Zajednička vežba KFOR-a, EULEX-a i Kosovske policije pod nazivom „Zlatna sablja 2025“ počinje u ponedeljak, 9. juna, i trajaće do utorka, 10. juna.
Vežba će se odvijati u kampu Vrelo kod Prištine, saopštili su iz misije KFOR.
„Vežba će testirati sprovođenje procedura upravljanja kriznim situacijama u različitim bezbednosnim scenarijima i pomoći će u jačanju sposobnosti ovih različitih entiteta da deluju zajedno“.
U vežbi će, navode, učestvovati preko 600 pripadnika.
Učestvuje i KBS
S druge strane, navode i to da će po prvi put učestvovati i pripadnici KBS-a.
„Po prvi put, Kosovske bezbednosne snage će takođe učestvovati u ovoj vežbi, u skladu sa svojim izvornim mandatom civilne zaštite, kroz obuke o bezbednom rukovanju i uništavanju eksplozivnih naprava i opasnih materija“.
„Zlatna sablja 2025“, kažu, predstavlja još jedan opipljiv dokaz saradnje KFOR-a, EULEX-a i Kosovske policije:
„U cilju podrške trajnoj bezbednosti na Kosovu i stabilnosti u regionu“.
U nastavku, kao i uvek, izlistali su Rezoluciju 1244.
„KFOR nastavlja da sprovodi svoj mandat – zasnovan na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN-a iz 1999. godine – kako bi doprineo bezbednom i sigurnom okruženju za sve ljude i zajednice koje žive na Kosovu i slobodi kretanja, uvek i nepristrasno“.
Rade, kako kažu, u bliskoj koordinaciji sa Kosovskom policijom i EULEX-om, „u njihovim odgovarajućim ulogama kao sigurnosnim odgovorima“.
Ulaganje u KBS
Inače, ova vežba počinje u ponedeljak – upravo na dan kada se završava vojna vežba „Defender Europe 2025“, koja je započeta 26. maja.
Reč je o jednoj od najvećih vojnih vežbi, u kojoj učestvuje 25.000 vojnika, dok je pripadnika KBS-a, prema Kurtijevim najavama, oko 1.000. Prištinski zvaničnici istakli su učešće Kosova, ali i činjenicu da su Sjedinjene Američke Države odabrale Kosovo za sedište komande 28. pešadijske divizije u okviru ove vežbe.
Učešće KBS-a u ovoj vežbi dolazi nakon što im je prošle godine ono bilo uskraćeno, usled sankcija koje je EU uvela Kosovu 2023. godine zbog akcija na Severu Kosova.
Pojačavanje sastava KBS-a i ulaganje u ovu formaciju u fokusu je kosovskih vlasti, a posebno se na tome insistira poslednje četiri godine.
Uz povećanje broja ljudstva, traje i intenzivan proces naoružavanja KBS-a, i to uz međuministarske sporazume o saradnji u oblasti odbrane, ali i uz u poslednje vreme, intenzivirano učešće KBS-a u međunarodnim vojnim vežbama, među kojima su i spomenuti Defender Europe i Zlatna sablja.
Što se tiče sporazuma, najznačajniji u protekle dve godine su oni sa Sjedinjenim Američkim državama, Turskom, Albanijom i Hrvatskom. Nedavni sporazum o vojnoj saradnji sa Albanijom i Hrvatskom, zavredio je posebnu pažnju međunarodne javnosti, i one u regionu, pre svega u Srbiji. Potpisnici tvrde da nije neprijateljski, ali Beograd ga je protumačio kao pretnju, uz dodatnu činjenicu da sporazum sa članicama NATO-a potpisuje strana koja nije članica.
Prošle godine odjeknula je vest da je kongres SAD odobrio isporuku 246 raketa „Džavelin“, čija vrednost dostiže 75 miliona dolara. Projektili još uvek nisu na Kosovu ali poruka kosovskih vlasti je da je ovaj proces pri kraju.
Prošlog meseca KBS i američki EUCOM potpisali sporazum o saradnji u oblasti komunikacione bezbednosti
Pored SAD, glavni pobornici naoružavanja Kosova su Turska, Nemačka, Velika Britanija, Italija i Hrvatska.
U više navrata Nemačka i SAD kosovskoj vojsci isporučile su više kontingenata vojnih vozila, u jednom delu kao donaciju, ali i kupljenih.
Tokom 2023. godine Turska je Kosovu isporučila bespilotne letelice „bajraktar“, a prethodno i oklopna izviđačka vozila.
Sa Turskom je skorije potpisan i sporazum o izgradnji fabrike municije na Kosovu, a Priština je najavila i laboratoriju za proizvodnju sopstvenih dronova, ali i nabavku helikoptera, nakon 2025. godine.
Komandant KBS-a boravio je krajem aprila u Turskoj, gde je u fokusu razgovora bilo upravo kako je to predstavljeno, „strateško vojno parterstvo Turske i Kosova“. Inače, u ovoj zemlji se inače školuju kadeti KBS-a.
Pripadnici KBS, ujedno, prolaze kroz različite vrste obuka u inostranstvu, učestvuju i u pojedinim vojnim vežbama državama pojedinačno, ali i sa NATO. S druge strane, u prethodnim godinama ustupljeno im je više poligona koje su bile pod kontrolom KFOR-a i EULEX-a na Kosovu.
S godinama raste i budžet za KBS, koji je ove godine dostigao cifru od čak nešto manje od 208 miliona evra, a premijer u tehničkom mandatu obećava da će, ukoliko se njegov mandat nastavi – ta cifra dostići i do milijardu evra.
Prema informacijama koje je u medijima iznosio kosovski ministar odbrane, KBS broji oko 4,000 pripadnika, a među njima je, kako je potvrdio ministar odbrane, i oko 40 Srba.
KBS je u procesu tranzicije ili transformacije u, kako se to u kosovskoj javnosti predstavlja, vojsku. Proces je započeo decembra 2018. usvajanjem seta tri zakona – Zakona o pravilima službe pripadnika KBS, Zakona o transformaciji ministarstva KBS-a u ministarstvo odbrane i Zakona o transformaciji KBS u oružane snage Kosova.
Srpska lista tada nije iskoristila zakonski rok da podnese žalbu ustavnom sudu uprkos najavama da će to i učiniti. Mada, rekli su da će stati „goloruki“ pred narod da ga „brane“.
KBS ne može na Sever, jer ga u tome sprečava poseban sporazum između Kosova i NATO-a iz 2013. godine, u kom se Priština obavezuje da – svaki ulazak pripadnika KBS-a na sever mora biti izvršen uz odobrenje komandanta misije KFOR-a.
Iako su aktuelne vlasti isticale da je reč o sramotnoj odluci tadašnjeg predsednika Hašima Tačija, i one su krajem prošle ipak posebnim pismom garancije morale da se obavežu prema spomenutom sporazumu, onda kada je Kurti u prisustvu ovih uniformisanih lica ipak došao na sahranu bivšeg pripadnika OVK u Leposaviću.
I dok zemlje članice NATO-a održavaju saradnju sa KBS-om, a od nedavno se i njihovi predstavnici zvanično sastaju sa komandantom KBS-a, ova alijansa, međutim, formalno ne podržava transformaciju KBS-a u vojsku Kosova.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
