Tražio sam od Avdulaha Hotija da zahteva od Bele kuće i EU priznanje Kosova od strane Srbije. Hoti bi trebalo da predstavi Vašingtonu i Briselu zvaničan stav Prištine – da konačni sporazum treba da uključi obostrano priznanje, oglasio se lider AAK, Ramuš Haradinaj nakon jučerašnjeg sastanka koalicionih partnera na kojem se razgovaralo o dijalogu između Beograda i Prištine i predstojećem sastanku u Vašingtonu.
Govoreći o sastanku koalicionih partnera, Haradinaj je izjavio da razgovori nisu bili laki, ali i da su bili „iskreni“.
Dodaje i da je taj sastanak bio priprema za sastanak 4. septembra u Beloj kući, te da se ujedno razgovaralo o procesu dijaloga u celini.
Kako je rekao, Bela Kuća je mesto gde bi prištinska delegacija trebalo da ide i „bude konkretna“, te da je, sastanak 4. septembra pravi trenutak da Hoti zatraži „sporazum o priznanju“.
„Moj zahtev je da se premijer Hoti obraća Vašingtonu i Briselu sa zahtevom za priznanje od strane Srbije, obuhvatajući i trenutne briselske sporazume, ali i teme koje bi se rešile posle priznanja“, rekao je Haradinaj na TV Dukađini, prenose prištinski mediji.
Dodao je da ne veruje da će se u Beloj kući razgovarati samo o ekonomskim temama, već da će fokus biti na „sporazumu o priznavanju“.
„Ne verujem da se u Beloj kući može razgovarati samo o ekonomskim temama. To sigurno kažem, ne verujem da će delegacije Srbije i Kosova tamo ići samo kako bi obnovile sporazum o železnici i vazdušnom saobraćaju ili nešto slično. Ja mislim da će se tamo većinu vremena fokusirati na sporazumu za priznavanje“.
Sa druge strane, navodi da je „zabrinut“ zbog nedostatka jasne definisanosti koliko će se dugo odvijati „pregovori o konačnom sporazumu“.
Haradinaj je ujedno zatražio od Hotija da u dijalog između Beograda i Prištine uključi i Seljima Seljimija i Meljizu Stublu-Haradinaj iz AAK, zbog toga što bi Hotiju, tvrdi „mogla da zatreba njihova pomoć“.
Slične zahteve, a potom i kritike, Haradinaj je uputio Hotiju nakon prvog sastanka u Briselu između delegacija Beograda i Prištine, zbog toga što deo prištinske delegacije, kako je tada Haradinaj rekao, nije bio Seljimi.
O mestu predsednika: Ja bih bio faktor stabilnosti
Haradinaj je ujedno potvrdio navode Fatmira Ljimaja iz NISMA-e, da se na sastanku koalicionih partnera nije razgovaralo o poziciji predsednika.
On je rekao da pitanje predsednika nije bilo deo koalicionog sporazuma sa LDK i dodao da ne odustaje od tog mesta.
„Ako nas pogodi Specijalni sud stvoriće se institucionalna i politička slabost na Kosovu i ja mislim da bih ja bio faktor stabilnosti od nacionalnog interesa“, rekao je na RTV Dukagjini Haradinaj, prenosi Gazeta Express.
Kaže da koaliciju nije uslovljavao pozicijom predsednika ali da zbog toga ni on neće imati obavezu prema koalicionim partnerima kada na red dođe ovo pitanje.
U slučaju da AAK eventualnoj rekonstrukciji vlade sa PDK ostane bez ijedne od vodećih funkcija u institucijama, za AAK će biti lakše da ostane u opoziciji, rekao je još.
Sastanku koalicionih partnera prethodile su poruke iz Prištine da bi se u Vašingtonu mogao zaključiti „konačni sporazum o priznanju“, iako je prethodno najavljeno da će se razgovarati samo o ekonomskim temama. Haradinaj je i ranije izjavljivao da bi se u Vašington trebalo ići po konačni „Sporazum o priznanju„.
Sa druge strane, da će se samo razgovarati o ekonomiji, u više navrata je izjavljivao ranije i predsednik Srbije. Međutim, Vučić u petak „nije isključio mogućnost da neko pokrene političke teme“, dok je za vikend, potvrdivši da je sastanak odložen od 2. za 4. septembar, izjavio da je do toga došlo zbog mogućnosti da se, ukoliko se „nešto postigne“, „pojavi predsednik Tramp“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
