Šesnaest godina vladavine Angele Merkel: Žena koja je Zapad vodila kroz krize

Skoro šesnaest godina vladavine i četiri mandata učinilo je Angelu Merkel jednom od najdugovečnijih političarki u savremenoj istoriji. Prilog N1 o 16 godina njene vladavine pogledajte ovde.

Sve je počelo 2005. kada je prva žena u istoriji Nemačke postala kancelarka.

„Gospodine predsedniče, prihvatam izbor“.

Bio je to prvi od četiri puta koliko će Anegla Merkel pred nemačkim Bundestagom izgovoriti tu rečenicu. Skoro šesnaest godina vladavine i četiri mandata učinilo je Angelu Merkel jednom od najdugovečnijih političarki u savremenoj istoriji.

Žena sa Istoka koja je Zapad vodila kroz sve krize. Doktorka fizike iz komunističke Nemačke koja je odbranila zapadne vrednosti i liberalnu demorkatiju. Vladala je „muškim svetom“ i gledala kako jedan po jedan postaju žrtve političkih odluka i kriza i odlaze u politčku penziju. Za nju, analitičari kažu, svaka kriza bila je prilika da učvrsti svoju vlast.

A nije ih bilo malo.

Samo godinu dana nakon što je stupila na mesto kancelarke, susrela se Angela Merkel sa prvim evropskim izazovom – odbacivanje evropskog ustava. Velika zagovornica ujedinjene Evrope, smatrala je da jedino uz jaku Evropsku uniju i Nemačka može biti značajan igrač na globalnoj sceni. Nakon što su glasači u Francuskoj i Holandiji rekli „ne“ predloženom evropskom ustavu 2006, Angela Merkel je inicirala razgovor o budućnosti Evrope i podržala reformu Unije kroz Lisabonski ugovor.

„Nisam neko ko preuveličava euforiju, ali smatram da je danas načinjen istorijski uspeh, uspeh Evrope. Možda će baš ovo biti odlučujući korak ka veće angažmanu Evrope. Ovo je temelj nove Evropske unije za 21. vek“, rekla je tada.

Time se Merkelova nametnula kao liderka Evrope u 21. veku. Povešće Evropsku uniju i kroz još jednu krizu. Ovoga puta finansijsku.

Istorija nam govori da zemlje koje imaju istu valutu nikada ne vode ratove jedne protiv drugih i da je zato evro više od valute. Evro je garant ujedinjene Evrope, poručila je Merkel.

„Ako padne evro, pada i Evropa, a to se ne sme dogoditi“.

Čvrst stav prema prezaduženim zemljama južne Evrope

Nije propao evro, a nije ni Evropa. Mnogi će reći, upravo zahvaljujući Angeli Merkel i njenoj odlučnosti da sačuva ujedinjenu Evropu. Želela je Merkel od samog početka da ojača Stari kontinet i da Evropu stavi rame uz rame sa Sjedinjenim Državama i Kinom. Međutim, dok je pokušavala da spase jedinstvo, smatraju analitičari, Merkel je kontinent gurnula u nove podele.

Čvrstog stava prema prezaduženim zemljama južne Evrope, inisistirala je na merama štednje, smanjenju javnog duga i reformama javnog sektora u Španiji, Portugalu, Grčkoj. Na najveći otpor naišla je u Atini, gde su pretili da će zbog nemačke politike štednje Grčku izvesti iz evrozone. Nije Merkel posustala, nudeći Grčkoj novčanu pomoć u zameni za oštre rezove.

„Poštovanje ugovora i demokratije će dovesti do solidarnosti medju ljudima. I ako to poštujemo, Evropa može biti optimistična da će Grčka brže prebroditi ovu krizu. To će biti početak prevazilaženja krize koju je osetila cela Evropa“.

Mnogi kažu, kriza je nova prilika. Međutim, tu priliku Merkel je propustila. Mnogi kritičari smatraju da je upravo spasavajući evrozonu, pokrenula talas evroskepticizma u Evropi i utrla put populistima koji su svoj glas digli protiv „diktata“ Brisela.

Nakon finansijske, migrantska kriza i „potez koji je obeležio karijeru“

Nisu ni okolnosti išle na ruku Angeli Merkel i njenoj evropskoj ideji. Nakon finansijske, došla je migrantska kriza i čuvena rečenica, uspećemo.

„Reći ću ovo vrlo jednostavno. Nemačka je jaka zemlja i naša namera mora da bude da kažemo, postigli smo mnogo, uspećemo i ovo. Mi to možemo, kada naiđemo na prepreku, mi je prevaziđemo“.

Četvrtog septembra 2015. godine, smatraju anlitičari, napravila je Merkel potez koji je obeležio njenu političku karijeru. Dopsutila je tada migantima da iz Budimpešte krenu ka Berlinu i poručila da će Nemačka pružiti azil izbeglicama.

„Da budem iskrena, ako počnemo da tražimo izgovore i objašnjenja za to što smo u doba krize pokazali ljudsko lice, onda ne prepoznajem ovu zemlju. To onda nije moja zemlja“.

I počela je tada Nemačka da se menja, a prvi put nakon Drugog svetskog rata, dobila je ekstremno desničarsku partiju – Alternativu za Nemačku. Rast rasizma i mržnje prema izbeglicama doveo je do nemira širom Nemačke, a tri godine kasnije, AfD prvi put uspeva da uđe u nemački Bundestag.

I ne samo da je odluka Anegle Merkel promenila političku scenu u Nemačkoj, već je izmenila i Evropu. Desničari su počeli da jačaju, a zemlje centralne i istočne Evrope iskoristile su su antimigrantsku politiku da se udalje od Brisela i proglase liberalnu demokratiju i multikultiralizam mrtvim. Tako je Angela Merkel, još jednom, rešavajući krizu i pokušavajući da sačuva jedinstvo Evrope, produbljivala rovove i oživela podele na staru i novu Evropu.

Nemački magazin Špigel piše da je upravo komunisitčka prošlost Angele Merkel i život pod zidovima Istočne Nemačke uticao da otvori granice za migrante. Međutim, kada je shvatila da odluka počinje da donosi više štete nego korsiti, sa turskim predsednikom Erdoganom dogovorila je da Turska smesti izbeglice i ne dozvoli im prolaz ka Evropi. Međutim, uprkos zaokretu, magazin Tajm proglasio je Merkel 2015. ličnošću godine, a bila je predložena i za Nobelovu nagradu za mir.

Još jedan izazov – Donald Tramp

Samo godinu dana nakon migrantske krize, za Aneglu Merkel stigao je još jedan izazov – Donald Tramp i konfenrecije za štampu na kojim je javno iskazivala čuđenje onim što Tramp izgovara i zagovara.

Nakon dolaska Trampa na vlast, Angela Merkel postala je liderka slobodnog sveta. Uloga za koju ni ona, ali ni Nemačka, nisu bile spremne. Morala je Nemačka da se bori protiv populizma i desničara kod kuće, jer je Alternativa za Nemačku dostigla više od 13 odsto pdorške i prvi put postala deo jedne regionalne vlade.

Problemi se nisu gomilali samo kod kuće, već i u Evropi. Prvi put jedna zemlja odlučila je da napusti Evropsku uniju, a Angela Merkel mogla je samo da protrlja oči. BBC piše, postala je Merkel evropska kraljica sa pohabanom krunom.

I tada je pozvala Evropu na jedinstvo i slogu.

„Ovo je upozorenje za sve nas u Evropi, ali i poziv da još jednom razmislimo šta Evropa znači za nas, šta je potrebno da promenimo kako bi Evropa u očima ljudi bila uspešna“.

Šta kažu kritičari?

Tražili su ljudi angažovaniju Evropu oko klimatskih promena i ljudskih prava. Upravo su to najveće zamerke sa kojima Angela Merkel završava svoj mandat. Kritičari kažu da je propustila priliku da postane klimatska kancelarka, sećaju se da nije podigla ruku u nemačkom Bundestagu da glasa za istopolne brakove, a tek na kraju mandata stidljivo je priznala da je feministikinja.

„Holandska kraljica Maksima otvorili mi je oči rekavši: feminizam se odnosi na ravnopravnost muškaraca i žena, njihove ravnorpavno učešće u društvenom životu, u životu generalno. I u tom smislu, ja danas mogu da vam kaže, da, ja jesam feministkinja“.

Liderka čvrste ruke, vođena razumom, kako su je opisivali nemački mediji, tek u poslednjim danima mandata postala je emotivnija i otvorenija. Čak i prema svojim političkim protivnicima, pokušavajući da obezbedi podršku za svog nalsednika.

„Građani mogu da biraju Vladu, koju bi činili SPD i Zeleni, stranke koje bi pristale da vladaju u koaliciji sa Levicom ili u najmanju ruku ne isključuju takvu mogućnost“, rekla je Merkel nedvano u Bundestagu, što je naišlo na oštro reagovanje poslanika Levice. Merkel je na to kratko odgovorila.

„Koja drama! Samo govorim istinu! Armin Lašet (kandidat CDU za kancelara) stoji za saveznu vladu koja našu zemlju vodi u budućnost sa merom i sredinom puta“.

„Tek kad nešto izgubite shvatite koliko vam neodstaje“

Malo je, međutim, verovatno da će demohrišćani zadržati mesto kancelara, jer ankete pokazuju da socijaldemokrate imaju blagu prednost. Tako će, piše nemački Špigel, Angela Merkel otići u poliitčku penziju bez zaveštanja svog nasleđa.

Ono čemu se još nada jeste da će biti najdugovečnija kancelarka u istoriji Nemačke. Hoće li prestići svog političkog oca Helmuta Kola, zavisi od toga koliko dugo će Nemačka čekati na novu vladu. Ako se to ne dogodi do 17. decembra, Merkel će biti politčarka koja je najduže vladala najjačom evropskom ekonomijom.

Međutim, za one mlađe, ona je već simbol nemačke politike.

„Ne mžemo ništa da kažemo o nekome ko nije Merkel. Ona vlada otkako znamo za sebe, otkako smo rođeni, tako da za nas ne posotoji ništa drugo osim Merkelove. Mi ne znamo za drugačije, ali smo radoznali da vidimo šta će doći“.

„Ne pamtim nikoga drugog kao kancelara. Dakle, za mene je to samo Endži, tako da će biti čudno sa nekim drugim“.

To se pita i Evropa, ali i čitav svet – kako izgleda dan posle. Ono što je za sada jedino sigurno jeste da Angela Merkel odlazi u penziju, a rekla je i da se u potpunosit povlači iz politike.

Novinarima je u julu poručila, tek kada nešto izgubite počne da vam nedostaje.

N1