7 dana pred kosovske izbore: prepreke velike kao planina za Srbe u izbornoj trci

Ulazimo u poslednju nedelju pred izbore zakazane za 8. jun. U nekim realnijim i ’normalnim’ izbornim procesima, ova nedelja se najviše koristi za pridobijanje neodlučnih birača, pravljenje završnih javnih događaja, poentiranje i sumiranje kampanje i slanje poslednjih poruka biračima pre nego počne izborna tišina.

Na ovim izborima, izborna tišina počinje u petak, 6. juna u ponoć i označiće kraj desetodnevne kampanje?!?!?! Kampanje koja za Srbe nije ni počela, odnosno – počela je sa problemima koji su se pojavili baš u trenutku kada je trebalo da kampanja i počne. Iskustvo koje imam, a vezano je za izborne procese na prostoru Kosova i Metohije, ako ga opisujem sportskim rečnikom (kada su izbori, svi vole da koriste sportsku takmičarsku terminologiju), može se reći da ovo nije obična trka. Ovo više liči na trku sa preponama.

Prepreke koje se kao po pravilu postavljaju Srbima u izbornim trkama, nisu pravilnog razmaka i jednake veličine, što te trke čini još težim i neizvesnijim. U periodu od samo nekoliko dana pre početka izborne kampanje, pojavile su se najmanje četiri prepreke koje bi Srbi trebalo da preskoče, kako bi išli dalje. Neke od njih su realno savladive, a neke velike kao planina, pa u ovom trenutku nije izvesno kakav napor treba napraviti kako bismo ih preskočili. Mada se otvoreno postavlja i sledeće pitanja – da li treba da ih uopšte preskačemo? Hoće li nam to doneti dobro, ili loše? Sa punim pravom se postavlja i pitanje šta nas još čeka pre i posle 8. juna.

Krenuću hronološkim redom:

1. Prva prepreka je izgled biračkog materijala. Na sednici održanoj 23. maja, CIK je doneo odluku o izgledu glasačkog listića. Na njemu jasno stoje grb i naziv „Republika Kosovo“, „Centralna izborna komisija“ i amblem CIK-a.

Pitanje statusne neutralnosti biračkog materijala je bilo predmet razgovora i dogovora u Briselu u prošloj godini. Tada je dogovoreno da se za lokalne izbore, sav materijal koji će biti dostupan biračima, uredi na način da bude statusno neutralan. Delimično je taj dogovor ispoštovan uklanjanjem kosovskog grba sa glasačkog listića i još nekih dokumenata, ali je u nekim situacijama on ipak bio vidljiv za birača, što su i mediji zabeležili.

Tako se sada postavilo pitanje da li će to važiti i za parlamentarne izbore? Od početka izbornog procesa, tj. od 8.maja, dogovori iz Brisela su se selektivno primenjivali. Pitanje statusne neutralnosti materijala je sigurno najteže pitanje za vlasti u Prištini i u trenutku kada je ono došlo na red, neminovno je bilo da se da odgovor da li dogovori iz Brisela o izborima važe samo za lokalne, ili oni važe i za parlamentarne izbore. Na jednom zvaničnom sastanku, na kojem je bilo više prisutnih, visoka zvaničnica jedne ambasade nedvosmisleno je rekla da dogovor iz Brisela ne važi za ovaj izborni proces.

Kancelarija EU na Kosovu i Metohiji se o ovome ne izjašnjava, a albanska strana u Prištini to tumači prema svojim potrebama, što znači, kada im odgovara – spremni su da primene dogovore, a kada ne – nije u mandatu ovih izbora. Ovde treba napraviti jednu važnu napomenu: ukoliko parlamentarni izbori nisu predmet dogovora iz Brisela, to automatski znači da ne postoji ni obaveza, ni odgovornost Beograda za bilo kakva dešavanje i posledice ovog izbornog procesa. I to onda neće i ne treba da ostavi nikakav trag na proces evropskih integracija Srbije. Time bi onda bio skinut ogroman teret odgovornosti sa leđa Beograda. To tako sada izgleda sedam dana pred izbore. Ili ne?! Ili je to još jedna od prepona koja nas očekuje u sledećih sedam dana pre održavanja izbora?

2. 27. maja CIK je doneo odluku o imenovanju biračkih odbora. Birački odbori sastavljeni su na osnovu dvostrukih standarda

Zakon jasno kaže, prvi prioritet imaju parlamentarne stranke na osnovu ostvarenih rezultata na prethodnim parlamentarnim izborima u toj opštini (da podsetim da na Severu 2010. nisu održani parlamentarni izbori), nakon toga – politički subjekti koji imaju odbornike u lokalnim skupštinama, pa tek onda se pozivaju novoformirane stranke i nevladine organizacije da predlože članove biračkih odbora. Opštinske izborne komisije, na osnovu podnetih predloga, formiraju odbore i šalju ih CIK-u na usvajanje. Odbori mogu da imaju od 5 do 7 članova. Kada su došli predlozi na usvajanje, bilo je potpuno jasno da su napravljeni na osnovu dvostrukih standarda.

U svim sredinama gde je albansko stanovništvo većinsko, ni jednom Srbinu nije dozvoljeno da bude član biračkog odbora, iako to zakon predviđa. Srbi mogu da budu u odborima samo u svojim selima, ali i tamo je masovna prisutnost Albanaca. U Štrpcu je 3:2 za Albance, u Gračanici i ostalim opštinama, napravljen je kakav takav balans. Pitanje zastupljenosti Severa u ovom slučaju je tek postalo problematično. Da je za Sever Kosova primenjeno isto logičko rešenje o etničkoj podeli, kao ono za jug, do problema ne bi došlo.

Insistiranje da se u svakom biračkom odboru u četiri opštine na Severu Kosova nađu Albanci je na pomenutom sastanku CIK-a od 27. maja kulminiralo zahtevima da sve četiri velike albanske partije imaju svoje članove. Bez imalo zadrške su predlozi opštinskih komisija sa Severa Kosova odbijeni (iako su napravljeni dogovorom i javnim glasanjem u komisijama, gde su učestvovale i albanske partije) i nametnuta su neodrživa rešenja. To je izazvalo reakciju srpskih predstavnika i dovelo do zamrzavanja svih daljih izbornih aktivnosti na Severu, o čemu su gradonačelnici četiri severne opštine obavestili javnost.

3. Konačni birački spisak ima 40.000 ljudi više nego što je broj stanovnika na Kosovu i Metohiji.

Konačan birački spisak je usvojen 28 maja. Na njemu je 1.782.454 birača, što je oko 40.000 više nego stanovnika na Kosovu i Metohiji i to prema popisu iz 2011; 16.569  birača je van Kosova, od toga 12.903 iz centralnog dela Srbije. Broj odbijenih prijava pristiglih iz centralnog dela Srbije je 12.453, a što je blizu oko polovine od ukupnog broja pristiglih prijava. Na ovaj broj se žalilo oko 9.100 građana i te žalbe su trenutno u postupku pred kosovskim panelom za žalbe. Kako god uzmete, jasno je da i ovoga puta, birački spisak nije regularan, da je broj odbijenih prijava iz centralnog dela Srbije izuzetno veliki i da je ovo pitanje kojima bi trebalo da se pozabave svi članovi posmatračkih misija kada budu davali svoje ocene o uspešnosti i regularnosti  izbora.

4. Poslednja prepreka je podela mandata u kosovskom parlamentu

CIK je 28. maja doneo odluku o formiranju radne grupe koja bi trebalo da pripremi izbornu proceduru o podeli mandata zagarantovanih mesta. Završetkom procesa nadgledane nezavisnosti za Kosovo (za šta su glasali određeni Srbi), 7. septembra 2012. godine, stekli su se uslovi da se prekine sa primenom člana 148 iz kosovskog ustava koji je garantovao rezervisana mesta za Srbe i ostale manjine. Od tada se primenjuje član 64 koji objašnjava pojam zagarantovanih mesta. Zakonodavac je bio u obavezi da uskladi zakon sa ustavom i iz zakona o opštim izborima, ukloni sve nedoslednosti koje nisu u skladu sa ustavom. To nije urađeno, a izbori su raspisani.

U izbore su ušlo po starom zakonu. Nekome je palo na pamet da to može da napravi probleme i inicirao je osnivanje radne grupe koja treba da pripremi izbornu proceduru koja će biti u skladu sa ustavom, a protiv postojećeg zakona. „Ustav je važniji od zakona i kršenje ustava ima mnogo veće posledice nego kršenje zakona,“ reče visoka službenica jedne važne ambasade u Prištini. Da li je ovo sve baš tako?!

Najmanje dva člana zakona, koja nisu u suprotnosti sa ustavom, štite prava Srba u ovom slučaju – član 111.2  i član 111.3. Prvi govori o tome kako se dobijaju mandati glasovima, a drugi kako se deli 20 zagarantovanih mesta. Zakon je vrlo precizan i navodi da se prvo deli 100 mandata dobijenih glasovima (predmet je diskusije da li je cenzus od 5% obavezan samo za albanske partije, a nije za druge zajednice, kako piše u engleskoj verziji, ili važi za sve zajednice – kako piše u albanskoj i srpskoj verziji zakona). Kada se dodeli 100 mandata, onda se dele i mandati i 20 mesta, bez obzira na onih 100 koji su već podeljeni – jasno kaže član 111.3. Tu postoji jedna mala zamka: u tom članu 111.3 navodi se 20 rezervisanih mesta za Skupštinu, opisanih u tački (b) stava I. A tačka (b) stav i kaže: „Dvadeset mesta (20) je garantovano za predstavnike zajednica koje Potpuno je jasno da se radi o 20 zagarantovanih mesta koja predviđa član 64 kosovskog ustava, pošto se ukidanjem rezervisanih mesta, pojam od 20 mesta jedino vezuje za zagarantovana mesta.

Da rezimiram, po članu 111.2, prvo se deli 100 mesta dobijenih glasovima, kada se ona podele, deli se 20 mesta, 10 za Srbe 10 za ostale manjine. Ako Srbi osvoje glasove u 100, pripadaju im ti mandati, kada se sve to dodeli, dobijaju i 10 zagarantovanih. Dok je ovaj zakon na snazi, to je tako i nikako drugačije. Svako drugo tumačenje je zamazivanje očiju.

Namere da parlament ima 100 Albanaca i 20 manjina su čisto političkog karaktera, i kao takve, ne bi smele da dobiju podršku međunarodnih aktera, pošto nisu u skladu sa ustavom i zakonom Kosova. Savetuju nas da pokrenemo postupak pred ustavnim sudom nakon podele mandata. To je, međutim, potpuno neshvatljiv pristup prema srpskoj zajednici.

Mi umesto toga tražimo da se napravi podela mandata na osnovu važećeg Zakona o opštim izborima. Ko god misli da je to kršenje ustava i zakona, može da pokrene kakav god hoće postupak nakon izbora. Da bi smo preskočili ovu prepreku, veliku kao planina, te nastavili da učestvujemo u trci, potrebna nam je podrška međunarodne zajednice u naporima koji srpski narod ulaže u traženju rešenja koje će biti zasnovano na pravu i pravdi.

Nenad Rikalo

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.