Reč Metohija nije jezik mržnje, već nešto što nije nijednim zakonom, niti uredbom uređeno, da je zabranjeno koristiti kao oblast. Kada govorimo o imenu samoproglašene, priznate države od najvećih sila, a ako se zna da u zvaničnom dokumetu tog priznanja stoji Kosovo, onda je i ‘Kosova’ jezik mržnje za manjinsku zajednicu – srpsku, smatra novinar Branislav Krstić.
Krstić je prošle nedelje, zajedno sa svojom koleginicom Violetom Oroši, na panel diskusiji u organizaciji KoSSev portala – „Uloga lokalnih novinara u ratnom i poratnom izveštavanju i sukobima“, govorio u susret sada obeleženoj 25-godišnjici NATO bombardovanja Jugoslavije.
Činjenica je da posle rata, najpre stradaju toponimi – upozorio je Krstić na priču koja se na ovoj debati potegla o korišćenju, za albansku stranu spornog termina Metohija, ali i o postavljanju novih saobraćajnih tabli na Severu Kosova.
Sam Krstić je rodom iz Đakovice:
„Ja sam rođen u Metohiji, ja sam Metohijac po oblasti“.
Taj termin voli da koristi, ali će se prilagođavati u zavisnosti od toga da li će nekoga njime povrediti.
„Ukoliko taj termin izaziva nezadovoljstvo i na određeni način povređuje osećanja većinske zajednice, onda to radim jako retko i u određenim situacijama“.
To što je u ličnoj karti „Kosovar srpske nacionalnosti“, pripisuje želji Beograda.
„Tako je jer je to želeo režim u Beogradu, jer se usaglasio sa time“, poručuje.
Oroši: Metohija se povezuje sa Miloševićem
Nadovezala se i Violeta Oroši, objasnivši da ta netrpeljivost ka terminu „Metohija“ proističe još od pre rata na Kosovu. Albanci su još tada, kaže, medije koji su pisali termine „Kosmet ili Kosovo i Metohija“ – smatrali listovima koji su bliski Miloševićevom režimu, a one koji su pisali samo „Kosovo“ – nezavisnim.
Podsetila je i na to da i sami Albanci imaju svoj termin upravo za reč Metohija, a to je „Dukađini“.
„I njima nije problem da kažu da su iz Dukađinija, ustvari to je Metohija, ali niko ne kaže Kosovo e Dukagjini“, kaže ova novinarka.
Čiste table na albanskom na Severu, šta je sa prefarbanim srpskim nazivima na jugu?
Kao primer za to da je, kako je kazao dalje Krstić, činjenica da nakon rata stradaju toponimi – naveo je postavljenje novih tabli koje označavaju mesta na Severu Kosova i to redosledom prvo na albanskom, pa na latiničnom srpskom.
Navodi da je reč o kršenju kosovskog ustava, ali i:
„Ultranacionalističko ludilo vlasti iz Prištine kada u većinski srpskim opštinama istaknemo prvo na albanskom, a onda i srpskom“.
Krstić podseća da su mnoge od ovakvih tabli prefarbane crnom bojom za manje od 24 sata nakon postavljanja, a da se ubrzo krenulo sa čišćenjem te farbe nanesene preko naziva na albanskom.
Pita se – šta je sa znakovima prefarbanim na srpskom na jugu?
Ako krenete putem od Đakovice do Peći, bio sam prošle nedelje, nema niti jednog srpskog natpisa
„Priština očigledno pokušava da uspostavi lingvocid“
Zbog svega, Krstić se pita – da li to Priština pokušava da „uspostavi genocid nad srpskim jezikom“.
Podsetio je i na brojne greške i loš prevod na srpskom na sajtovima zvaničnih centralnih institucija.
„Na delu je permanentni lingvocid – genocid nad srpskim jezikom u zemlji koja pretenduje da bude demokrtska. Za mene je to neprihvatljivo“.
Na Severu na delu uspostavljanje policijskog režima
Krstić ujedno navodi da je na Severu Kosova na delu „uspostavljanje policijskog režima od strane Prištine“, te da se tu svakodnevno ugrožavaju kolektivna prava Srba:
„Sa jednom represivnom politikom Kosovske policije, sa prestavnicima specijalnih jedinica koje su godinama pripremane da u njima budu uglavnom oni kojima je režim Slobodana Miloševića naneo teško zlo“.
Propaganda, smatra on, stiže iz Prištine, odnosno Aljbina Kurtija:
„Koji je do te mere personalizovao svoju politiku da jednostavno u ovoj situaciji, ako posmatamo sa strane srpsku zajednicu, ja joj želim da istorijsku tu svoju izdržljivost i trpljivost koju ima – izdrži još malo. Ja mislim da se naziru krajevi, nekakvi okviri opstanka“, zaključuje Krstić.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
