Evropska komisija objavila je nedavno izveštaje za ceo region, uključujući i Kosovo. Ovaj dokument uručen je prošle nedelje kosovskoj predsednici, Vjosi Osmani. U njemu se, uz podsećanje na ukidanje dinara, ilegalne eksproprijacije na Severu, zatvaranje srpskih institucija, ocenjuje da su odnosi između kosovske vlade i Srba i dalje teški. Konstatuje se i da su „na delu bili akti skrnavljenja protiv Srpske Pravoslavne Crkve“, ali i da predstavnici vlasti nisu koristili „pun ustavni naziv SPC“ u javnim obraćanjima.
Sa druge strane, u izveštaju se navodi da je bezbednosna situacija na Severu Kosova zahtevala „značajna sredstva Kosovske policije“ te se, uz podsećanje na dešavanja u Banjskoj 24. septembra prošle godine, navodi da je „reakcija pokazala visok nivo profesionalizma Kosovske policije“.
Pokušaji prisvajanja verskih objekata
I dok se u izveštaju pozdravlja to što je ove godine u katastar konačno upisana imovina manastira Visoki Dečani, Evropska komisija konstatuje da je nekoliko događaja izazvalo zabrinutost oko slobode veroispovesti.
„Kosovska policija deportovala je monaha Srpske pravoslavne crkve (SPC) koji je služio kao iguman 13 godina, navodeći ‘razloge nacionalne bezbednosti’. Na delu su bili akti skrnavljenja protiv SPC i pokušaji prisvajanja i podrivanja identiteta verskih objekata. Ujedno, vlasti nisu koristile puni ustavni naziv SPC u javnim izjavama“, navodi se u izveštaju.
Nastavlja se sa kašnjenjima zbog ostavki sudija i tužilaca
U delu izveštaja koji se bavi pravosuđem, slobodama i bezbednošću, konstatuje se da je Kosovo ostvarilo „određeni napredak“.
„Kvalitet u pravosuđu je poboljšan, ali je i dalje nedovoljan. Stalno zapošljavanje novih sudija i tužilaca ima potencijal da poveća nivo profesionalizma i kompetentnosti sudija i tužilaca. Međutim, kvalitet optužnica i presuda u krivičnom pravu je i dalje nedovoljan“, navodi se.
Ujedno, usled nedostatka prevodilaca na srpski, sudovi se, konstatuje Evropska komisija, „bore“ da ispoštuju zahtev Zakona o jezicima, odnosno da se presude objavljuju na oba službena jezika.
„Dostupnost i kvalitet prevoda u sudskim postupcima ostaje izazov“, naveli su.
Kada je reč o Severu Kosova, podseća se na napuštanje institucija 2022. godine, uključujući i na ostavke sudija, tužilaca i administrativnog osoblja.
„Nastavlja se sa kašnjenjima, uprkos preraspodelama i transferima predmeta. Broj sudija i tužilaca kosovskih Srba i dalje je nedovoljan“, poručuju.
Banjska: „Visok nivo profesionalizma KP“
Osvrnuli su se kratko na dešavanja u Banjskoj, navodeći da je „reakcija na napad u septembru 2023. godine pokazala visok nivo profesionalizma Kosovske policije“.
„Istraga o napadu u Banjskoj najveća je u istoriji Kosovske policije, sa više od 300.000 dokaza i brojnim zaplenjenim vozilima, imovinom i oružjem“, naveli su.
Precizira se i da je bezbednosna situacija na Severu Kosova zahtevala „značajna sredstva Kosovske policije“, ali i da je KP intenzivirala borbu protiv šverca i organizovanog kriminala.
Na Severu 75 novih policajaca iz srpske zajednice
Izveštaj se bavi i zapošljavanjem novih kadrova u Kosovskoj policiji nakon napuštanja institucija na Severu Kosova. Navodi se da je KP regrutovala dve nove generacije policajaca iz srpske zajednice.
„U pozivu za zapošljavanje pripadnika nevećinskih zajednica nakon ostavki službenika kosovskih Srba u novembru 2022. godine, 150 oficira iz nevećinskih zajednica, uključujući 75 kosovskih Srba, pridružilo se Kosovskoj policiji“, poručuju.
U nastavku se šturo i neprecizno dodaje da Kosovska policija treba da obezbedi da sastav policije odražava etnički sastav opština, ali i da je ova institucija napredovala u svojoj reorganizaciji.
„Kosovska policija ima 478 policajaca na 100,000 stanovnika (u poređenju sa prosekom EU od 341): 85% policajaca su muškarci, dok su 15% žene, a 91% su kosovski Albanci, a 9% pripadnici drugih zajednica“.
„Nema slučajeva zlostavljanja zatvorenika“
U izveštaju se navodi da je Policijski inspektorat tokom 2023. godine, širom Kosova izvršio istragu protiv 156 službenika, što je rezultiralo suspenzijom 71 policajca i podnošenjem 74 krivične prijave“.
U istoj godini je „Nacionalni preventivni mehanizam“, koji deluje pod okriljem Institucije Ombudsmana, primio 59 pritužbi na prekomernu upotrebu sile od strane policije, od čega je za 25 zaključeno da su prihvatljive, te da su dalje istražene.
Sa druge strane, dodaje se da nisu identifikovani slučajevi zlostavljanja zatvorenika, te da kosovske vlasti „pokazuju posvećenost sprečavanju torture i zlostavljanja“.
„Zatvorski sistem je uglavnom u skladu sa standardom minimalnih pravila UN-a, ali su potrebne dalje akcije da bi se zaštitila prava zatvorenika, posebno žena, devojaka, pripadnika nevećinske zajednice i mentalno obolelih zatvorenika“.
Za razliku od navoda iznetih u izveštaju, zvanični Beograd je u više navrata baš 2023. godine slao optužbe na račun Prištine upravo u vezi sa navodnim zlostavljanjem zatvorenika, odnosno pritvorenih lica.
Hapšenje, jednog od dvojice Srba tokom prošlogodišnjih nereda ispred opštinske zgrade u Zvečanu, kao i njegov boravak u pritvoru pratili su navodi o lošem ophođenju od strane bezbednosnih organa, uključujući i o fizičkom zlostavljanju.
Nove optužbe stigle su prošlog četvrtka, kada je Kancelarija za KiM saopštila da je navodno Goranac koji se nalazi u zatvoru u Podujevu pretučen od strane čuvara.
U svom izveštaju Generalnom sekretaru Ujedinjenih Nacija, EULEX je nasuprot ovih navoda utvrdio da su neutemeljeni navodi iz „brojnih medijskih i društvenih izveštaja o navodnom nasilju i nepoštenom tretmanu“ prema Srbima.
Odnosi između Prištine i Srba i dalje teški
Izveštaj Evropske komisije u odeljku posvećenom zaštiti manjina, dobrim delom bavi se odnosom Prištine prema Srbima na Kosovu.
„Odnosi između vlade i zajednice kosovskih Srba i dalje su teški“, konstatuju.
Podseća se na usvajanje uredbe Centralne banke Kosova o gotovinskom poslovanju.
Iako preciziraju da je nova regulativa imala za cilj borbu protiv pranja novca i falsifikovanja, da poveća transparentnost finansijskih tokova, sa druge strane, konstatuje se da je Uredba:
„Negativno uticala na mogućnost za stanovništvo – Srbe sa Kosova i druge nevećinske zajednice širom Kosova, da imaju pristup platama, penzijama i socijalnoj pomoći koju dobijaju iz Srbije, čime se ozbiljno ograničavaju njihovi prihodi“.
Odsustvo prethodnih konsultacija o regulativi i nedostatak odgovarajućih informativnih kampanja i odgovarajućeg prelaznog perioda predstavljali su dodatne izazove
Građevinski radovi na imovini Srba bez eksproprijacije
Izveštaj se bavi i nelegalnim eksproprijacima imovine u vlasništvu Srba.
Iako se o ovoj temi govori šturo i u svega par rečenica, može da se nasluti da se misli na oduzetu imovinu Srba u Leposaviću i Zubinom Potoku, s ciljem izgradnje policijskih baza.
„Zabrinutost je izazvala odluka vlade da sprovede procese eksproprijacije bez poštovanja zakonskih procedura, što je uticalo na nevećinske zajednice u nekoliko opština…. Pristup nelegalno zauzetoj imovini nevećinskih zajednica ostaje uglavnom nerešen. Vlasti su započele građevinske radove na imovini nevećinskih zajednica bez sprovođenja procedura eksproprijacije u četiri opštine“, naveli su.
Konstatuje se da je doneto nekoliko sudskih presuda u korist Srba – podnosilaca pritužbi, uz navođenje, između ostalog, da vlada nije pružila opravdanje u vidu legitimne javne svrhe.
„Novi nacrt zakona o eksproprijaciji treba da odražava principe koji proizilaze iz Ahtisarijevog plana“, konstatuje se.
U nastavku se, takođe bez iznošenja detalja, u svega par rečenica govori o postavljanju novih saobraćajnih tabli na kojima nema ćiriličnog pisma, o zatvaranju srpskih institucija, kao i zabrani uvoza srpske robe.
„Na severu Kosova, vlada je uklonila različite simbole zajednica, zastave i putokaze (postavljene su dvojezične table). Specijalna policija je sprovela operacije zatvaranja centra zajednice koji vodi nevladina organizacija kosovskih Srba u Prištini, kao i Kancelarija institucija koje podržava Srbija koje pružaju pomoć nevećinskim zajednicama u drugim opštinama. Zabrana uvoza robe srpskog porekla, zbog ‘privremene operativne mere bezbednosti’ koju je izdalo Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova u junu 2023. godine, nesrazmerno je uticala na poslovanje u zajednici kosovskih Srba“, navode.
Sa druge strane, konstatuje se da su prijavljeni bezbednosni incidenti koji pogađaju nevećinske zajednice postepeno opadali, ali i da su „i dalje zabrinjavajući“.
„Civilno društvo je prijavilo izveštaje o prekomernoj upotrebi sile nakon raspoređivanja specijalizovanih policijskih jedinica, sastavljenih uglavnom od službenika kosovskih Albanaca, na Severu Kosova“, dodaju.
Forenzičari iz Srbije učestvovali u zajedničkoj inspekciji na ISM u Prištini
Izveštaj se bavi i nestalim osobama tokom rata na Kosovu, uz konstataciju da je reč o pitanju koje „ostaje izazov“.
„Nerešena sudbina osoba nestalih tokom sukoba 1990-ih ostaje ključno pitanje koje treba rešiti na Zapadnom Balkanu. Kosovske vlasti su rešile deset slučajeva između juna 2023. i juna 2024.“, precizira se u izveštaju, uz navođenje da se na listi nestalih i dalje nalazi 1,612 osoba.
Tvrde da je, tokom izveštajnog perioda, kombinovani rad Misije EULEX i lokalnih forenzičkih stručnjaka rezultirao sa 64 terenske operacije, 11 ekshumacija i prikupljanjem 32 kompleta ljudskih ostataka.
„U avgustu 2023. godine, forenzičari iz Srbije učestvovali su u zajedničkoj forenzičkoj inspekciji četiri slučaja na Institutu za sudsku medicinu u Prištini, što je pozitivan pomak“, dodali su.
Sa druge strane, navode da od aprila 2021. godine nisu održavane sednice Radne grupe Beograd-Priština za nestala lica, koju vodi Međunarodni komitet Crvenog krsta, „pošto kosovska delegacija odbija da održava sastanke dok Srbija ne promeni šefa delegacije“.
Ipak, navode da je u Ženevi 31. januara 2024. godine održan ad hoc sastanak Radne grupe na nivou zamenika šefova delegacija.
„Uprkos ovom pozitivnom razvoju, saradnja Kosova i Srbije u okviru Radne grupe ponovo je bila otežana nekonstruktivnim ponašanjem obe strane“, poručuju.
Ukazuje se i na Deklaraciju o nestalim licima koja je usvojena u sklopu dijaloga na sastanku koji je održan još 2. maja 2023. godine.
Međutim, „implementacija nije počela jer strane još pregovaraju – u okviru Dijaloga uz podršku EU – o projektnim zadacima Zajedničke komisije, za koju je predviđeno da podrži napore za rešavanje sudbine preostalih nestalih lica“.
Podseća se i na Strategiju za tranzicionu pravdu kosovske vlade, uz konstataciju da je usvajanje pozitivan korak. Ipak:
„Strategija ne uspeva da bude u potpunosti inkluzivna i da uključi važne aspekte pomirenja. Kosovo treba da adresira ove nedostatke u sledećoj reviziji Akcionog plana“, naveli su.
Pokušaji kontrole medija
U delu izveštaja koji se bavi slobodom izražavanja, konstatuje se da je Kosovo ostvarilo ograničen napredak.
„Učinjeno je određeno poboljšanje u vezi sa slobodom medija, uključujući pristup javnim dokumentima. Međutim, ovo je bilo povezano sa razvojem događaja koji se doživljavaju kao pokušaj vlade da izvrši kontrolu nad medijima“, navodi se.
Konstatuju i da je usvojen novi zakon o medijskom regulatoru, te da se time doprinosi poboljšanju medijske regulative.
Ipak, navode da amandmani Skupštine nisu odrazili većinu preporuka EU i drugih međunarodnih partnera.
Tvrde i da je poboljšano funkcionisanje Nezavisne komisije za medije.
Sa druge strane, u izveštaju se konstatuje da se Javni servis suočio sa nestabilnošću usled niza ostavki među najvišim rukovodstvom i članovima odbora.
„Potrebno je da se brzo reaguje povodom zabrinutosti u vezi sa uređivačkom odgovornošću i nezavisnošću“, naveli su.
Konstatuju da su mediji na Kosovu pluralistički, ali i da ovom sektoru i dalje nedostaje transparentnost i finansijska održivost.
„Podaci o audiovizuelnom tržištu su i dalje nedovoljni, uključujući vlasništvo i finansiranje medija“, navodi se.
Sever – okruženje restriktivno i pogodno za autocenzuru
Evropska komisija tvrdi da policija i pravosuđe posvećuju „dužnu pažnju“ napadima na novinare, ali i da i dalje postoji određeni nivo nekažnjivosti:
„Uključujući i teškoće da se istraže složeni slučajevi koji su se desili na Severu“.
A kada je reč o samom Severu, u izveštaju se navodi da je okruženje „restriktivno i pogodno za autocenzuru za javnost, medije i organizacije civilnog društva“.
Zaštita novinara
Pozivajući se na navode Udruženje novinara Kosova (AGK), u izveštaju se konstatuje da je zabeležen značajan porast napada i pretnji novinarima, medijskim radnicima i medijskim organizacijama.
Ovom Udruženju prošle godine su prijavljena ukupno 72 ovakva slučaja.
„Skoro polovina slučajeva dogodila se u maju/junu 2023. protiv novinara koji govore albanski i koji su izveštavali o protestima na Severu Kosova. Do septembra, AGK je prijavio 36 slučajeva napada na novinare“, naveli su.
Sa druge strane, u 2023. godini policija je registrovala 32 slučaja u kojima su podnosioci pritužbi bili novinari i registrovala 27 krivičnih predmeta.
Više od 30 zločina iz mržnje i govora mržnje sa etničkim motivom
U delu izveštaja koji se takođe bavi bavi slobodom govora, iznosi se podatak da je Kosovska policija 2023. godine zabeležila 31 slučaj zločina iz mržnje i govora mržnje sa potencijalnim etničkim motivom i tri slučaja zločina iz mržnje i govora mržnje zasnovanog na seksualnoj orijentaciji.
Zabeležen je porast u odnosu na 2022, konstatuje se.
„Posebnu zabrinutost izazivaju objave na društvenim mrežama sa omalovažavajućim i pretećim načinom govora javnih ličnosti, uključujući članove parlamenta“, stoji u izveštaju.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
