Na dan kada u Vašingtonu počinje prva runda strateškog dijaloga između Srbije i Sjedinjenih Američkih Država, a iz Stejt departmenta stiže poruka da će strateški dijalog sa Kosovom biti obnovljen tek kada Priština ispuni svoje obaveze prema kosovskim Srbima, Eparhija raško-prizrenska objavila je jedno od najoštrijih i najdetaljnijih saopštenja poslednjih godina. U dokumentu na više od šezdeset pasusa upozorava da se položaj Srpske pravoslavne crkve i srpskog naroda na Kosovu dramatično pogoršao, optužuje kosovske institucije za sistematsku diskriminaciju i poziva međunarodnu zajednicu da hitno reaguje, upozoravajući da bi, ukoliko izostane reakcija, moglo doći do „potpunog nestanka srpskog naroda sa ovog prostora“.
Posle, kako navodi, dugog perioda uzdržanosti, brojnih razgovora sa međunarodnim predstavnicima i nastojanja da se problemi rešavaju mirno i neposredno, Eparhija kaže da je došla do tačke kada više ne može da ćuti.
Navodi da oseća „pastirsku i moralnu obavezu“ da javno ukaže na sve teži položaj Srpske pravoslavne crkve i srpskog naroda na Kosovu, za koji smatra da je višestruko pogoršan odnosom kosovskih institucija prema srpskoj zajednici.
Posebno izdvaja postupanje Kosovske policije, za koju navodi da je svoje aktivnosti usmerila protiv Srpske pravoslavne crkve i srpskog naroda.
„Posebno ističemo kršenje prava Crkve i njenih vernika od strane Kosovske policije, koja na terenu sprovodi aktivnosti koje su usmerene protiv pripadnika srpskog naroda i Srpske pravoslavne crkve, i koja se od strane srpskog naroda ne doživljava kao institucija čiji je zadatak da štiti i pomaže sve građane jednako, već sve više kao neposredni instrument pritiska sa ciljem otežavanja života našeg naroda i Crkve.“
„Poverenje nikada nije bilo niže“
Iz Eparhije ocenjuju da odnosi između srpske zajednice i kosovskih institucija, posebno poverenje u Kosovsku policiju, nikada u posleratnom periodu nisu bili na ovako niskom nivou.
Ističu da takva ocena nije posledica jednog događaja, već dugog niza postupaka koji, kako navode, više ne mogu da se posmatraju kao pojedinačni incidenti.
„Sa dubokim žaljenjem moramo da kažemo da odnosi srpske zajednice i naše Crkve sa kosovskim institucijama, a naročito poverenje u Kosovsku policiju, nisu bili na ovako niskom nivou u čitavom posleratnom periodu. Ovo nije zaključak zasnovan na jednom izdvojenom događaju, već na dugotrajnom nizu postupaka koji se nikako ne mogu pravdati kao pojedinačni propusti i koji iz dana u dan dobijaju obeležja sistematske diskriminacije.“
Upravo zbog toga, upozoravaju, više nije moguće govoriti samo o pojedinačnim propustima ili greškama u radu institucija.
Najtežu ocenu iznose već u uvodnom delu saopštenja.
„Iako redovno izbegavamo oštrije ocene, naše je duboko uverenje da, ako se ovakva situacija nastavi bez međunarodne reakcije, može doći do potpunog nestanka srpskog naroda sa ovog prostora.“
Istovremeno podsećaju da, kako navode, i međunarodni izveštaji poslednjih meseci ukazuju na pogoršanje odnosa prema srpskoj zajednici, nizak nivo poverenja u institucije, agresivno postupanje policije i mere koje otežavaju pristup osnovnim javnim uslugama i zaštitnim mehanizmima namenjenim zaštiti prava Srba i Srpske pravoslavne crkve.
Kosovska policija – od „mosta poverenja“ do „instrumenta zastrašivanja“
Posebno poglavlje saopštenja posvećeno je radu Kosovske policije.
Eparhija navodi da ne želi da osporava rad pojedinaca koji svoj posao obavljaju profesionalno, ali ocenjuje da se rad jedne institucije ne može meriti izuzecima, već ukupnim odnosom prema najugroženijim zajednicama.
„Za sve veći broj Srba, Kosovska policija više ne predstavlja most poverenja, već se doživljava kao sredstvo pritiska, selektivne kontrole i sistematskog zastrašivanja.“
U nastavku kao prvi i, kako se može zaključiti, najznačajniji primer navode ovogodišnje obeležavanje Vidovdana na Gazimestanu.
Vidovdan kao prelomni trenutak: Privođenja, zabrane i „poruka da za Srbe nema mirnog obeležavanja praznika“
Kao jedan od najilustrativnijih primera zbog čega smatra da je poverenje između srpske zajednice i kosovskih institucija ozbiljno narušeno, Eparhija navodi ovogodišnje obeležavanje Vidovdana na Gazimestanu.
Podseća da je nakon parastosa privedeno ukupno 37 Srba, među kojima i jedan maloletnik, dok je njih 36 zadržano, uprkos tome što je, kako ističe, i sama Kosovska policija saopštila da tokom skupa nije bilo incidenata koji bi ugrozili javni red ili bezbednost.
Istovremeno navodi da javnosti nikada nisu predstavljeni dokazi da su privedeni primenili silu prema policiji ili bilo kome drugom.
„Nedavno obeležavanje Vidovdana na Gazimestanu 28. juna pokazalo je svu dubinu tog nepoverenja. Ukupno je 37 Srba, uključujući i jedno maloletno lice, privedeno, a 36 ih je zadržano nakon mirno završenog parastosa, iako je i sama policija saopštila da nije bilo incidenata koji su ugrozili tok skupa. Javnosti nisu predočeni dokazi da su privedena lica upotrebila bilo kakvu silu protiv policajaca ili bilo kog građanina.“
Eparhija dalje ocenjuje da su postupci protiv privedenih pokretani pre svega zbog pevanja rodoljubivih pesama i drugih oblika ispoljavanja nacionalnog identiteta.
Naglašava da su takvi oblici izražavanja, prema kosovskom ustavu i zakonima, dozvoljeni svim zajednicama, ali tvrdi da se u praksi sankcionišu kada ih koriste Srbi.
„Postupci su, prema dostupnim informacijama, pokretani prevashodno zbog pevanja rodoljubivih pesama i drugih vidova izražavanja srpskog identiteta, koji su po ustavu i zakonima dozvoljeni za sve zajednice, pa i srpsku, ali se u praksi njihova upotreba od strane Srba progoni i kažnjava, a toleriše kosovskim Albancima.“
Pored samih privođenja, u saopštenju se ukazuje i na navode o načinu postupanja policije prema privedenima.
Navode da postoje dokumentovana svedočenja o ponižavajućim kontrolama, „arogantnoj primeni policijske sile“, onemogućavanju rada novinara, ali i, kako tvrde, teškom zlostavljanju pojedinih privedenih.
Podsećaju da je zbog navoda o postupanju policije postupak pokrenula i Institucija ombudsmana.
„Istovremeno su se pojavila i dokumentovana svedočenja o ponižavajućim kontrolama, arogantnoj primeni policijske sile, onemogućavanju rada novinara, i, što posebno zabrinjava, o teškom i ponižavajućem zlostavljanju pojedinih privedenih lica, zbog čega je postupak pokrenula i Institucija ombudsmana.“
„Poruka da za Srbe nema slobodnog obeležavanja Vidovdana“
Eparhija tvrdi i da su događaji nakon Vidovdana u delu albanske javnosti predstavljeni na način koji je dodatno produbio nepoverenje.
Navodi da su, prema njihovoj oceni, zloupotrebe policije ostale bez reakcije, dok su Srbi kolektivno predstavljeni kao narušavaoci mira, iako, kako ističu, nije zabeležen nijedan slučaj nasilja ili materijalne štete.
Istovremeno ocenjuju da su i sudski postupci protiv privedenih vođeni uz brojne nepravilnosti.
„Takođe je, prema analizama pravnih eksperata, i sudski proces protiv optuženih vođen sa mnogo nepravilnosti, bez poštovanja prava okrivljenih, i sa jasnim ciljem da se privedeni što pre i što oštrije kazne.“Iz svega toga izvode zaključak da je Srbima poslata mnogo šira poruka.
„Na ovaj način poslata je poruka da ne može biti mirne proslave Vidovdana za Srbe, kao što jedino za Srbe ne postoji sloboda isticanja nacionalnih simbola.“
Dodaju i da su, prema njihovim saznanjima, međunarodni izveštaji o događajima tokom Vidovdana dostavljeni u Ženevu i Njujork.
„Pritisak nije samo hapšenje – već svakodnevni život“
Eparhija potom širi fokus sa Vidovdana na svakodnevni život srpske zajednice, navodeći da se bezbednost ne može meriti isključivo brojem teških krivičnih dela.
Kako ocenjuju, zajednica nije istinski bezbedna ukoliko njeni pripadnici žive u stalnom strahu od privođenja, pretresa, administrativnih kazni, zabrana ulaska, maltretiranja ili nemogućnosti da koriste škole, zdravstvene ustanove i verske objekte.
„Postepeno otežavanje svakodnevnog života može biti manje vidljivo od otvorenog nasilja, ali je njegova krajnja posledica jednako teška i vodi iseljavanju ljudi i nepovratnom nestajanju čitave zajednice pod kontinuiranim i sistematskim pritiscima.“
Upravo u tom kontekstu Eparhija prelazi na ono što smatra drugim velikim problemom – zaštitu Srpske pravoslavne crkve, njenih svetinja i zakonom predviđenih specijalnih zaštitnih zona, ocenjujući da se i one poslednjih godina sistematski urušavaju.
Zaštitne zone pod pritiskom: „Dovodi se u pitanje sam smisao zakona“
Nakon osvrta na položaj srpske zajednice i postupanje Kosovske policije, Eparhija poseban deo saopštenja posvećuje zaštiti svetinja Srpske pravoslavne crkve, ocenjujući da se poslednjih godina ozbiljno narušava primena Zakona o specijalnim zaštitnim zonama.
Podseća da taj zakon nije politička preporuka, već pravni mehanizam uspostavljen upravo radi zaštite crkvenih objekata i omogućavanja njihovog nesmetanog života i rada.
Kao primere navodi narušavanje zaštitnih zona oko isposnice Svetog Petra Koriškog, manastira Bogorodice Hvostanske i manastira Gračanica.
Upozorava da izostanak reakcije nadležnih institucija dovodi u pitanje smisao samog zakona i stvara bojazan da bi kosovske institucije mogle da preuzmu kontrolu nad zaštitnim zonama upravo na način zbog kojeg su one i uspostavljene.
„Odustvo blagovremene i odlučne reakcije nadležnih institucija dovodi u pitanje sam smisao zakona i podstiče uverenje da se prava Crkve mogu zanemariti bez ikakvih posledica. Postoji i više nego opravdana bojazan da kosovske institucije, u odsustvu rada zaštitnih mehanizama, mogu da na silu preuzmu specijalne zaštitne zone i ponašaju se upravo na način zbog kog su te zone i uspostavljene.“
Slučaj Rakitnice i Nikola Džufka
Jedan od najopsežnijih delova saopštenja odnosi se na napade na pravoslavne hramove, za koje Eparhija tvrdi da uglavnom ostaju bez delotvornog policijskog i sudskog epiloga.
Navodi da Kosovska policija napade na crkve često kvalifikuje kao oštećenje imovine ili vandalizam, čime se, kako ocenjuje, prikriva njihova međuetnička i međureligijska dimenzija.
Kao posebno zabrinjavajući primer navodi dvostruku provalu u crkvu Svetog Arhangela Mihaila u Rakitnici.
Prema navodima Eparhije, predstavnici Crkve su u prisustvu EULEKS-a pokušali da prijave prvi upad, ali policija nije želela da primi prijavu niti da sprovede istragu.
U nastavku se posebno osvrću na slučaj Nikole Džufke.
„Štaviše, u poslednjem slučaju kada su službenici Eparhije prijavili slučaj provale od strane Nikole Džufke, albanskog građanina koji je vodio ove provale, policija je pretila službenicima Eparhije i čak ih ispitivala upravo po sumnji za postojanje onog dela za koje su prijavili provalnika.“
Dalje navode da se Džufka slobodno kreće Kosovom i predstavlja kao arhiepiskop, iako ga smatraju predstavnikom „kanonski i zakonski nepostojeće crkve“.
„Istovremeno, Nikola Džufka slobodno šeta Kosovom i lažno se predstavlja kao ‘arhiepiskop’ kanonski i zakonski nepostojeće crkve, javno se hvaleći provalom u crkvu koja pripada SPC i pokazujući pretenzije prema crkvama i manastirima SPC. Redovno se promoviše u medijima i čak biva priman od strane kosovskih gradonačelnika uspešno ignorišući krivičnu prijavu koju je Eparhija podnela.“
Zaključuju da takvo postupanje stvara atmosferu nekažnjivosti koja najviše pogađa najugroženije zajednice.
Hram Hrista Spasa: „Policijska odluka postaje jača od imovinskih prava“
Posebno mesto u saopštenju zauzima i pitanje Hrama Hrista Spasa u Prištini.
Eparhija podseća da su hram i zemljište na kojem se nalazi upisani kao vlasništvo Srpske pravoslavne crkve, te da to vlasništvo nikada nije osporeno sudskom odlukom.
Uprkos tome, tvrdi da je Kosovska policija u više navrata sprečavala mitropolita Teodosija, sveštenstvo i vernike da uđu u hram, očiste ga i služe liturgiju.
„U ovom slučaju policijska odluka u praksi postaje jača od imovinskih prava, slobode veroispovesti i odsustva bilo kakve sudske zabrane, a policija, služeći se verbalnim pretnjama, sprečava jednu versku zajednicu da koristi sopstveni verski objekat.“
Visoki Dečani i KFOR: „Nezamenjiva bezbednosna garancija“
Najviše prostora, međutim, Eparhija posvećuje manastiru Visoki Dečani.
Podseća na dugogodišnji spor oko izgradnje magistralnog puta pored manastira, navodeći da su Evropska unija i OEBS taj projekat ocenili nezakonitim.
Istovremeno upozorava da se poslednjih meseci sve češće beleže svedočenja hodočasnika koji tvrde da ih Kosovska policija zaustavlja, ispituje i pretresa nakon što napuste zonu koju obezbeđuje KFOR.
„Takvo postupanje stvara utisak da poseta jednom hrišćanskom manastiru sama po sebi predstavlja krivicu.“
Zbog svega toga, Eparhija smatra da prisustvo KFOR-a oko Visokih Dečana ostaje nezamenjivo.
„Kosovska policija nije izgradila ni poverenje ni kapacitet da štiti manastir Visoki Dečani umesto KFOR-a.“
Upozorava i da bi eventualno povlačenje međunarodnih snaga predstavljalo ozbiljan bezbednosni rizik, posebno imajući u vidu da je manastir u proteklih 27 godina, kako podseća, četiri puta bio meta oružanih napada.
Hapšenja za ratne zločine i slučaj oca Fotija
Eparhija se u saopštenju osvrće i na hapšenja Srba pod optužbama za ratne zločine, navodeći da se poslednjih godina desetine ljudi privode gotovo tri decenije nakon završetka rata.
Navodi da su mnogi od njih godinama živeli na Kosovu bez pokretanja bilo kakvih postupaka, dok sada izražava sumnju u način na koji se prikupljaju dokazi i vode sudski procesi.
„Istovremeno, desetine Srba se hapse po Kosovu i Metohiji 27 godina nakon rata na osnovu najčešće nedovoljno utvrđenih činjenica o njihovom navodnom učešću u ratnim zločinima iako su 27 godina mirno živeli i niko nije podizao pitanje njihove odgovornosti, a način prikupljanja dokaza, neograničene vere u svedoke i vođenja sudskih postupaka ne daje nikakve garancije pravednog postupka, što je dokumentovano i skorim izveštajem OEBS-a.“
Podsećaju i na slučaj monaha Eparhije, oca Fotija Kostovskog, koji je, kako navode, pre tri godine bez obrazloženja proteran sa Kosova.
Ističu da obrazloženje nije dostavljeno ni međunarodnim misijama EULEKS-a i OEBS-a, što, kako ocenjuju, predstavlja opasan presedan.
Zdravstvo, škole i Zakon o strancima
Eparhija upozorava da se pritisci, prema njihovoj oceni, ne ogledaju samo u policijskim postupanjima i odnosu prema Crkvi, već i u merama koje pogađaju svakodnevni život srpske zajednice.
Posebno izražava zabrinutost zbog, kako navodi, diskriminatornih mera koje mogu ugroziti rad zdravstvenih, obrazovnih i socijalnih ustanova u sredinama sa srpskom većinom.
Navodi da bi zatvaranje ili onemogućavanje rada ovih ustanova najteže pogodilo stare i bolesne, decu, studente i porodice.
Istovremeno podseća da je i Evropska komisija u svojim izveštajima ukazivala da su nekoordinisane mere prema ustanovama koje funkcionišu u srpskim sredinama ograničile pristup osnovnim javnim uslugama i dodatno umanjile poverenje lokalnog stanovništva.
Posebno se osvrće i na primenu Zakona o strancima.
„Uz sprovođenje spornog Zakona o strancima, kojim su mnogi Srbi koji žive na ovom prostoru ili su ovde rođeni proglašeni automatski strancima, stvara se atmosfera u kojoj se srpskom narodu šalje direktna poruka da nije poželjan i da treba da se iseli ili potpuno pristane da izgubi svoj identitet, istoriju i prava.“
„Kosovo se sve više oblikuje kao etnički albansko društvo“
U završnom delu saopštenja Eparhija ocenjuje da je stanje na terenu u dubokom raskoraku sa zvaničnim predstavljanjem Kosova kao multietničkog društva.
Navodi da se Srpska pravoslavna crkva u delu kosovskih medija predstavlja kao politički nepoželjan činilac, da se negira identitet srpske kulturne baštine i da se javno osporavaju crkvena imovina i istorijsko prisustvo Srba.
Upozorava i na atmosferu koja se, kako tvrdi, stvara na društvenim mrežama.
„Prostor na Internetu je preplavljen koordinisanim radom naloga koji negiraju istorijski neupitne činjenice, najvulgarnije pozivaju na nanošenje zla SPC i njenim pripadnicima, kao i veličanjem lica koja urade bilo šta na štetu Crkve ili srpskog naroda. Time se među mlađim generacijama ubrzano gradi animozitet prema svemu srpskom i povećava rizik od nasilja.“
U jednoj od završnih ocena Eparhija zaključuje da se Kosovo, uprkos ustavnom opredeljenju za multietničnost, u praksi razvija u drugačijem pravcu.
„Kosovo se u institucionalnom i javnom životu sve više oblikuje bez stvarnog učešća i poverenja srpske zajednice, kao etnički albansko društvo, suprotno proklamovanom multietničkom karakteru njegovog pravnog poretka. Ne može se govoriti o uspešnom društvu ako jedna zajednica živi pod kontinuiranim pritiskom i pod nametnutom kolektivnom krivicom bez mogućnosti da realno dobije zaštitu od institucija.“
Apel Prištini i međunarodnoj zajednici
Na kraju saopštenja Eparhija poziva kosovske institucije da obezbede jednaku primenu zakona, sprovedu delotvorne istrage svih napada na pravoslavne svetinje i srpske sredine, omoguće nesmetan pristup Crkve njenoj imovini i poštuju režim specijalnih zaštitnih zona.
Istovremeno traži nezavisnu kontrolu postupanja Kosovske policije u slučajevima u kojima postoje dokumentovani navodi o prekoračenju ovlašćenja, ponižavanju ili etnički selektivnom postupanju.
Od međunarodne zajednice zahteva da ne smanjuje svoje diplomatsko i bezbednosno prisustvo na Kosovu, ocenjujući da je upravo sada ono potrebnije nego ikada.
„Prisustvo KFOR-a, uključujući neposrednu zaštitu manastira Visoki Dečani, kao i njegovo vidljivo bezbednosno i civilno-vojno delovanje u osetljivim i izolovanim srpskim sredinama, ostaje od suštinske važnosti.“
Saopštenje završava porukom da Srpska pravoslavna crkva ostaje opredeljena za mir i dijalog, ali upozorava da se stabilnost regiona ne može graditi ukoliko jedna zajednica živi pod stalnim pritiscima.
„Vladavina zakona mora da služi pravdi i životu, a ne da postane izgovor kosovskim institucijama da nastave sa ponašanjem koje direktno vodi nestanku srpskog naroda i onemogućavanju života Srpskoj pravoslavnoj crkvi koja sa svojim vernicima ovde vekovima živi.“
Danas počinje Strateški dijalog sa Srbijom, Marko Đurić u Vašigtonu
Saopštenje Eparhije objavljeno je u trenutku kada u Vašingtonu počinje prva runda strateškog dijaloga Srbije i Sjedinjenih Američkih Država, kojoj prisustvuje šef srpske diplomatije Marko Đurić. Đurić se i danas nalazi u američkoj prestonici, gde je Srbija prethodno, potpisivanjem sporazuma u sedištu NASA, postala 69. država koja je pristupila Artemis sporazumima o mirnom, odgovornom i transparentnom istraživanju svemira.
Istovremeno, Radio Slobodna Evropa danas je, pozivajući se na odgovor Stejt departmenta, objavio da strateški dijalog SAD sa Kosovom ostaje suspendovan i da njegovo obnavljanje zavisi od toga da li će Priština ispuniti preuzete obaveze, uključujući one koje se odnose na položaj upravo Srba ssa Kosova.
SAD danas otvaraju strateški dijalog sa Srbijom, za Kosovo tek kada ispuni obaveze prema Srbima
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
