25 godina od početka bombardovanja: U komemoraciju se uključili i zapad i Rusija

RTS novinari bombardovanje
FOTO: NUNS

Na današnji dan pre tačno 25 godina, na tlo nekadašnje SR Jugoslavije, bačene su prve NATO bombe. Uoči današnjeg dana, godišnjica se u odnosu na prethodne, znatno više spominje, uz pripreme za komemoraciju u skoro svim gradovima. Posebno je primetno i oglašavanje zapadnih zvaničnika, među kojima se ističu pre svega SAD. Ali i Ruske Federacije.

Kontekst 

Godinama unazad, srpski i albanski narod obeležavaju i doživljavaju 24. Mart sa uzajamno suprotstavljenim stavovima i iskustvom, sa naglaskom na sopstvene žrtve, bez isticanja stradanja druge strane.

Srbi se prisećaju sa tugom i sećanjem na tragediju, u kojoj su pored vojske, stradali civili i civilne mete, a mnogi i kao početak okupacije.

Albanci sa druge strane, ovaj dan doživljavaju kao spas od stradanja u Miloševićevom režimu, istovremeno i kao početak humanitarne katastrofe, a potom i oslobođenje Kosova do nezavisnosti, sada uz gotovo obavezno spominjanje „genocida“.

Ove godine primetno je oglašavanje i međunarodnih zvaničnika i diplomata o godišnjici, i to sa izražavanjem žaljenja zbog žrtvi i samog događaja, ali sa isticanjem da je saveznička, humanitarna intervencija kako opisuju bombardovanje, bila neophodna, te da je sada potrebno graditi zajedničku evroatlantsku budućnost u regionu, sa akcentom na očekivano rešenje spora Beograda i Prištine oko Kosova preko Evropskog sporazuma.

Na zahtev Rusije prethodno je u Savetu Bezbednosti Ujedinjenih Nacija zatražena sednica upravo ovim povodom, ali je njeno održavanje upitno, uključujući i usled terorističkog napada u Moskvi koji se dogodio pre tri dana u kojem je ubijeno skoro 133 ljudi, a ISIS preuzeo odgovornost za napad.

Ceremonije obeležavanja

Kao i prethodnih godina, i 25. godišnjica NATO bombardovanja biće obeležena u Kosovskoj Mitrovici.

Na Trgu braće Milić danas će u 10 časova, rukovodstvo grada i Srpske liste, sa predstavnicom Kancelarije za KiM, položiti vence.

U Gračanici će u 11 časova na Spomen krstu u dvorištu Doma kulture uvence položiti predstavnici lokalne samouprave i predstavnik Kancelarije za KiM.

U ovo vreme obeležiće se i u drugim većinski srpskim sredinama, negde parastosom, a negde polaganjem venaca na spomen obležjima.

Centralno obeležavanje Dana sećanja na stradale u Nato agresiji počinje u 20 časova na Trgu Topličkih junaka u Prokuplju, na kojem će prisustvovati i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, najavljeno je iz predsedništva.

I predstavnici opozicije će obeležeti. Pokret Kreni-Promeni položiće venac kod zgrade bombardovanog Generalštaba u 8 časova, koja se ponovo našla u fokusu zbog planova da se da američkoj firmi a što nailazi na odijum u javnosti. Medijima će se obratiti direktor kampanja pokreta Kreni-Promeni Savo Manojlović.

U Prištini za sada sećanje na Medlin Olbrajt

U Prištini uoči godišnjice kosovski premijer i predsednica su obeležili dve godine od smrti Medlin Olbrajt.

Preminula je 23. marta 2022. dan uoči ove godišnjice, a u Prištini joj je podignuta bista.

Uz počasti, kosovska predsednica joj je ispred biste odala poštu juče, uz poruku da“

„Njena ostavština, nije samo utkana u našu istoriju, već u samu ćeliju našeg društva. Zauvek ćemo se sećati njenog neumornog doprinosa slobodi i demokratiji“

Kao neko ko se snažno zalagao za bombardovanje, za Albance je danas simbol „humanitarne intervencije“ za Srbe, „teškog stradanja“.

Medlin Olbrajt se kao nekadašnja državna sekretarka, uz predsednika Bila Klintona i izaslanika Ričarda Holbruka, smatra ključnom američkom figurom koja je kosovskim Albancima „donela slobodu“.

„Prošle su dve godine od smrti američkog državnog sekretara Medlin Olbrajt, čvrstog zagovornika američkih vrednosti u inostranstvu. Kosovo će uvek biti neverovatno zahvalno za njeno zalaganje za NATO intervenciju, koja je zaustavila neopisive zločine genocida“, poručio je Aljbin Kurti.

Šta je prethodilo bombardovanju?

Bombardovanju SR Jugoslavije prethodila je veoma prisutna negativna medijska slika u zapadnoj javnosti o Srbiji i SRJ, prvenstveno o tadašnjem njenom predsedniku, Slobodanu Miloševiću, koja se u drugoj polovini devedesetih nastavila izveštajima sa Kosova – o ukidanju autonomije i ugrožavanja prava Albanaca, sve do vesti o diskriminaciji i humanitarnoj katastrofi. Milošević je opisivan kao „diktator“, „balkanski kasapin“ i „novi Hitler 20-og veka“, a uslovi u kojima živi civilno albansko stanovništvo kao „aparthejd“.

Najviši zapadni politički i vojni zvaničnici i analitičari pred bombardovanje spominjali su da se na Kosovu događa „genocid“ koji sprovode srpske snage, „masovne grobnice“, da se događa masovno ubijanje „preko 100.000 kosovskih Albanaca“.

Samom bombardovanju prethodili su – od 6. februara do 19. marta – pregovori u francuskom gradu Rambujeu. Dvadeset trećeg februara predložen je mirovni sporazum.

Albanci su ga potpisali. Jugoslovensko-srpska delegacija odbila je da to učini, ocenjujući ga kao ultimatum.

O bombardovanju

Neposredan povod za bombardovanje bio je za Srbe i 25 godina kasnije kontraverzan slučaj Račak, koji su Albanci i zapadna javnost, kao i sam Savet bezbednosti UN-a – kvalifikovali kao masakr u Račku“.

Bez dozvole Saveta bezbednosti UN-a, naletom 464 aviona iz 19 zemalja NATO-a i sedam zemalja koje su pružile podršku, 24. marta 1999. započelo je bombardovanje tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, koja u to vreme više nije bila članica UN.

Broj letelica i intenzitet napada se tokom dva i po meseca pojačavao – na 1.150 aviona, koliko ih je bilo do 10. juna – neposrednog okončanja rata. Lansirano je 420.000 projektila, ukupne mase oko 22.000 tona u 2.300 vazdušnih udara sa svih strana otvorenog vazdušnog prostora. Na Srbiju je palo više hiljada kasetnih bombi, statistika je srpskih vojnih izvora.

Sa suprotne strane – drugačija slika: svega nekoliko ispravnih aviona. Piloti su leteli na neremontovanim migovima u kojima su i najosnovniji instrumenti bili neispravni. Prema svedočanstvima vojnih pilota 127. lovačke avijacijske eskadrile 204. lovačkog puka, koja je u sastavu imala „migove 29“, nisu imali „sa čim da lete“ i da dejstvuju, a posle rata su doživeli, kako su više puta opisali, ponižavajući odnos tadašnjih državnih vlasti prema njima.

Uprkos ovakvoj slici i brojnim problemima na terenu, najveći deo vojnih potencijala tadašnje jugoslovenske države je bio i dalje spreman za borbu, kao i većina mobilisanog ljudstva. Strategija tadašnjeg srpskog vojnog rukovodstva bila je da se sačuva što više vojnih materijalnih i ljudskih resursa na kopnu. To se postizalo pražnjenjem vojnih i policijskih objekata, dislociranjem ljudstva i pokretne imovine, kao i njihovim kamufliranjem.

Kako su vojne snage odolevale napadima, uz vazdušne udare, vremenom se počelo pretiti i kopnenim udarima, iz pravca južne granice Kosova i Metohije sa Albanijom.

Najžešće kopnene borbe su se vodile upravo u pojasu prema, i na granici sa Albanijom, preko Košara. Jugoslovenska vojska je ove borbe vodila sa pripadnicima OVK koje je NATO tada snažno podržavao neprestanim bombardovanjem jugoslovenskih vojnih jedinica, ali i drugim vidovima pomoći.

Žrtve

Prema podacima Fonda za humanitarno pravo (FHP) u NATO bombardovanju život je izgubilo 755 ljudi, od kojih su 454 civila i 301 pripadnik oružanih snaga. Među civilima je 205 Srba i Crnogoraca, 221 Albanac i 28 Roma, kod vojnih žrtava 271 je pripadnik Vojske i policije i 30 „OVK“.

Fond za humanitarno pravo je ujedno 2014. godine objavio poimenični popis žrtava koji možete pogledati ovde.

Podaci Ministarstva odbrane Srbije se razlikuju. Prema njihovim podacima, poginuo je 1.031 pripadnik Vojske Jugoslavije i policije i oko 2.500 civila, uključujući i 89 dece. Ranjeno je više od 6.000 civila, 5.173 vojnika i policajaca, 25 civila se vodi još uvek kao nestalo. Preko 1.000 civilnih objekata je uništeno, uključujući škole, bolnice i zgrade državne administracije. Teško su oštećeni i uništeni objekti putne infrastrukture, od čega 45 mostova. Oštećeno je skoro 200 spomenika kulture, uključujući i 23 srednjevekovna manastira.

U noći između 22. i 23. aprila NATO je bombardovao i zgradu Radio-televizije Srbije (RTS) kada je poginulo 16 zasposlenih u RTS.

Prema podacima UNHCR-a tih godina, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo 230.000 Srba i Roma, a vratilo se 800.000 izbeglih Albanaca.

 

Povlačenje

Posle 78 dana bombardovanja, delegacije NATO-a i Savezne Republike Jugoslavije potpisale su Vojno-tehnički sporazum (Kumanovski sporazum).

Ovim sporazumom se predviđalo povlačenje vojnih i policijskih trupa tadašnje SRJ sa teritorije Kosova i Metohije, uz istovremeno raspoređivanje NATO trupa.

Slobodan Milošević je građanima „čestitao mir“.

Usledila je Rezolucija SB UN 1244, prema kojoj je upravljanje nad Kosovom preuzeo UNMIK, a koja će u kasnijim godinama obema stranama poslužiti za različita tumačenja. Ova rezolucija je pravno još uvek na snazi, iako je uloga UNMIK-a danas marginalizovana, a određeni delovi ove rezolucije nisu ispunjeni.

Kosovo je 2008. jednostrano proglasilo nezavisnost koju je, prema Prištini, priznalo 117 država, među njima vodeće zapadne sile, a prema Beogradu, ispod 100 zemalja. Kosovo se sada bori za članstvo u Savet Evrope. Nekadašnja Jugoslavija raspala se nešto ranije na dve države – Srbiju i Crnu Goru. Potonja je članica NATO-a. Srbija je pristupila programu NATO-a „Partnerstva za mir“ 2006.

Slobodan Milošević smenjen je 2000. godine, naredne je poslat u Hag. Preminuo je u Međunarodnom tribunalu za zločine u bivšoj Jugoslaviji 2006. godine, ne dočekavši presudu.

Komemoraciju inicira i zapad: Teško sećanje ali zajednički put napred ka EU

Tokom čitave nedelje u javnosti je prisutno intenzivno podsećanje na ono što se dogodilo na današnji dan pre 25 godina, šta je prethodilo bombardovanju, šta se dogodilo potom, kao i povezivanje sa aktuelnim trenutkom.

Neuobičajeno za prethodne komemoracije, ove godine su su joj se pridružili i zapadni predstavnici i diplomate putem medijskih izjava ili saopštenja.

Na posebnoj konferenciji za medije upravo na temu 25. godišnjice bombardovanja predstavljene kao: „Početak operacije savezničkih snaga, odgovor NATO-a na humanitarnu krizu na Kosovu i put napred ka stabilnijem prosperitetnijem i bezbednijem Balkanu“, o tome je govorio ove nedelje pomoćnik američkog državnog sekretara Džejms O’Brajan.

On je u to vreme vodio mirovne pregovore sa Beogradom, a bio je član međunarodnog tima u Rambujeu.

Odluka o upotrebi sile bila je teška odluka, sa stvarnim posledicama po ljude, ali upotreba sile od strane NATO-a bila neophodna, poručio je i: Predsednik Vučić je bio jasan u pogledu toga da je budućnost Srbije u Evropi.

U sličnom tonu poruka stiže i od misije SAD pri OEBS-u, a govorio je i ambasador Kristofer Hil u Beogradu, koji je takođe akter događaja devedesetih.

„Niko nije bio oduševljen bombardovanjem“, kazao je u nedavnom intervjuu za RTS.

„Pitanje je bilo da se zaustavi ono što je postalo veoma krvava i sve krvavija stvar na Kosovu. Tako da je to bio napor da se pokuša zaustaviti ono što su u suštini bile Miloševićeve snage. Pretpostavljam, ono što sigurno nisam očekivao je da ćemo 25 godina kasnije pričati o tome i o retrospektivi toga. I možda, radije nego da pričamo o tome, šta bismo mogli da uradimo posle ovih 25 godina“.

Oglasili su se i ambasadori zapadnih zemalja u Srbiji.

„Operacija Saveznička snaga nije bila usmerena protiv naroda Srbije i osećamo duboko žaljenje zbog izgubljenih ljudskih života na Kosovu i u Srbiji. Danas se sećamo i žalimo za izgubljenim životima nedužnih, ali i razmišljamo o našoj zajedničkoj budućnosti sa Srbijom i Kosovom u evropskoj porodici naroda“, saopštili su ambasadori Francuske, Italije, Nemačke, Norveške, SAD i UK u Srbiji.

Jutros se oglasio i nemački ambasador u Prištini.

U sličnom tonu poručuje da 25 godišnjica „NATO operacije nije razlog za slavlje“.

„Uradili smo ono što je bilo neophodno da sprečimo dalje krvoproliće i zločine Miloševićevog režima na Kosovu nakon što je diplomatija propala. To je bila naša moralna odgovornost i mi ostajemo pri toj odluci“, poručio je.

I Ruska federacija htela da obeleži godišnjicu

Zamenik stalnog predstavnika Rusije pri Ujedinjenim Nacijama Dmitrij Poljanski objavio je u ponedeljak da će, na zahtev Moskve, sledećeg ponedeljka, a sutra – 25. marta, biti održana sednica Saveta Bezbednosti UN povodom 25. godišnjice od bombardovanja i da će se održati u 21 čas po srednjeevropskom vremenu.

Međutim, to je još uvek neizvesno, a u međuvremenu, u Moskvi je pre tri dana izveden teroristički napad, za koji je ISIS preuzeo dogovornost, u kojem su ubijene 133 osobe.

Inače, planirano je da ovoj sednici prethodi, kako su saopštili pojedini mediji u Beogradu, „svetska premijera“ dokumentarnog filma „Beograd“, informativne agencije TASS i televizijskog kanala Rosija (Rossia), u Ruskom domu, baš na današnji dan, u 18:30.

„Tačno na 25. godišnjicu od pada prvih bombi na srpsko tlo, u agresiji NATO pakta na Saveznu Republiku Jugoslaviju“, saopštio je Ruski dom.

Kako je navedeno, o tragičnim događajima u filmu ekskluzivno govore predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Republike Srpske Milorad Dodik, patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril i ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov.

„Prvi put nakon pobede na predsedničkim izborima i uoči sednice Saveta bezbednosti UN povodom 25 godina od NATO bombardovanja SRJ, svoje viđenje događaja od pre dve i po decenije izneće predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin“, navedeno je u saopštenju, javio je Tanjug.

U toku je ruska invazija na Ukrajinu koju Ruska Federacija zvanično vodi kao „specijalna vojna operacija“, premda rat traje već dve godine. Vladimir Putin u svojim govorima o situaciji sa Ukrajinom, često spominje Kosovo i bombardovanje SRJ od strane NATO-a. Uz pravdanje ruske politike, a nasuprot bombardovanju Jugoslavije, i zapadne politike oko Kosova, poručuje i da je presedan već učinjen.

 

 



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.