Izvor: Zakletva za pravdu (Tekst je izvorno preveden sa albanskog osim naslova koji je adaptiran)
Pred Osnovnim sudom u Prištini, u petak je, u ponovljenom postupku protiv optuženog za ratne zločine Duška Arsića, saslušano više svedoka: Hazir Fazljiju (Fazliu), Tatjana Kotorović i Fehmi Stubla (Stublla).
Fazljiju je bio svedok kojeg je pozvalo Specijalno tužilaštvo, dok su Kotorović i Stublla bili svedoci odbrane, prenosi „Zakletva za pravdu“.
Najpre je svedočenje pred sudskim većem započeo svedok Fazljiju, koji je govorio o napuštanju kuća, ranama zadobijenim od metaka, ubistvu supruge i zlostavljanjima koja je pretrpeo.
„U martu ’99. godine, dva puta smo napuštali kuće. Prvi put negde tačno 19. ili 20. marta, nisam sasvim siguran, povukli smo se pred srpskim snagama i krenuli u pravcu Sunčanog brega“, rekao je Fazljiju.
Svedok Fazljiju je ispričao da su 28. ili 29. marta, po drugi put, napustili svoje domove i da su se zajedno sa suprugom i još oko 30 osoba sklonili u podrum kuće njegovog komšije. Tamo su proveli jednu noć, dok su se pred jutro ponovo povukli.
Međutim, kako je naveo Fazljiju, tada su ih primetile srpske snage, usled čega je bilo mrtvih i ranjenih.
„Pred zoru, negde oko 03.00–04.00 sata, zbog bezbednosti smo napustili podrum kuće Sejdija. Povukli smo se i krenuli u pravcu groblja u Matičanu, kroz naselje. Kada smo izašli na put kod groblja u Matičanu, tada su nas primetile srpske snage i počele da pucaju iz jedne kuće. Bili su raspoređeni u toj kući preko puta groblja u Matičanu“, izjavio je Fazljiju.
Prema njegovim rečima, pucano je iz više vrsta oružja, pri čemu je i sam ranjen sa četiri metka u levu nogu, posledice čega oseća i danas.
Naveo je da su tom prilikom ranjene dve maloletne sestre, stare sedam ili osam godina, dok je jedna maloletnica od 17 godina ubijena.
„Zatim je ubijena i moja supruga, ranjene su dve sestre sa prezimenom Rafuna, imena im se sada ne sećam. U toj grupi je ubijen i Hasan Mehmeti – učitelj i moj komšija, kao i ćerka S. M. – maloletnica. Nas troje je ranjeno, a tri osobe su ubijene“, rekao je Fazljiju.
S druge strane, svedokinja Tatjana Kotorović izjavila je da su ona i optuženi Arsić radili u opštini i tokom rata, jer su, prema njenim rečima, imali obavezu da se javljaju na posao od jutra do završetka radnog vremena.
I svedok Fehmi Stubla izjavio je da je optuženi Arsić radio u Direkciji za imovinsko-pravne odnose, naglasivši da je Arsić tamo bio novozaposleni radnik.
Stubla je rekao da je on lično radio na terenu sa još dvojicom kolega srpske nacionalnosti.
Osnovni sud u Prištini je 2. februara 2024. godine osudio optuženog Arsića na 13 godina zatvora, ali je Apelacioni sud vratio predmet na ponovno suđenje.
Prema optužnici Specijalnog tužilaštva, podignutoj 2. novembra 2022. godine, postoji osnovana sumnja da je Arsić, u saizvršilaštvu sa drugim pripadnicima srpske policije i paravojnim grupama, u periodu od januara do juna 1999. godine, učestvovao u proterivanju i prisilnom raseljavanju građana iz Prištine i okoline.
Optužnica Arsića tereti i da je, zajedno sa drugim licima, započeo pljačku kuća, a potom, sa ciljem oštećenja imovine Albanaca, iste zapalio.
Takođe se tereti za zlostavljanje albanskih civila, nanošenje povreda, kao i za ubistva.
Arsić se tereti da je učestvovao u izvršenju ubistva sada pokojnog B. Š., tako što su 20. aprila 1999. godine, u selu Butovac, opština Priština, na mestu zvanom „Makedonsko groblje“, dok se žrtva kretala, pucali na nju iz automatske puške, a nakon što su je pogodili, naredili oštećenom A. K., koji je tada imao 15 godina, da telo žrtve B. Š. nosi na leđima, iako je A. K. imao teške telesne povrede, jer ga je optuženi prethodno fizički i psihički zlostavljao. Ova dela sankcionisana su domaćim zakonodavstvom, ratnim običajima, kao i Ženevskim konvencijama i njihovim dodatnim protokolima.
Na ovaj način, Arsić se tereti da je izvršio krivično delo „ratni zločini protiv civilnog stanovništva“ iz člana 142, u vezi sa članom 22 Krivičnog zakona SFRJ.
Suđenje Arsiću nastavljeno ispitivanjem svedoka tužilaštva, oni bez neposrednih saznanja
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
