Osmani: Udaljiti se trenutno od dijaloga; Srbiji ne treba verovati, ne poštuju svoje potpise

Izvor: DW (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Trenutno nije vreme za nastavak dijaloga, a Srbiji u tom procesu svakako ne treba verovati. Stav Nemačke da sveobuhvatni sporazum podrazumeva i uzajamno priznanje treba da prisvoji i zvanični Brisel umesto što taj proces naziva „normalizacijom“, neke su od poruka vršiteljke dužnosti kosovske predsednice, Vjose Osmani u vezi sa pregovaračkim procesom u Briselu. U intervjuu za Dojče vele na albanskom jeziku govorila je i o Specijalnom sudu za koji kaže da je usvojen jer je alternativa bila „strašnija“ i podrazumevala „napad na kosovsku državnost“.

Vjosa Osmani, predsednica kosovske skupštine, preuzela je dužnost kosovske predsednice 5. novembra, kada je tadašnji predsednik, Hašim Tači, podneo ostavku na ovo mesto i predao se EULEX-u koji je postupao po nalogu za hapšenje koji su izdala Speciajlizovana veća za ratne zločine u Hagu.

Na ovoj poziciji biće sve dok kosovska skupština ne odabere novog predsednika, ali ne duže od 6 meseci.

Pored Tačija, istog dana u Hag su zbog optužbi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti otputovali i Kadri Veselji i Redžep Seljimi, a dan pre njih i Jakup Krasnići.

Udaljiti se od dijaloga, posebno jer je Lajčak tražio ustavne promene

Osmani u intervjuu za DW naglašava da Kosovo nije ostalo bez institucija, ali da je situacija drugačija i da u datim okolnostima nije vreme za nastavak dijaloga.

„Mislim da zbog trenutnih dešavanja sada nije trenutak da se dijalog nastavi. Kosovske institucije treba da odvoje malo vremena, sednu, konsultuju se međusobno, stvore mnogo jedinstveniji stav o dijalogu, jer je neophodno da svako ko pregovara u ime Kosova, za sudbinu Kosova, ima mnogo jedinstveniji stav političkog spektra, a ne samo koalicije koju predstavlja“, navodi ona.

Pozvala je i na reviziju dosadašnjeg pregovaračkog procesa – da se vidi o čemu se pregovaralo, kako se pregovaralo, šta je postignuto, dodajući da treba izbeći da se preko Brisela saznaje o čemu se to pregovara.

Podseća da je kosovska skupština „stavila do znanja koje su to crvene linije“ u vezi sa dijalogom – „suverenitet i teritorijalni integritet zemlje i unutrašnje uređenje Kosova“.

Niko ne sme da pregovara o stvaranju treće sile. I vlada mora biti izuzetno oprezna da ne upadne u takve zamke koje Srbija gradi otvaranjem ovih tema u Briselu, tobože samo formalno, ali koje se potom pretvaraju u nove kompromise za Republiku Kosovo. Mi koji dugo pratimo dijalog videli smo kako su došli do ovde. Ali greške ne treba ponavljati

Naprotiv, upozorava na to da ne treba ići u Brisel samo radi potpisa i formalnosti i poziva na udaljavanje od procesa.

„Jedinstvo je neophodno, ali moramo napraviti korak unazad u procesu dijaloga, posebno nakon nedavnih izjava gospodina Lajčaka, koji je tražio od Kosova da progura izmenu Ustava zbog Asocijacije. Dakle, politički i institucionalni lideri Kosova trebalo bi da sednu kako bi detaljno potvrdili svoje stavove o ovim temama, a ne da generalno kažu da je vodič Ustav. Ustav je uvek bio vodilja. Ali do sada imamo potpisana 33 sporazuma, od kojih su mnogi prekršili Ustav, posebno dokument potpisan u Briselu o Asocijaciji iz 2015. godine“, rekla je za DW.

Ona lično daće podršku svakom dokumentu „koji je u najboljem interesu Kosova i koji unapređuje međunarodni subjektivitet Kosova, a koji ne umanjuje našu državnost ili unutrašnje propise“.

Osmani smatra da je Kosovo, još od Ahtisarijevog paketa načinilo dovoljno kompromisa, dok Srbija nije činila ustupke.

„Mi činimo stalne ustupke u nadi da će nas navodno priznati i na kraju će se ponašati kao 2007., 2008. i sada u ovim poslednjim sporazumima, verujem da je to pogrešan pristup. Srbiji se jednostavno ne može verovati. Svako ko je istorijski pratio način na koji se ponašaju u spoljnoj politici, kako potpisuju sporazume, bez obzira na to s kim ih potpisuju, trebalo bi da zna da je glavna karakteristika Srbije to da im se ne može verovati. Oni su nekredibilni, kao institucije o kojima govorim, kao politički lideri, ne drže reč i ne poštuju svoje potpise. Zbog toga od Srbije u ovom slučaju ne treba očekivati ništa drugo.“

Na pitanje o očekivanjima od budućeg predsednika SAD, Džoa Bajdena, u vezi sa dijalogom kaže da problem dijaloga nikada nije bila dinamika, već stavovi i da to što bi dijalog bio eventualno ubrzan, ne bi značilo mnogo ako on opet ode u pogrešnom smeru.

„Za vreme Trampove administracije, gospodin Bolton je bio savetnik za nacionalnu bezbednost, on je podržao ideju promene granica, jednu od najopasnijih ideja istorijski za naš region, a ne samo za Kosovo. I stvorilo je situaciju u kojoj je čitava politička scena u zemlji imala nepoverenja u odnosu na dijalog. Ova ideja je čak odložena na dve godine, ali je dovela Kosovo u vrlo nezavidnu situaciju, kada je bivši premijer Haradinaj bio primoran da uvede carinu na srpsku robu, upravo da bi stvorio dodatnu prepreku, kako bi se ova tema zaustavila“.

S druge strane, dok je Džo Bajden bio potpresednik SAD američki pristup bio je vrlo jasan, kaže Osmani i nije bilo insistiranja američke strane da se razgovara o granicama.

„Stoga, očekujem to ponovo od nove administracije, administracije Bajdena, pošto gospodin Bajden vrlo dobro poznaje prošlost na Kosovu, zna kontekst, zna da se ne može izjednačiti ono što je Srbija učinila na Kosovu i ono što su pojedinci možda učinili. Dobro zna da je Srbija počinila najstrašnije zločine protiv čovečnosti u zemlji, uključujući i genocid, i bio je jedan od ljudi koji su stajali uz Kosovo kad su malobrojne diplomate ili političari bili naš glas. On je zaista bio naš glas u vreme kada mi nismo imali glasa“.

Kao potreban procesu vidi i stav Nemačke koja očekuje da sveobuhvatni sporazum reši i pitanje priznanja.

„Iako je Nemačka jasna, postoje države i određeni zvaničnici koji to ne nazivaju tačnim imenom – da je to uzajamno priznavanje, već to nazivaju normalizacijom. Naravno, Kosovo je u dijalogu za uzajamno priznavanje, ali ne samo za uzajamno priznavanje, već međusobno priznavanje u sadašnjim granicama i sa unutrašnjim državnim propisima koje imamo sa trenutnim ustavom Kosova bez ikakvih promena“, navodi ona, dodajući da je zato važno da pristup Nemačke usvoje i druge zemlje EU, posebno institucije Evropske unije, tj. Brisel.

Izrazila je zahvalnost Nemačkoj i zbog toga što je, kako kaže, „imala presudnu ulogu u sprečavanju opasnih ideja i opasnih avantura promene granice“.

Sud međunarodna obaveza, Kosovo ga samo usvojilo

Govoreći o brojnim kritikama na račun Specijalizovanih komora u kosovskoj javnosti, a koje se odnose na ono što se vidi kao jednostranost, odnosno „monoetničnost“ suda i to što nema pravde za zločine koje je počinila Srbija na Kosovu, Osmani navodi da su sve te stavke diskutovane u skupštini, ali da je Specijalni sud ipak usvojen takav kakav je.

„Na kraju je na insistiranje tadašnje vlade, u to vreme je bila vlada LDK i PDK, ili tačnije postojala je koalicija između gospodina Tačija i gospodina Mustafe, i oni su obojica kao nosioci koalicije bili ti koji su insistirali da se Specijalni sud formira po svaku cenu. Jer, kako su nam tada rekli kao poslanicima, druga opcija bila bi mnogo strašnija, a to bi bilo uspostavljanje Specijalnog suda od strane Ujedinjenih nacija, pri čemu zakoni Kosova ne bi bili priznati, vratili bismo se u vreme UNMIK-a, gde bi Ujedinjena nacija dobila dodatna ovlašćenja na polju pravosuđa i spoljne politike“, navodi ona za DW.

Ona ovu alternativu opisuje kao „napad na kosovsku državnost“ i razlog zbog kog je 2/3 poslanika ipak odlučilo da podrži osnivanje Specijalizovanih veća i izmenu Ustava.

„Uprkos argumentima koji se sada iznose, ovaj Sud je međunarodna obaveza koju je Kosovo preuzelo ratifikacijom međunarodnog sporazuma u ​​to vreme između predsednice Jahjage i Evropske unije“, navodi.

U vezi sa kritikama na račun toga što Specijalni sud istražuje samo Albance naglašava da je mandat suda uslovljen vremenskim periodom u kom su počinjeni zločini.

„Videćemo šta možemo očekivati u budućnosti od Specijalizovanih veća, ali ne bih želela da sada komentarišem pitanja koja su okončana u vreme kada je ovaj sud izglasan. Jer ga je Kosovo svojom voljom formiralo, našom voljom postao je deo Ustava, našom voljom deo pravnog sistema“.