(Tekst je izvorno preveden sa engleskog)
Piše: Čarls Kapučan (Charles A. Kupchan)
Razmena teritorija između Kosova i Srbije bila bi mirno etničko čišćenje. Ali bi barem donela mir.
Balkan i dalje ostaje u strateškom ćorsokaku. Kosovo je proglasilo nezavisnost pre 10 godina, ali Srbija još nije prihvatila svoj gubitak, odbijajući da Kosovo prizna i stvarajući probleme između Srba i albanske većine. Skoro dve decenije nakon bombardovanja NATO-a koje je imalo za cilj da jugoslovenske snage natera na povlačenje sa Kosova, oko 4.000 vojnika NATO-a i dalje održava mir. Sada se rešenje nazire. Ono je u moralnom smislu uvredljivo, ali SAD i Evropska unija bi, ipak, trebalo da ga podrže.
Srpski predsednik Aleksandar Vučić i kosovski predsednik Hašim Tači navodno rade na predlogu razmene teritorija koji bi okončao sukob koji tinja. Sever Kosova, koji je uglavnom nastanjen Srbima i nalazi se na granici sa Srbijom – pripao bi Srbiji. Zauzvrat, još uvek nedefinisan deo „Preševske doline“, sa većinski albanskim stanovništvom, a koji se nalazi na granici sa Kosovom – postao bi deo Kosova.
Kako neko može da napiše ove dve rečenice zajedno i da još uvek misli da je ovo dobra ideja?
KoSSev: Na Kapučanov tekst u međuvremenu je reagovao profesor Istorije i politike Jugoistočne Evrope i direktor Centra za JIE studije na Univerzitetu u Gracu, Florian Biber:
„‘Ova razmena je ustvari oblik mirnog etničkog čišćenja. Ipak, ovo je ispravna odluka’. Kako neko može da napiše ove dve rečenice zajedno i da još uvek misli da je ovo dobra ideja?“
How can anyone write these two sentences together and still think that this is a good idea? „This swap is effectively a peaceful form of ethnic cleansing. Still, it is the right thing to do.“Charles A. Kupchan, https://t.co/z105ObmNhu
— Florian Bieber (@fbieber) 14 September 2018
Ova razmena je, u stvari, oblik mirnog etničkog čišćenja. Ipak, ovo je ispravna odluka. Pragmatizam u ovom slučaju mora da bude iznad principa kako bi se obezbedio sporazum kojim se obećava da će da zaustavi godine krvoprolića i promene granica koje su nastale zbog raspada Jugoslavije.
Još od prvih dana nezavisnosti Kosova iz pozadine vreba predložena razmena teritorija. Međutim, do nje nije došlo delimično zbog oštrog protivljenja SAD i Evropske unije. Nemačka kancelarka Angela Merkel nedavno je rekla da je „teritorijalni integritet zemalja Zapadnog Balkana uspostavljen i nepromenljiv“. U znak podrške Merkel, desetine istaknutih stručnjaka i političara, sa obe strane Atlantika, potpisalo je otvoreno pismo u kojem su osudili predlog i zamolili Sjedinjene Države i Evropsku uniju da se suprotstave „povratku etnifikacije kao oblika uređenja država i granica“.
Ali postoje naznake da su se neki zapadni zvaničnici zagrejali za ovu ideju. Savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Trampa, Džon Bolton (John Bolton), nagovestio je prošlog meseca: „Naša politika, politika SAD je da ako dve strane mogu da se o tome međusobno dogovore i postignu sporazum mi ne isključujemo teritorijalne korekcije.“ Gospodin Bolton jasno razmišlja, barem što se ovoga tiče. Sve dok se srpska i kosovska vlada slažu sa ovim sporazumom – i mogu da u svojim javnostima i zakonodavstvima obezbede dovoljnu političku podršku – SAD i Evropska unija trebalo bi da sporazum podrže.
Od skoro dva miliona stanovnika na Kosovu, albanske nacionalnosti je približno 90%, a procenjuje se da je oko 6% srpske nacionalnosti. Do pouzdanih podataka je teško doći, ali oko polovina Srba sa Kosova – a najviše procene su da oko 70.000 – živi na severu Kosova, gde čine oko 90% stanovništva. Od proglašenja nezavisnosti, Sever Kosova (oko 10% teritorije zemlje) je zbog većinski srpskog stanovništva ostao deo ove zemlje samo po imenu. Srbija je ovde uspela da održi politički i ekonomski uticaj zbog čega se Kosovo suočava sa problemom da ima značajan deo svoje teritorije koji nema interes da bude deo nezavisnog Kosova.
Srpska „Preševska dolina“ je navodno dom za oko 60.000 Albanaca, a po veličini se može uporediti sa severom Kosova. Nije jasno koliki bi procenat ove teritorije Srbija ustupila Kosovu. Bez obzira na to, razmena severa Kosova za bar neki deo Preševske doline u velikoj meri bi očuvala trenutnu teritoriju i stanovništvo Srbije i Kosova.
Bez obzira na sve ovo, srpskoj vladi biće teško da formalno prizna nezavisnost Kosova; zemlja ima istorijski i kulturni značaj za Srbe, a obilje srpskih verskih objekata nalazi se na celoj teritoriji Kosova. Međutim, ako bi predložena razmena omogućila Srbiji da sačuva obraz i normalizuje odnose sa Kosovom, a ujedno i dozvolila Balkanu da napreduje, stanovnici Kosova i njihove međunarodne pristalice trebalo bi odmah da je prihvate.
Naravno, ako se Sever pripoji Srbiji, Srba bi na Kosovu bilo u još manjem broju. Neki Srbi bi sigurno napustili Kosovo. U Preševskoj dolini došlo bi do preseljenja stanovništva protivno njihovoj volji, Albanci bi se preselili u područja koja bi pripala Kosovu, dok bi Srbi ta ista područja napustili. Međutim, uspostavljanje zvaničnih odnosa između Kosova i Srbije Kosovu bi donelo osećaj normalnosti i stabilnosti, ohrabrujući one Srbe koji ostanu da više ulažu u budućnost zemlje. Kosovo je do sada dobro radilo kada je u pitanju zaštita prava manjina.
Oni koji kritikuju razmenu teritorija smatraju da bi to bio opasan presedan u vreme kada se etnički nacionalizam sve više javlja u Evropi i šire. Razmena bi posebno mogla da dovede do prekrajanja granica po etničkim linijama i u drugim delovima Balkana. Istina, separatističko raspoloženje bi moglo i da se poveća među Srbima u Bosni, Albancima u Makedoniji i manjinama na drugim mestima.
Međutim, sporazumno prekrajanje granica nije na stolu na bilo kojem drugom mestu na Balkanu. Ako se predložena razmena ostvari, međunarodna zajednica morala bi da naglasi da je podržava kao izuzetak.
Umesto da izazove epidemiju etničkih razdvajanja, normalizacija odnosa između Srbije i Kosova može da učini i suprotno. Srbija je dominantan igrač u regionu. Ako uspe da se pomeri sa mrtve tačke u vezi sa Kosovom, moći će da od oštećene problematične strane postane zadovoljna strana. Pomoć Srbije bi bila naročito dobrodošla da obeshrabi Republiku Srpsku – regiona u Bosni sa većinski srpskim stanovništvom koje je tamo ostalo nakon rata devedesetih – u njenim nastojanjima da se odvoji od Bosne. Pozitivni efekti pomirenja Srbije i Kosova dodatno bi opravdali pluralistički princip koji bi se žrtvovao za jednokratnu upoterbu.
Konačno, Evropska unija jasno je stavila do znanja da Srbija i Kosovo moraju da normalizuju odnose kako bi ušli u Evropsku uniju – korak koji bi neizmerno unapredio stabilnost i prosperitet na Balkanu. Predviđena razmena teritorija predstavljala bi korak bliže ka ovoj boljoj budućnosti.
Predsednike Srbije i Kosova očekaju teški pregovori. Međutim, ako gospodin Vučić i gospodin Tači uspeju ovo da ostvare, Sjedinjene Države i Evropska unija trebalo bi da taj dogovor i prihvate. Dok sada nude probno zeleno svetlo, Vašington i Brisel mogu da pruže ključno ohrabrenje i pomognu da se u Srbiji i na Kosovu dobije podrška za ovaj sporazum.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
