Predsednik stranke PDK, Bedri Hamza, juče je uputio pismo predsednici Evropske komisije, Ursuli fon der Lajen, u kojem od nje, odnosno institucija Evropske unije – traži ukidanje kaznenih mera koje je EU u junu 2023. godine, zbog eskalacije nasilja na severu, uvela Kosovu.
„Širom Kosova, građani, bez obzira na godine, jezik ili zajednicu, ujedinjeni su zajedničkim težnjama: potrebom da se smanje troškovi života, poboljša obrazovanje, prošire ekonomske mogućnosti i da se naša zemlja u potpunosti integriše u Evropsku uniju. Građani sa Kosova ostaju među najproevropskijim ljudima bilo gde na kontinentu. Danas, 89% naših građana kaže da bi glasalo za članstvo u EU. Ovaj nivo poverenja, nade i posvećenosti je redak – i to je nešto na šta je moja stranka ponosna i odlučna da ga poštuje“, naveo je Hamza u ovom pismu.
Upravo zbog, kako je naveo, ove snažne evropske orijentacije zabrinut je nastavkom „kaznenih mera“ EU protiv Kosova, jer su se one, kako smatra, razvile u „nerazumno i nepravedno kažnjavanje naroda Kosova koji je dosledno radio na očuvanju demokratije, izgradnji funkcionalne ekonomije, jačanju vladavine prava i integraciji u zajedničko evropsko tržište“.
„Navedeni razlozi za ove mere odavno su postali ništavni. Njihov nastavak više ne služi nikakvoj konstruktivnoj svrsi. Kosovo zaslužuje podršku, a ne ograničenja“, naveo je.
Hamza kao lider PDK-a i kao, kako je naveo, kandidat stranke za budućeg premijera Kosova, veruje da je vreme da se okrene „nova stranica“.
„Bez obzira na to ko će voditi kosovske institucije nakon predstojećih izbora, našoj zemlji moraju biti date iste mogućnosti, alati i podrška koji su dostupni svim drugim zemljama Zapadnog Balkana na njihovom putu ka EU i NATO-u. Nastavak sankcija lišava Kosovo ovih alata i rizikuje da potkopa same demokratske i proevropske vrednosti koje EU želi da ojača. Iz ovih razloga, s poštovanjem pozivam na trenutno i bezuslovno ukidanje svih mera EU protiv Kosova“, naveo je dalje Hamza u pismu.
Takva odluka, uoči opštih izbora, naveo je dalje – poslala bi snažan signal našim građanima da je njihova vera u Evropu priznata i da su njihovi demokratski napori prepoznati i podstaknuti.
„Kosovo je više puta dokazalo da pripada evropskoj porodici. Sada tražimo pravednost, partnerstvo i solidarnost za koje se ova porodica zalaže“, zaključio je.
Podsetimo, nakon sukoba u opštini Zvečan, između KFOR-a i Srba, maja 2023. godine, koji su protestovali zbog nasilnog ulaska nelegitimnih albanskih gradonačelnika uz Specijalne jedinice u zgrade opština, čemu se protivila Evropska unija, Kosovu su uvedene kaznene mere.
Za novu krizu oko opština gotovo jednoglasno odgovornost je EU ali i Amerika videla u Prištini, optužujući ih za jednostranu akciju upada gradonačelnika uprkos njihovim pozivima da se one naslino ne zauzimaju.
Kaznene mere su pre svega uključivale privremenu suspenziju radnih grupa za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, nepozivanje Kosova na sastanke na visokom nivou i suspenziju bilateralnih poseta.
Takođe, suspendovano je i programiranje fondova za Kosovo, koji su bili predviđeni da se dostave kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan i IPA 2024 (Instrumenti za pretpristupnu pomoć).
Iako su uvedene, mere su se, ipak, u više primera selektivno primenjivale.
Od Prištine se tada tražilo da hitno povuče svoje poteze kako bi se situacija deeskalirala.
EU je tražila da Priština povuče specijalne jedinice iz opštinskih zgrada, a jedan od zahteva bio je i da se omoguće izbori na severu na kojima bi Srbi povratili lokalnu vlast.
Dogovor sa Evropskom unijom o akcijama koje dovode do deeskalacije situacije postignut je u Bratislavi 10. jula iste godine, na sastanku koji je potpredsednik Vlade Besnik Bisljimi održao sa tadašnjim izaslanikom EU Miroslavom Lajčakom.
Specijalne jedinice postepeno su povučene iz ove zgrade, ali su ove jedinice ostale i utvrdile se na više lokacija na severu.
Priština od prvog dana smatra da su mere nepravedne, naročito jer su uslove koje je tada Evropska unija dala, smatraju, u međuvremenu u većem delu ispunili. Na potonjem su naročito institirali nakon propalog referenduma u aprilu prošle godine za smene gradonačelnika, koji su, iako su ga peticijom izmamili, Srbi i Srpska lista bojkotovali.
U petak, 5. decembra 2025. godine, Srbi i Srpska lista zvanično su preuzeli vlast u ove četiri opštine, pobedivši na izborima održanim 12. oktobra.
Napori Prištine da im se ove mere ukinu, od tada se pojačavaju.
EU neće ukinuti mere prema Kosovu ni posle prenosa lokalne vlasti na severu
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
