Danas je 21 godina od kako je na vojnom aerodromu u blizini Kumanova potpisan vojnotehnički sporazum koji je označio kraj NATO bombardovanja na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Sporazum je usledio nakon 11 nedelja bombardovanja i pet dana pregovora, a potpisali su ga predstavnici tadašnje SRJ i Međunarodnih bezbednosnih snaga (KFOR), generali VJ, odnosno MUP-a, Svetozar Marjanović i Obrad Stevanović i britanski general Majkl Džekson. Dan po potpisivanju Kumanovskog sporazuma, Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 1244, kao međunarodno pravnu osnovu za rešavanje kosovskog pitanja, da bi dva dana kasnije, 12. juna 1999. u ranim jutarnjim časovima, na KiM stigle prve ruske vojne trupe, iz sastava mirovnih snaga UN-a.
Federalne i srpske snage su se Kumanovskim sporazumom obavezale na povlačenje svog ljudstva i organizacije SRJ i Republike Srbije koji mogu vojno da deluju. To je značilo povlačenje redovnih armijskih i mornaričkih snaga, naoružanih grupa građana, udruženih paravojnih grupa, vazduhoplovnih snaga, teritorijalne odbrane, pogranične policije, obaveštajnih službi, policijskih jedinica – lokalne, specijalne, antiterorističke, jedinice protiv demonstracija, kao i bilo koja grupa, ili pojedinci koje, kao takve, navede komandant KFOR-a.
Celokupan tekst Sporazuma nalazi se na sajtu NATO-a.
U Kumanovskom sporazumu dogovoren je i povratak vojnog osoblja SRJ i Srbije na Kosovo i Metohiju, kao i to da će KFOR obezbeđivati ispunjavanje obaveza povratka posle odobravanja istog. Međutim, ova odredba Kumanovskog sporazuma nije do sada ispunjena i u javnosti je retko spominjana, naročito u kosovskoj i zapadnoj javnosti. Među odredbama je takođe i član I/paragraf 5a, prema kojem – bilo kakve snage SRJ, bez prethodnog izričitog odobrenja komandanta KFOR-a, neće ni pod kojim okolnostima ući, ponovo ući, niti ostati na teritoriji Kosova, ZVB i ZKB.
Definisane su i zone vazdušne bezbednosti (ZVB) – 25 kilometara od pokrajinske granice KiM-a ka unutrašnjosti tadašnje SR Jugoslavije, odnosno pojas od 5 kilometara, mereno od pokrajinske granice ka unutrašnjosti tadašnje SRJ, kao i kopnena zona bezbednosti koja danas iznosi 382 km u dužini i 5 kilometara u širini.
NATO je u novembru 2015. godine ukinuo vazdušnu zonu bezbednosti, dok je gornji vazdušni prostor iznad KiM-a, na visini većoj od 8.700 metara, otvoren za civilni saobraćaj početkom marta 2014.
Saradnja komande KFOR-a i Vojske Srbije danas je regulisana saradnjom na dva nivoa – glavnom i nižem. Na glavnom se saradnja odvija između komandanata KFOR-a, odnosno EULEX-a, po potrebi, i Generalštaba Vojske Srbije, odnosno štaba MUP -a „za AP KiM“. Na nižem nivou saradnja se odvija na komandnom, koordinacionom i lokalnom nivou.
Od ulaska bezbednosnih snaga Republike Srbije u kopnenu zonu bezbednosti 2001. godine do danas, ova saradnja je redovna, a kako su obe strane više puta naglasile, zasnovana je na partnerskim i profesionalnim odnosima. Sastanci Zajedničke komisije su redovni, na njima se razgovara o bezbednosti na KiM-u, i o kopnenoj i vazdušnoj zoni, a po potrebi se diskutuje i o eventualnim incidentima.
Kosovo je 2008. jednostrano proglasilo nezavisnost. Broj država koje su priznale kosovsku nezavisnost upitan je, s obzirom na to da ministarstva spoljnih poslova Srbije i Kosova iznose različite podatke po ovom pitanju. Nakon višegodišnjih zalaganja, zaobilaženjem ustava Kosova, Kosovske bezbednosne snage transformisane su u „Vojsku Kosova“, bez formalne promene naziva ovih snaga.
Đukanović: Sporazum koji je doneo mir bez proglašavanja kapitulacije
Predsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović, govorio je povodom godišnjice ovog sporazuma za Jutarnji program RTS.
On je podvukao da je SRJ sporazum prihvatila tek nakon objedinjene diplomatske akcije SAD, EU, Ruske federacije, a danas je iz njega moguće izvući jednu lekciju:
„Svaka diplomatska aktivnost je bolja od izostanka te aktivnosti, jer ono što je bilo nuđeno u februaru 1999. kroz paket mirovnih pregovora iz Rambujea, bilo je mnogo prihvatljivije nego ono što smo dobili nakon bombardovanja, početkom juna 1999“, rekao je on za RTS.
Na pitanje šta će se o ovom sporazumu učiti u udžbenicima, navodi:
„Doneo je mir, ne proglašenu kapitulaciju, ali povlačenje jugoslovenske vojske sa Kosova, MUP-a Srbije, sa izuzetkom Severa Kosova i sudova i tužilaštava“, dodajući da on jeste doneo mir, trebalo je da osigura privremenu administraciju u skladu sa UN ali to je otišlo u drugom pravcu.
Ipak, i nakon mira postignutog sporazumom, nastavljene su tenzije na Kosovu, posebno 2004. a pitanje Kosova otvoreno je i danas.
Povezani članci:
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
