9. bajk-rok misija: "Srpska policija nas terala na granici da smotamo srpsku zastavu"

Tradicionalna, deveta po redu mirovna “Bajk-rok misija” u Kosovskoj Mitrovici okupila je više stotina motociklista iz Srbije i regiona koji su uoči Vidovdana na svojim dvotočkašima stigli u Kosovsku Mitrovicu. Iako se ove godine očekivao znatno manji broj bajkera nego ranijih godina, kada su ovu tradicionalnu manifestaciju podržavali bivše srpske vlade kao i opštinska rukovodstva, bajkeri, na neskrivenu sreću stanovnika Severnog Kosova i Kosovske Mitrovice, ni ovog puta nisu izneverili njihova očekivanja. Između 400 i 600 bajkera stiglo je na Sever Kosova, a prve dve grupe iz Novog Sada, Čačka i sa Zlatibora već su stigle prekjuče. Goste iz gradova širom Srbije, kao i Republike Srpske i Makedonije su tradicionalno u špalirima sa obe strane glavne ulice Kralja Petra dočekali građani, među njima najviše dece koja im se svake godine i najviše obraduju. Bajkeri su za ovaj Vidovdan došli samoinicijativno, o svom trošku, ili trošku samih klubova, a upadljivo je bilo i odsustvo predstavnika lokalne samouprave i zainteresovanosti medija iz Srbije za ovaj događaj. 

Kao i svake godine, i ove su bajkeri prošetali do glavnog mosta, neki turirali na posebnu radost najmlađih i tinejdžera, pre nego da se sa građanima druženje nastavi na čuvenoj mitrovičkoj ploči, u pabovima, restoranima i kafićima.

Na platou ispred Tehničke škole, gde je svake godine centralna manifestacija, uz koncert Supermensa iz Šapca i lokalne bendove, parkirane nalickane dvotočkaše obilaze najmlađi. Dragi gosti u kožnim odelima i oznakama svojih klubova druže se sa decom koja pokušavaju da bar za trenutak budu 'veliki bajkeri'. I odrasli se sa velikim interesovanjem raspituju o karakteristikama motora. Oni se istovremeno trude da budu i dobri domaćini. Ni ove godine ručak nije izostao.

Pripremljeno je oko 700 obroka, vojnički pasulj – poslužen na Ploči, a ovog puta za namirnice su bili zaduženi motoklub iz Šapca, dok je “Društvo srpsko – ruskog prijateljstva” obezbedilo kuhinju i kuvare.

Bajkerima je lepo i puno srce, kažu.

"Kako možeš da se osećaš kad posećuješ braću! Svakog puta je novo zadovoljstvo i svakog puta je i iščekivanje. Ovo je deveti put kako dolazimo ovde," za KoSSev govori Vojislav Dimitrijević iz "Harli Dejvison Kluba“ iz Beograda.

Vojislavu je žao što sa njima nije predsednik kluba, koji je trenutno u inostranstvu.

"Ali zato planiramo za jubilej, sledeće godine na 10. godinu ove manifestacije da napravimo jedan pravi spektakl,“ naglašava.

Pitamo ga o situaciji – ove godine ih nije u ovoj manifestaciji "podržala država"- da li i u čemu vidi razliku?

Nema neke razlike, kaže Vojislav. „Iz finansijskih razloga dosta njih nije krenulo ove godine, to je jedini razlog, inače nama ne treba država da kaže, ja želim da dođem, tako i moji drugari, moja braća. Mi se uvek snađemo, gde postoji volja, uvek se nađe izlaz, kao što i vidite,“ zaključuje.

Iz Trstenika su stigil Slaviša Palić i Dragana. Došlo bi ih mnogo više, ali su, kako kažu, ostali članovi kluba opravdano odsutni. Na desetoj rok misiji, obećavaju, biće u kompletnom sastavu.

"Došlo je samo nas dvoje. Meni je ovo drugi put, a njoj prvi. Isfinansirali smo sami ovaj put. Ko voli da dođe i ko hoće da dođe, taj će i da dođe. Spavaćemo u kampu, ako ga bude bilo, a ako ne, potražićemo neki smeštaj, kaže Slaviša, a na naše pitanje šta za njega znači Vidovdan, ovaj visok momak sleže ramenima i kratko odgovora: "Bio sam ovde '99. godine."

Probijamo se dalje kroz gužvu. Vrvi od buke i pozitivne energije. Veselu trojku – Jelenu, Dejana i Peđu nismo mogli a da ne primetimo. Doputovali su iz Novoga Sada.

"Prvi put sam ovde, prvi put sa bajkerima negde, prvi put više od jednog dana, sve prvi put. Oni su stara ekipa, ja sam novi u svemu ovome," kaže Dejan. 

Ubacuje se Peđa koji dodaje – "ja sam iz Austrije“, ali ga Jelena prekida – "ma on je Bosanac, on je nosio srpsku zastavu, i onda su nas na granici terali da smotamo srpsku zastavu dok ne pređemo administrativni prelaz, naša policija – srpska. Naši nas zamolili, kao, imaju dogovor, a onda im je on rekao – 'ja sam Bosanac sa austrijskim papirima i nosim srpsku zastavu!' Rekli smo da ćemo je sutra smotati, a policajac je na to odgovorio – 'sutra je drugo'." .

Bajkeri se sami noćas snalaze za smeštaj. Hoteli su puni, neki su kod prijatelja, a ima i onih koji će spavati pod vedrim nebom. Danas, na Vidovdan, većina se vraća kućama, gore ka Srbiji, čekajući spektakl sledeće godine. Za to vreme neka nova deca sa Severa Kosova 'primiće se' na dvotočkaše.



Uoči Vidovdana: Bajkeri na putu za Sever Kosova



 

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.