Kosovski ministar odbrane, Ejup Maćedonci, učestvuje na Sajmu odbrambene industrije koji se održava u Istanbulu od 22. do 27. jula. Dodatno opremanje, unapređivanje i izgradnja novih kapaciteta KBS-a – glavne su poruke Maćedoncija nakon serije susreta.
Maćedonci je još juče, po dolasku u Tursku, poručio da je ovaj sajam važan za unapređenje veza i saradnje u oblasti odbrane, te da je razgovarao sa predstavnicima kompanija za proizvodnju vojne opreme, a ciljem intenziviranja odnosa i istraživanja mogućnosti za snabdevanje KBS-a.
„Naš dugoročni cilj ostaje jačanje nacionalne bezbednosti i odbrane kroz strateška ulaganja i razvoj neophodne infrastrukture“, poručuje Maćedonci.
Istog dana Maćedonci se sastao sa svojim kolegom iz Belgije sa kojim je, kako je potvrdio, potpisao Deklaraciju o zajedničkim namerama.
„Deklaracija obavezuje na saradnju u razvoju odbrambene industrije, olakšavanje razmene i jačanje vojnih veza, kako bismo se suočili sa zajedničkim izazovima“, poručio je Maćedonci.
Belgija je početkom meseca zvanično priznala kosovskog atašea za odbranu (vojni ataše) u Briselu
„Belgija je naš dugogodišnji prijatelj i saveznik, a sada i partner u oblasti odbrane“, oglasio se danas kosovski premijer u tehničkom mandatu, Aljbin Kurti.
Značajno povećanje kapaciteta KBS
U sklopu posete Turskoj, Maćedonci se danas sastao sa Ministrom odbrane ove zemlje, Jašarom Gulerom.
Kaže da su imali produktivan sastanak i da su razgovarali o trenutnoj geopolitičkoj situaciji, ali i unapređenju KBS-a, „uz naglasak na važnosti podrške koju dobijamo od Turske“.
„Razgovor sa ministrom Gulerom bio je izuzetno pozitivan, jer smo razgovarali o novim mogućnostima za saradnju u cilju izgradnje novih kapaciteta Kosovske vojske“, poručio je Maćedonci.
„Vrhunac“ ovog sastanka za Maćedoncija bili su razgovori o „strateškoj ulozi koju će Kosovo imati u regionu nakon operacionalizacije fabrike municije“.
„Ovaj projekat će značajno povećati kapacitete Kosovskih bezbednosnih snaga, omogućiti logističku samoodrživost i doprineti ukupnoj stabilnosti regiona. Kosovo će, jačanjem svojih odbrambenih struktura, biti u boljoj poziciji da doprinese regionalnoj bezbednosti i pomogne u promociji mira i stabilnosti“, tvrdi Maćedonci.
Ulaganje u KBS
Pojačavanje sastava KBS-a i ulaganje u ovu formaciju u fokusu je kosovskih vlasti, a posebno se na tome insistira poslednje četiri godine.
Početkom meseca KBS je ojačan sa novih 350 pripadnika, a svega par dana kasnije još 18 kadeta dobilo je diplome.
Uz povećanje broja ljudstva, traje i intenzivan proces naoružavanja KBS-a, i to uz međuministarske sporazume o saradnji u oblasti odbrane, ali i uz u poslednje vreme, intenzivirano učešće KBS-a u međunarodnim vojnim vežbama, među kojima su i Defender Europe i Zlatna sablja.
Što se tiče sporazuma, najznačajniji u protekle dve godine su oni sa Sjedinjenim Američkim državama, Turskom, Albanijom i Hrvatskom. Nedavni sporazum o vojnoj saradnji sa Albanijom i Hrvatskom, zavredio je posebnu pažnju međunarodne javnosti, i one u regionu, pre svega u Srbiji. Potpisnici tvrde da nije neprijateljski, ali Beograd ga je protumačio kao pretnju, uz dodatnu činjenicu da sporazum sa članicama NATO-a potpisuje strana koja nije članica.
Prošle godine odjeknula je vest da je kongres SAD odobrio isporuku 246 raketa „Džavelin“, čija vrednost dostiže 75 miliona dolara. Projektili još uvek nisu na Kosovu ali poruka kosovskih vlasti je da je ovaj proces pri kraju.
Jula meseca ove godine KBS je opremljen novim oklopnim vozilima iz Sjedinjenih Amričkih Država, dok je najavljeno dopremanje novih.
Maja meseca 2025. godine KBS i američki EUCOM potpisali su sporazum o saradnji u oblasti komunikacione bezbednosti
Pored SAD, glavni pobornici naoružavanja Kosova su Turska, Nemačka, Velika Britanija, Italija i Hrvatska.
U više navrata Nemačka i SAD kosovskoj vojsci isporučile su više kontingenata vojnih vozila, u jednom delu kao donaciju, ali i kupljenih.
Tokom 2023. godine Turska je Kosovu isporučila bespilotne letelice „bajraktar“, a prethodno i oklopna izviđačka vozila.
Sa Turskom je skorije potpisan i sporazum o izgradnji fabrike municije na Kosovu, a Priština je najavila i laboratoriju za proizvodnju sopstvenih dronova, ali i nabavku helikoptera, nakon 2025. godine.
Komandant KBS-a boravio je i krajem aprila u Turskoj, gde je u fokusu razgovora bilo upravo kako je to predstavljeno, „strateško vojno partnerstvo Turske i Kosova“. Inače, u ovoj zemlji se školuju kadeti KBS-a.
Pripadnici KBS, ujedno, prolaze kroz različite vrste obuka u inostranstvu, učestvuju i u pojedinim vojnim vežbama državama pojedinačno, ali i sa NATO. S druge strane, u prethodnim godinama ustupljeno im je više poligona koje su bile pod kontrolom KFOR-a i EULEX-a na Kosovu.
S godinama raste i budžet za KBS, koji je ove godine dostigao cifru od čak nešto manje od 208 miliona evra, a premijer u tehničkom mandatu obećava da će, ukoliko se njegov mandat nastavi – ta cifra dostići i do milijardu evra.
Prema informacijama koje je u medijima iznosio kosovski ministar odbrane, KBS broji oko 4,000 pripadnika, a među njima je, kako je potvrdio ministar odbrane, i oko 40 Srba.
KBS je u procesu tranzicije ili transformacije u, kako se to u kosovskoj javnosti predstavlja, vojsku. Proces je započeo decembra 2018. usvajanjem seta tri zakona – Zakona o pravilima službe pripadnika KBS, Zakona o transformaciji ministarstva KBS-a u ministarstvo odbrane i Zakona o transformaciji KBS u oružane snage Kosova.
Srpska lista tada nije iskoristila zakonski rok da podnese žalbu ustavnom sudu uprkos najavama da će to i učiniti. Mada, rekli su da će stati pred „goloruki“ pred narod da ga „brane“.
KBS ne može na Sever, jer ga u tome sprečava poseban sporazum između Kosova i NATO-a iz 2013. godine, u kom se Priština obavezuje da – svaki ulazak pripadnika KBS-a na sever mora biti izvršen uz odobrenje komandanta misije KFOR-a.
Iako su aktuelne vlasti isticale da je reč o sramotnoj odluci tadašnjeg predsednika Hašima Tačija, i one su krajem prošle ipak posebnim pismom garancije morale da se obavežu prema spomenutom sporazumu, onda kada je Kurti u prisustvu ovih uniformisanih lica ipak došao na sahranu bivšeg pripadnika OVK u Leposaviću.
I dok zemlje članice NATO-a održavaju saradnju sa KBS-om, a od nedavno se i njihovi predstavnici zvanično sastaju sa komandantom KBS-a, ova alijansa, međutim, formalno ne podržava transformaciju KBS-a u vojsku Kosova.
Inače, početkom ovog meseca još jedna država zvanično je priznala kosovskog vojnog atašea, a u pitanju je Belgija. Kako prenose tamošnji mediji, očekuje se da će tamo Kosovo sada otvoriti vojno predstavništvo.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
