Kandidat PDK za gradonačelnika Peći Astrit Ademaj i bivši kandidat za gradonačelnika Dečana Bljerand Kadriaj, ubijeni su sinoć u Peći. Prema izveštavanju medija, pretpostavlja se da je Kadriaj ubio Ademaja, a Ademajev brat, i sam ranjen, potom i Kadriaja, nakon čega je i uhapšen.
Povod, prema inicijalnim informacijama, za međusobni obračun kolega iz iste partije je rasprava oko lokalnih izbora koji su na Kosovu zakazani za 17. oktobar.
Najviši kosovski zvaničnici zatražili su od nadležnih organa da što pre rasvetle slučaj.
Međutim, ovo nije jedino ubistvo političara u toku izborne – predizbone i postizborne kampanje.
Na isti dan, 16. januara, u razmaku od četiri godine (2014 -2018) u Severnoj Mitrovici, ubijeni su kandidati za gradonačelnike Dimitrije Janićević i Oliver Ivanović. Ubijeni su s leđa. Oba ubistva ostala su nerešena i ostavila dubok uticaj na Srbe sa Kosova.
U novembru 2013, takođe u Severnoj Mitrovici, napadnut je i kandidat Građanske inicijative Srpska za gradonačelnika Kosovske Mitrovice Krstimir Pantić, kada su ga ispred zgrade u kojoj je živeo, prema sopstvenoj tvrdnji, napala dvojica maskiranih napadača. Tada je u Beogradu novinarima kazao da je cilj napada bila njegova likvidacija. I tadašnji političar sa Kosova Petar Miletić ranjen je u vatrenom napadu u Severnoj Mitrovici.
Gotovo istovremeno, u Srbici je ubijen kandidat za odbornika AAK, Bekim Birinđiku (Birinxhiku).
Sredinom juna 2014, U Orahovcu je ubijen kandidat za poslanika ispred PDK-a Eljvis Pista. Ubijen je kada je sa suprugom izlazio iz restorana, s leđa.
U novembru prošle godine bivši pripadnik „OVK“, Ćerim Keljmendi (Qerim Kelmendi), pronađen je spaljen u svom automobilu u selu Zahać u opštini Peć tokom ranih jutarnjih časova. Keljmendi je bio jedan od prvih pripadnika „OVK“, brat političara Ibrahima Keljmendija, a nezvanična informacija je bila da je on bio jedan od potencijalnih svedoka u Hagu.
Keljmendi nije jedino likvidirano lice za koje se verovalo da je potencijalni svedok za procese ratnih zločina. Tako je na proleće 2016, u planini u blizini škole u Gornjoj Korotici pronađen ubijen bivši pripadnik OVK Bedri Curi (Curri), za kojeg se takođe verovalo da je jedan od potencijalnih svedoka, a ta lista je duža takođe. Inače pitanje zaštite, odnosno likvidacija svedoka je jedno od najosetljivijih pitanja bilo tokom protekle dve decenije.
U novembru 2000, izvršen je atentat na Džemaila Mustafu, koji je bio savetnik Ibrahima Rugove. Mustafa je ubijen na ulazu u zgradu u kojoj je živeo, u Prištini. Potom je u januaru 2002, ubijen Smajll Hajdaraj – poslanik LDK-a i bivši pripadnik FARK-a, 37 dana nakon što je kao položio zakletvu u prvom sazivu Skupštine Kosova posle rata.
Aktuelni predsednik kosovske skupštine Gljauk Konjufca je tada kazao da njegova stranka ne krije da je bilo političkih atentata i da oni nisu razrešeni tokom ovih 20 godina, a da je za samo tri godine kasnih devedesetih i nakon rata bilo i do 40 političkih ubistava.
„Na Kosovu je bilo mnogo političkih atentata. I to nikada ne krijemo kao Samoopredeljenje, iako je neko na Kosovu to neprestano pokušavao da sakrije… I Behajdin Alaći (Allaqi) i Džemajlj (Xhemajl) Mustafa i Smajlj (Smajl) Hajdaraj, i može biti 30 ili 40 na Kosovu koji su ubijeni 1999. i 2000. i kako se veruje do 2001“.
Bećaj: Posebno važno da se nerazjašnjena ubistva rasvetle da ne bi došlo do novih
Politikolog i univezitetski profesor Beljulj Bećaj (Belul Beqaj) napominje da se najveći broj nerazjašnjenih političkih ubistava dogodio u rejonu Dukađinija – Metohije, upravo u Peći, Dečana, Istoka.
„Nije to ni bezazleno, ni slučajno, moguće je da grešim, ali to treba uzeti u obzir“, kazao je u razgovoru za KoSSev.
Ocenjuje da crni bilans zapravo pokazuje koliko su kosovsko društvo i politika „duboko ogrezli u kriminal, korupciju, nerazjašnjena politička pitanja“, dodajući za ovo potonje:
„To se pogotovo odnosi na ova nerazjašnjena politička ubistva u Mitrovici. Tu verovatno nije samo pitanje kriminala, već su nerazjašnjena politička pitanja koja su vezana za političku stranku – mislim na slučaj ubistva Ivanovića“.
Međutim, kaže da je kod sinoćnjeg dvostrukog ubistva, pravo pitanje „šta takvi ljudi uopšte rade na listama kao kandidati“.
„Oni bi bili živi da nisu bili kandidati, to je moj utisak i način na koji sagledavam. Pitanje je mnogo složenije kada se na mesto za kandidate postavljaju oni kandidati kod kojih nema jasnog etičkog i političkog profila. Kakav je taj predsednik i kakva je ta stranka koja kandiduje lica koja kasnije postaju povod za ubistvo“, upitao se on.
Bećaj je posebno naglasio važnost da se pitanje nerazjašnjenih ubistava reši za najkasnije dve do tri godine kako ne bi, izvesno došlo do novih ukoliko izostanu rezultati.
„Ukoliko se sva sumnjiva ubistva ne obelodane, ona zapravo podstiču na nova ubistva, to je suština“, kazao je Bećaj.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
