„Ja očekujem da će to biti osuđujuća presuda“, komentar je bivšeg specijalnog tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića na hapšenje i pritvaranje bivših lidera „OVK“, Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija od strane Specijalizovanih veća za ratne zločine u Hagu.
Za trenutni postupak pred Specijalnim sudom, ključna je zaštita svedoka, navodi Vukčević, podsećajući da je u slučaju protiv Ramuša Haradinaja čak 19 svedoka izgubilo život. Ipak, podseća da je i sada, prema navodima Udruženja ratnih veterana OVK iz Prištine došlo do curenja određenih dokumenata i identifikovanja svedoka što je „jedino“ što može da ugrozi predmete.
„Ja verujem u taj sud, to su sudije koje su iskusne i koji znaju kako se ispituju svedoci“, kaže ali i dodaje da se i u najobičnijim suđenjima desi da se svedoci povuku zbog pretnji i da ih od toga treba zaštititi“.
Svedoči da je srpsko tužilaštvo svojevremeno uradilo „sjajan posao“ i da se rezultati tok rada i saradnje sa istragom Klinta Vilijamsona sada vide dodajući da je bio optimističan i da je upravo to očekivao još od istrage i rezolucije Dika Martija.
U emisiji Među nama, pored Vukčevića govorila je i novinarka Radoslavka Žigić Despotović koja je autor dokumentarnog filma o Žutoj kući. Ona navodi da je za ovako velike zločine bitan i politički kontekst u kom se istražuju, dodajući da kada je ona radila film u Albaniji nije mogla ni da pretpostavi da bi to u budućnosti mogao da istražuje međunarodni sud. Politički kontekst važan je i zbog svedoka koji će sada bolje biti čuvani, smatra ona.
„To više nije tako lagan zalogaj kakav je bio Haradinaju sve one godine kada su padale optužnice protiv njega, a on uništavao tragove“, dodajući da baš zato očekuje presude koje će imati „specifičnu težinu“.
Naglašava da ima živih svedoka i iz vremena istrage Karle del Ponte i Žute kuće.
Vukčevićevo ime je juče pomenuo i bivši portparol OVK, Jakup Krasnići koji je naveo da je Specijalni sud u Hagu nepravedniji čak i od jugoslovenskog režima koji ga je dva puta pritvarao i dodao da on čak ni po nalazima Vukčevića, nije označen kao odgovoran za bilo kakve zločine.
„U krivičnom postupku svi mogu da govore istinu sem okrivljenog, okrivljeni može da laže“, odgovor je Vukčevića koji je dodao i da je Krasnići zloupotrebio njegovo ime.
Navoda o Žutoj kući i trgovini organima u delu optužnice koji je javan nema, a upravo je na to ukazao juče na prvom pristupanju sudu Hašima Tačija njegov branilac, Dejvid Huper. On je kritikovao sud zbog toga što je osnovan na tim navodima, koji su, kako je rekao lažni.
Žigić Despotović je na to dodala da je bivšu tužiteljku Haškog tribunala jedna od istraga odvela do Žute kuće, ali da joj tada nije bilo dozvoljeno da uradi sondažu terena i istraži nekoliko desetina grobnica u blizini te kuće koji nisu obeleženi.
„Žuta kuća je 15-ak kilometara severno od gradića koji se zove Burel, u selu Riba. To je centralni deo Albanije koji naginje ka severu. U selu koji je planinskog tipa. Nadomak te Žute kuće je groblje koje je bilo važan deo dokaza onoga što je bio pokušaj istrage Karle del Ponte na kom se nalazilo desetak neobeleženih grobnica“, rekla je autorka filma o Žutoj kući.
Žigić Despotović navodi da je del Ponte odatle ipak donela bitne dokaze koji ipak na kraju nisu sačuvani u Haškom tribunalu jer je prošlo tri godine od zapečaćenja.
„To su tragovi krvi, istraga luminolom da se vidi da je bilo tragova krvi, ispitivanja da li je životinjskog porekla ili nije, špricevi i gaza, ostaci lekova, biorelaksanata koji se postoperativno daju zbog opuštanja mišića i razni drugi tragovi koji su ukazivali na to da u toj Žutoj kući vrlo verovatno jeste vršeno vađenje organa, kao i kasnije u zatvorskoj bolnici u gradu Burel“.
Vukčević je međutim, demantovao da je Tribunal dokaze uništio, precizirajući da ti materijalni dokazi vremenom propadaju, ali da su video materijal i fotografije sačuvani. Podsetio je i na to da je del Ponte do Žute kuće došla tragom zločina Ramuša Haradinaja i da su ti dokazi ostali neiskorišćeni jer se nisu mogli povezati sa njim.
Žigić Despotović je rekla i to da je srpsko tužilaštvo prikupilo takođe dosta dokaza koji su pomogli da se „postavi na pravi način“ istraga Dika Martija, a o svom filmu kaže da je uz mesta na kojima se sumnja da su vršene operacije snimila i logore u kojima su mučeni ljudi koje je „OVK“ percipirala kao nelojalne Albanca, ali i Srbi i Romi.
Podvlači ipak da je ono što se desilo u Žutoj kući organizovani kriminal nastao kao posledica ratnog zločina i da je to bitno različiti.
Govoreći o periodu pre pokretanja istrage Dika Martija, Vukčević je naglasio važnost medija. Iako je sam dva puta u Evropskom parlamentu govorio o dokazima i lekovima pronađenim na lokaciji u Albaniji što je, kako je rekao zgrozilo evropske parlamentarce, ipak je članak novinara Majkla Montgomerija koji je objavljen u Americi bio ključan za usvajanje rezolucije u Savetu Evrope.
„Kada su Amerikanci, tadašnji njihov pravni savetnik Sem Lazaro, čuli da smo došli do određenih podataka, odmah su došli do mene i pitali me šta ću da preduzmem. Rekao sam da je najbolje da odem u Albaniju i sa njihovim tužiocima pokušam da napravim neku saradnju. Mi smo imali 11 lokacija gde su po našim saznanjima posmrtni ostaci žrtava i tražili smo da se izvrši ekshumacija. Amerikanci su rekli da će oni dati logistiku“.
Do posete albanskoj tužiteljki Ejni Rama je i došlo, svedoči Vukčević i njoj su predočene lokacije na kojima se sumnjalo da ima tela, a koje su se preklapale i sa istragom del Ponte. Iz Albanije je međutim, stigao negativan odgovor, zbog čega istraga tih 11 lokacija nikada nije sprovedena.
Žigić Despotović navodi da bi takva istraga u to vreme predstavljala „namoguću misiju“, navodeći da je za snimanje svog filma zajedno sa koleginicom vršila pripreme četiri meseca samo da bi otišla u Albaniju.
Ona podseća i da je u to vreme predsednik Albanije bio Salji Beriša u čijoj porodičnoj kući u selu na severu Albanije je bio smešten Glavni štab „OVK“, a kako je dodao Vukčević, jedna od sumnjivih lokacija predviđenih za ekshumaciju nalazila se 5 km od porodične kuće Saljija Beriše.
S druge strane, Žigić Despotović navodi:
„Čini mi se da sada postoje ozbiljne šanse da to bude urađeno“.
Film Žigić Despotović pogledajte u nastavku:
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
