Platforma kosovske vlade za dijalog sa Beogradom je Ustav Kosova, u skladu sa kojim mora biti konačni sporazum između Beograda i Prištine. Zahtevi sa kojima Kosovo ulazi u pregovore su – uzajamno priznanje, priznanje Kosova od strane pet članica EU koje to do sada nisu učinile, ukidanje Rezolucije 1244 i članstvo Kosova u UN, poručio je poslanicima na jučerašnjoj sednici kosovske skupštine, kosovski premijer, Avdulah Hoti.
Na zahtev opozicione PDK kosovski premijer, izvestio je poslanika u kosovskoj skupštini o razgovorima u Vašingtonu koji su rezultirali potpisivanjem dokumenata o ekonomskoj normalizaciji između Kosova i Srbije, ali i o sastanku na visokom nivou koji je potom održan u Briselu u sklopu nove runde dijaloga, kao i o celokupnim razgovorima u sklopu dijaloga kojim posreduje EU.
Hoti je u svom višečasovnom obraćanju rekao da bi dijalog sa Beogradom trebalo da se okonča recipročnim priznanjem i potpunom normalizacijom odnosa između dve strane, uz naznaku da su predstavnici međunarodne zajednice saopštili da je „taj proces vremenski ograničen“.
Osim da je platforma kosovske vlade za dijalog sa Srbijom kosovski Ustav, Hoti je poslanicima saopštio i principe vlade za razgovore sa Beogradom..
O teritorijalnom integritetu Kosova ne može se pregovarati, kao ni o ustavnoj organizaciji Kosova i o jedinstvenom sistemu Kosova, poručio je Hoti, uz naznaku da takođe „konačni sporazum“ između Beograda i Prištine mora biti u skladu sa kosovskim Ustavom.
„Na tim principima razvijamo proces dijaloga i verujemo i dokazano je u ova tri meseca da nas poštovanje ovih principa vodi ka jasnim ciljevima“, poručio je Hoti.
Osim potpisivanja konačnog sporazuma sa Beogradom koji „mora da obavezuje na uzajamno priznanje“, kosovska delegacija traži i drugi sporazum – „koji mora da sadržati obavezu EU da zaključi priznanje Kosova od strane 5 država koje ga nisu priznale“.
„Treće, sporazum mora sadržati i odredbe kojima se ukida Rezolucija 1244 i članstvo Kosova u UN. Četvrti otvara put za članstvo u međunarodnim organizacijama i otvaranje evropske perspektive za Kosovo kao i za svaku zemlju koja teži evroatlantskim integracijama“, rekao je Hoti.
Hoti je istakao da se pitanje Zajednica srpskih opština „neće otvoriti“ u briselskom dijalogu i kazao da je o ovoj temi otvoren i transparentan, te zatražio politički konsenzus svih parlamentarnih grupa, prenosi RTK.
Za razliku od kosovske opozicije, Hoti dokument potpisan u Vašingtonu vidi kao „pobedu naroda Kosova i veliki korak ka punoj normalizaciji odnosa sa Srbijom“.
„Ovo je novi međunarodni zamah u odnosima SAD-a i EU u vezi sa procesom dijaloga između Kosova i Srbije, koji ima za cilj da ovo pitanje zaključi jednom zauvek. Velike investicije i uvođenje gasa na Kosovu biće infuzija za razvoj ekonomije naše zemlje u narednim godinama … Sada imam na umu da ovaj sporazum nije savršen, ali nije štetan i opasan za Kosovo. Suprotno tome, ojačao je državni subjektivitet Kosova i vratio Kosovo“, rekao je Hoti.
LVV predložila rezoluciju za dijalog: Nema razgovora o ZSO, Jezero Gazivode je imovina Kosova
Jučerašnju sednicu su obeležile pohvale poslanika iz vladajuće koalicije, ali i kritike opozicionih stranaka.
Osim poslanika iz PDK, kritike na račun kosovskog premijera, a povodom samog načina upravljanja dijalogom uputila je i LVV.
Osmani: Nije trebalo da se odustane od uzajamnog priznanja u Vašingtonu
Kritikama se pridružila predsednica kosovske skupštine i dojučerašnja članica LDK, Vjosa Osmani.
Kosovskom premijeru je poručila da je u Vašingtonu izgubio šansu za uzajamno priznanje, ali i da je povećao očekivanja pre odlaska.
„Istina je da je to bilo ponuđeno, Bela kuća postavila je Kosovu i Srbiji dokument gde je Kosovo bilo priznato kao Republika Kosovo. Slažem se da je tačka 10, koja se zasniva na manjinam\, zloupotrebljena, ali je Bela kuća ponudila dokument koji je trebalo da potpiše Srbija. Bilo je to uzajamno priznanje, nije se trebalo od njega odustati“, rekla je Osmani.
Ujedno je kritikovala i tačku dokumenta iz Vašingtona koja se odnosi na vršenje studije izvodljivosti na jezeru Gazivode, s ciljem raspodele vodnih resursa. Tvrdi da je ova tačka problematična.
Poslanici Samoopredeljenja su u negativnom kontekstu komentarisali dokument potpisan u Vašingtonu, označivši ga još jednom kao „loš za Kosovo“.
Ova stranka je ujedno predložila i rezoluciju u vezi sa dijalogom u kojoj se, između ostalog, predlaže zabrana razgovora o pitanju Zajednice srpskih opština.
„Nijedan zvaničnik Republike Kosovo nema nadležnost ili ovlašćenje i nema pravo da pregovara o ovom pitanju“, navodi se u tekstu predložene rezolucije Samoopredeljenja – stranke koja se još od prvog sporazuma potpisanog u Briselu 2013. godine, snažno protivi njenom osnivanju.
Jednom od tačaka se kosovska skupština distancira od „jednostranih obećanja“ kosovskog premijera u vezi sa tačkama dokumenta o ekonomskoj normalizaciji odnosa izmeu Kosova i Srbije potpisanog u Vašingtonu.
„Gazivode, kao veštačko jezero, je u potpunosti imovina Republike Kosova, izgrađena sa sredstvima Kosova i njime upravlja Kosovo. Kao takvo, Gazivode i nijedna imovina ili drugo sredstvo Republike Kosovo, gde god se nalazi, ne mogu se pregovarati“, dodaje se u rezoluciji.
Ova stranka ujedno je zatražila podršku poslanika da se Kosovo ne pridruži „Mini Šengenu“.
O rezoluciji Samoopredeljenja juče se nije glasalo zbog nedostatka kvoruma.
Šef poslaničke grupe ove stranke, istovremeno i predlagač rezolucije, Redžep (Rexhep) Seljimi rekao je da su dobili pojedine predloge koji će biti razmotreni i danas kada se očekuje nastavak sednice Skupštine, a kada će ova rezolucija biće stavljena na glasanje.
Pročitajte još:
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
