Kosovo demokratski napreduje, ima ekonomski rast i institucionalnu stabilnost, Srbija, sa druge strane, ima autoritarnog lidera i potpuno je zarobljena država, kazao je kosovski premijer, Aljbin Kurti, na panel diskusiji u organizaciji Instituta Chatham House u Londonu. Tvrdi i da prisustvo Rusije na Balkanu „raste kroz Srbiju“ i da je zbog toga „jedan potpisani sporazum između Kosova i Srbije hitniji nego ikada“. A odbijanje srpskog predsednika da stavi svoj potpis tumači kao težnju Srbije da „ostavi otvorenu opciju invazije na Kosovo“.
Kurti je u Londonu ujedno zatražio „podršku bezbednosti Kosova“, jer, kaže, nije reč o „teorijskom, već realnom riziku sa kojim se Kosovo, ali ne samo ono, redovno suočava“.
On, sa druge strane, tvrdi da je njegova vlada odgovorna i da teži ka socijalnoj zaštiti, te da je to navodno „učinilo integraciju srpske zajednice izvodljivom“.
„U pripremi za liberalizaciju šengenskog viza koja je stupila na snagu 1. januara ove godine, takođe smo videli porast zahteva za kosovske pasoše – na primer, preko 5.800 u četiri severne opštine“, navodi Kurti.
A kada je reč o Severu, kaže da se raduje što skorijem održavanju izbora, „tako da će tamo biti četiri srpska gradonačelnika“. Kaže i da je spreman da pomogne da se ovi izbori održe.
U nastavku prenosimo izvorno preveden govor kosovskog premijera, Aljbina Kurtija
Veliko mi je zadovoljstvo što sam danas ovde sa svima vama i što imam priliku da sa vama podelim neka svoja razmišljanja o veoma aktuelnoj i značajnoj temi. Štaviše, čast mi je biti ovde u ‘Chatham House’-u, ‘tink tanku’ sa tradicijom dugom preko 100 godina. Biti deo nove zemlje ima svoje brojne prednosti jer novina inspiriše i daje vam slobodu da stvarate. Verujem da je naša vlast koja je izašla iz velike izborne pobede pre tri godine izraz toga. Ali u isto vreme, deo takve tradicije daje vam osećaj perspektive da su problemi veći od pojedinaca.
Danas smo na ideološkom bojnom polju sa vrlo konkretnim posledicama. Neki bi mogli da se spore oko njene podeljenosti i kako je ona tačno podeljena, ali ne možemo poreći da s jedne strane postoji autoritarna pretnja. Ova strana postupa tako što manipuliše strahovima ljudi da bi stekla i zadržala više moći.
Zapadni Balkan veoma aktivno i živo vidi ovu dinamiku. Postoji tendencija da se Zapadni Balkan tretira kao monolit, kao da je homogen region u smislu vlada i ljudi, ali da bismo razumeli dinamiku, verujem da moramo da razumemo razlike. Dakle, zemlje Zapadnog Balkana, iako dele dosta sličnosti – društvenih, kulturnih i istorijskih, one su na svojim individualnim putevima. A to uglavnom zavisi od njihovih vlada.
Imate demokratski napredak na Kosovu, kombinovan sa ekonomskim rastom i institucionalnom stabilnošću. Nasuprot tome, u Srbiji, našem severnom susedu, pod vlašću autoritarnog lidera imate potpuno zarobljenu državu.
U poslednje tri godine, naša privreda beleži stabilan rast, sa prosečnim rastom od 6,2% BDP-a. Udvostručili smo i direktne strane investicije i izvoz, a poreski prihodi su povećani za 2/3 bez promene fiskalne politike, jer kada ljudi vide da nema korupcije u vladi spremniji su da doprinose i plaćaju poreze. A kada se nadaju, optimisti su u pogledu budućnosti, radije troše nego štede što je dobro za njihove živote i našu ekonomiju.
Zatim smo uveli socijalne politike koje ranije nisu postojale u našoj zemlji. Učinili smo javno obrazovanje besplatnim i na redovnim studijama i na postdiplomskom nivou. Uveli smo univerzalne pogodnosti za svu decu. Pozabavili smo se nezaposlenošću mladih novom vladinom platformom. Pojačana je pomoć manjinama, a po prvi put u kabinetu premijera sva komunikacija je i na srpskom jeziku. Ovaj napredak je međunarodno priznat od strane različitih prestižnih organizacija. U izveštaju Freedom House-a iz 2023. godine Kosovo je rangirano na 1. mesto na Zapadnom Balkanu, na 2. u Evropi i na 3. u svetu za napredak u političkim pravima i građanskim slobodama. Poboljšali smo se za 22 mesta za samo dve godine na Svetskom indeksu slobode medija Reportera bez granica i skočili za 21 mesto u Indeksu korupcije Transparensi internešenela od kada je naša vlada preuzela dužnost.
Odgovornost vlade i težnja ka socijalnoj zaštiti učinili su integraciju srpske zajednice izvodljivom. Na primer, pitanje registarskih tablica, bilo je veoma goruće pitanje. Izgledalo je kao veoma tehničko, ali to nije bilo, jer se tehničke stvari lako politizuju. Preko 4.000 registarskih tablica iz srpske zajednice registrovano je na registarske tablice Republike Kosova. U pripremi za liberalizaciju šengenskog viza koja je stupila na snagu 1. januara ove godine, takođe smo videli porast zahteva za kosovske pasoše – na primer, preko 5.800 u četiri severne opštine.
Dakle, mora postojati prilagođen pristup kako bi se podstakla postepena bliskost sa Evropskom unijom zasnovana na zaslugama. Ne mislim da to može biti ili treba da bude sve ili ništa. A jedna država ne može sve da zadrži. Po mom mišljenju, Srbija sa svojim autoritarnim režimom koči ceo region. Srbija priznaje de jure Bosnu i Hercegovinu, ali ne i de facto, kao i Crnu Goru. U slučaju Kosova tačno je ono suprotno. Prepoznaju nas u velikoj meri de facto, ali ne i de jure. Postoji opšta teza da Srbija održava dobre odnose sa Ruskom Federacijom i Kinom, da bi to iskoristila u svojoj agresivnosti prema Kosovu. Ali ja bih tvrdio da suprotno nije samo interesantnije već i korisnije za razumevanje trenutnog stanja stvari. Naime, Srbija koristi, upotrebljava svoju agresivnost prema Kosovu da bi održala dobre odnose sa Ruskom Federacijom i Kinom. Jer prema diktatorima koji nikome ne veruju, morate se dokazivati iznova i iznova. I mislim da to radi predsednik Vučić. Svojom agresivnošću prema Kosovu pokušava da održi dobre odnose sa Kremljom.
Stoga, nije čudo što nazadovanje Srbije, ili nazadovanje bilo koje zemlje u tom slučaju, nije samo u vezi sa njihovim ulaskom u EU. Radi se o onome što se dešava kod kuće. Takođe se radi o bezbednosti susednih zemalja. Odnosi koje imate sa komšijama govore mnogo o vama samima.
Sa Srbijom imamo granicu dugu 381 km. Granica koju imamo sa Crnom Gorom, Albanijom i Severnom Makedonijom zajedno, kraća je od one koju imamo sa Srbijom. Na toj granici su prošlog septembra paravojne trupe izvršile invaziju. Srpske paravojne snage otvorile su vatru na našu policiju i ubile policijskog narednika Afrima Bunjakua. Visoki američki zvaničnici naveli su da je vojno gomilanje oko naše granice „bez presedana“. Nako što je savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće, gospodin Džejk Saliven rekao Srbiji da se udalji kako bi se svih ovih 48 isturenih operativnih baza koje imaju oko Kosova i gde su doneli modernu tehnologiju koju su dobili iz Kine, odnosno sisteme FK3, povukli pomalo delimično.
Želim da istaknem da pretnje, ili oluja kako mi ovde kažemo u ovoj diskusiji, ne dolaze od ljudi, već odozgo. Demokratija dolazi odozdo, ali pretnje ne dolaze odozdo. Pretnje dolaze odozgo. Upravo ti nedemokratski, autokratski lideri koji zapošljavaju strukture kao što su one koje žele da budu kao Vagner, ugrožavaju stabilnost, bezbednost i mir.
Zaplenili smo oružje i vojnu opremu u vrednosti od preko 5 miliona evra. Prošle godine ukupno tri puta, 23. juna, 5. septembra i 24. septembra. Prošlog maja dve organizacije koje je Kosovo označilo kao terorističke – Severna brigada i Civilna zaštita – povredile su oko 90 NATO vojnika, nekima su vršene amputacije. Država koja je posvedočila genocidu u živom sećanju ne može biti izložena ovakvim pretnjama nasiljem.
Dakle, snažno savezništvo Srbije prema Rusiji nije teoretska pretnja za Evropu i Balkan, koji je deo Evrope i treba da postane deo EU. To je realna pretnja koju Kosovo, ali ne samo ono, redovno doživljava. A kroz Srbiju smo videli nagomilavanje ruskog prisustva na Balkanu, bilo putem medija, obaveštajnih službi ili drugih oblika mešanja.
S obzirom na to, potpisivanje sporazuma između Kosova i Srbije je hitnije nego ikada. Nepotpisivanje sporazuma koji imamo je jasan znak loše vere. Dakle, potrebna nam je dobra volja da bismo imali pravnu sigurnost i implementaciju onoga što smo do sada dogovorili. A to takođe znači kada odbiju da potpišu sporazum, da žele da zadrže otvorenu opciju za invaziju na Kosovo. Dakle, ne vidim nikakvo drugo suštinsko značenje odbijanja da se stavi potpis, osim što oni žele da drže ova vrata otvorena da će postojati neka prilika da se vrate i ponovo izvrše agresiju. I nije ni čudo što se predsednik Vučić poziva na oca i sina lidera Azerbejdžana Alijeva, rekavši da su oni bili pametni jer su smatrali da moraju da čekaju istorijski prozor prilika koji se prikazao 27 godina kasnije. Pa se sada pitam da li je mislio na 27 godina od 1999. što bi značilo 2026. ili 27 godina od prošle godine što bi nas malo opustilo, jer je u tom slučaju 2050.
Bezbednost Kosova i podrška je osnova na kojoj naša zemlja može da nastavi da raste. I naravno, Srbija, ili bilo koji potencijalni saveznik Rusije, ne može da zadrži region od EU jer bi jednostavno poslužila Rusiji u njihovom pokušaju da ponovo podeli kontinent. Dakle, sada je vreme da EU veoma pažljivo i namerno nagradi demokratske reforme. Jer samo tako će to sprovesti u regionu.
Tačno je da ova četiri gradonačelnika na severu, četiri albanska gradonačelnika, imaju šupalj legitimitet zbog niske izlaznosti, ali drugi nemaju nikakav legitimitet. Dakle, sada smo na legalnom putu da imamo prevremene izbore i radujem se što je pre moguće da se ti prevremeni izbori održe, tako da će četiri srpska gradonačelnika biti na Severu. Ali nasilne rulje, terorističke strukture ne mogu da dođu na funkciju zahvaljujući svom nasilju i pokušajima destabilizacije. Morate imati odgovarajući demokratski pravni proces, a ja sam kao premijer tu da im pomognem da održe vanredne izbore i da tamo izaberu nove gradonačelnike.
Dakle, da, priznajem da je legitimitet slab, ali drugi koji žele da smene sadašnje gradonačelnike moraju imati legalitet, legitimitet i stupiti na dužnost tek nakon novih izbora.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
