21 godina od ubistva u kafiću Panda

Na današnji dan, pre tačno dvadeset i jednu godinu, dogodio se zločin u kafiću „Panda“ u Peći. Prvih petnaest godina nakon zločina obeležilo je uverenje da su zločin počinili pripadnici OVK. Sve do decembra 2013. godine. Do danas, istina o ovom zločinu nije otkrivena, niti je iko za njega odgovarao.

Dvojica napadača obučenih u crno, sa fantomkama na glavi, upala su u večernjim časovima u kafić „Panda“, omiljeno sastajalište pećkih gimnazijalaca i pucnjima iz automatskog oružja ubila šestoricu mladića srpske nacionalnosti. Najmlađi poginuli imao je 15 godina, najstariji 25. Do danas, istina o ovom zločinu nije otkrivena, niti je iko za njega odgovarao.

Prvih petnaest godina nakon zločina obeležilo je uverenje da su zločin počinili pripadnici OVK. Sve do decembra 2013, kada je Aleksandar Vučić, tada prvi potpredsednik Vlade i šef Biroa za koordinaciju službi bezbednosti, u emisiji „Teška reč“ na TV Pink izjavio da „ima mnogo strašnih stvari s kojima ćemo morati da se suočimo, kao na primer ubistva Srba u kafiću ‘Panda’ na Kosovu i Metohiji 1998. godine, za koja nema dokaza da su ga izvršili Albanci, kako se verovalo“.

Ova izjava dovela je do preokreta. Mediji, koji su do tada čudno malo pisali o događaju, ignorišući čak i dobar deo godišnjica događaja, odjednom su počeli da se bave ovim zločinom u značajnijoj meri. Manji broj je pokušao da objektivno izveštava o događaju, u većem su počela da se pojavljuju nagađanja i teorije ko je kriv, MI-6, SAS, Legija, Rade Marković…

Vučić je nastavio da daje periodično izjave, najčešće neodređene, više nagoveštaje nego informacije. Država je preduzela korake, Tužilaštvo za organizovani kriminal preuzelo je nadležnost. Ipak, sve je ostalo samo na medijskim napisima. Niko nije optužen, niko osuđen, ni za zločin, ni za njegovo prikrivanje. Porodice i dalje čekaju odgovore.

U nastavku objavljujemo delove medijskih natpisa iz prošlogodišnjeg vremeplova Istinomera, koji je Istinomer prikupio u okviru svoje rubrike „Amnezija“. U ovoj rubrici uz vizuelna pomagala  javnosti se predstavlja na koji način se mediji u Srbiji bave temama od značaja za razvoj društva i na koji način deluju kao glas posrednika između građana i javnih funkcionera.

Vučić: Imam informacija i saznanja (01.11.2018.)

„Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da ima informacije i saznanja o ubistvu šestorice mladih Srba 1998. godine u Peći, za šta još niko nije odgovarao. ‘Imam informacije i saznanja, ali naši nadležni organi tragaju za potpunim dokazima da bi taj strašan zločin mogao da se rasvetli. Što se Srbije tiče i mene lično, roditelji stradalih mogu da budu apsolutno uvereni da istinu nećemo kriti bez obzira na to ko je u tom strašnom i teškom zločinu učestvovao, bilo da je reč o Albancima ili Srbima, što bi, pretpostavljam, mnoge iznenadilo’, kazao je Vučić u intervjuu za TV Prva. Vučić je rekao da je on ‘prvi koji je skupio hrabrosti’ da o tome govori, i da ga ‘ne brine rizik koji je preuzeo’.“ (Izvor: Mondo, 01.11.2018.)

Sećanja na početak (10.10.2018.)

„Već od prve večeri neke stvari su počele da ulivaju sumnju… Pećanci su bili zgroženi kada je u Dnevniku 3 RTS-a informacija o ubistvu dece objavljena pred samu vremensku prognozu, i to u formi skraćene vesti. Dežurni urednik je prethodno odbio da primi izveštaj dopisnika iz Peći jer nije imao zvaničnu izjavu istražnog sudije, koju te noći nije bilo moguće dobiti. Inače, RTS je par dana pre masakra u udarnom Dnevniku dve noći zaredom čitao saopštenje OVK u kojem se najavljuju napadi na lokale u kojima se okuplja srpska omladina. Vlasti, međutim, nisu ograničile ili zabranile rad ugostiteljima u noćnim satima, iako je OVK, kojom je komandovao Ramuš Haradinaj, bila u žestokoj ofanzivi. Na dan sahrane, 16. decembra, opelo je služio patrijarh srpski Pavle, ali niko iz državnog vrha se nije udostojio da dođe iz Beograda i prisustvuje sahrani. Iz Beograda je u Peć došao jedino Vojislav Mihailović, potpredsednik Skupštine Srbije, iz opozicije. Posle nekoliko dana, policija je uhapsila dvadesetak Albanaca za koje je rečeno da su organizovali napad na ‘Pandu’. Nikola Šainović, tada potpredsednik Savezne vlade zadužen za Kosovo, slavodobitno je saopštio da je slučaj ‘Panda’ rešen. ‘Kad su uhapsili tu grupu, jedan prijatelj iz pećkog SUP-a mi je u poverenju kazao da ti Albanci nemaju nikakve veze s Pandom, da su to obični kokošari’, seća se Ljubomir Ristić, otac ubijenog Svetislava.“ (Izvor: B92, 10.10.2018.)

Da država hoće da reši ovaj slučaj, već bi ga rešila (10.10.2018.)

„‘Da država hoće da reši ovaj slučaj, već bi ga rešila, ili bi kazala da su izvršioci nedostupni jer su Albanci, ili da su to uradile naše državne službe i da nije u interesu da se otkriju detalji’, kaže za Danas Lazar Obradović. Zašto već 19 godina nema odgovora na pitanje ko je ubio šest dečaka u pećkom kafiću ‘Panda’? Masakr u ‘Pandi’ je najkrvaviji zločin koji se na Kosovu i Metohiji dogodio do početka bombardovanja. Istraga u Tužilaštvu za organizovani kriminal počela je tek u maju 2016. godine. Zašto je trebalo da prođe više od 17 godina da bi se pokrenula istraga? U ‘Pandi’ su 14. decembra 1998. ubijeni Ivan Obradović (15), Vukota Gvozdenović (16), Svetislav Ristić (18), Zoran Stanojević (18), Ivan Radević (24) i Dragan Trifović (18), a ranjeni su Vlado Lončarević (18), Mirsad Šabović (34) i Nikola Rajović (18). ‘Kad se bude saopštila istina, Srbija će se skameniti’, kaže Milena Radević, majka nastradalog Ivana. ‘Dok smo molili za pomoć razne političare i predstavnike državnih organa, s jednog uticajnog mesta mi je rečeno da bi najbolje bilo da stavimo tačku na taj slučaj. Mesec dana nisam mogla da dođem k sebi posle tih reči’, priseća se Milena.“ (Izvor: B92, 10.10.2018.)

Devetnaesta godišnjica (14.12.2017.)

„Na današnji dan pre 19 godina u oružanom napadu maskiranih lica na kafić “Panda” u centru Peći na Kosovu ubijena su šestorica mladića srpske nacionalnosti. I dalje nije poznato ko je odgovoran za njihovu smrt.“ „Majka Ivana Radevića Milena kaže za ‘Večernje novosti’ da je ‘sve teže kako vreme odmiče’. ‘I dalje se, nažalost, može čuti hiljadu priča oko imena nalogodavaca i izvršilaca svirepog ubistva naših sinova, pa je normalnoj osobi teško da poveruje u sve to. Izgleda se se tu krije nešto krupno, ali videćemo šta će istraga da pokaže’, navodi Milena Radević.“ (Izvor: B92, 14.12.2017.)

Vučić: Znam šta je moguće da se dogodilo ali ne mogu da govorim o tome (12.09.2017.)

„Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da ima ‘određene informacije’ o tome šta se desilo u kafiću „Panda“ u Peći kada su ubijena šestorica srpskih mladića. Međutim, rekao je da on nije tužilac i da ne može da o tome govori. On je na konferenciji za novinare rekao da ‘određene informacije’ govore o, kako je naveo, mogućim počiniocima zločina, i da one ‘nisu saglasne sa onima što je saopštavano’. ‘Nisam tužilac i ne mogu da govorim o tome’, rekao je Vučić, dodavši da zna ‘šta je moguće da se dogodilo’. Po njegovim rečima, i nadležni organi raspolažu ‘određenim informacijama’ o tom zločinu.“ (Izvor: B92, 12.09.2017.)

Simo Spasić se sastao sa tužiocem za organizovami kriminal (12.01.2017.)

„Tužilaštvo za organizovani kriminal i dalje vodi istragu protiv N. N. izvršilaca šestostrukog ubistva srpskih mladića u kafiću „Panda“ u Peći u decembru 1998. godine, rekao je novinarima predsednik Udruženja porodica ubijenih i otetih Srba na KiM Simo Spasić. Spasić je posle sastanka sa tužiocem za organizovani kriminal rekao da je obavešten da tužilaštvo planira da sasluša još dvadesetak svedoka u tom slučaju. ‘Nakon toga Tužilaštvo će, kako nam je rečeno, odlučiti da li će podići optužnicu i protiv koga’, rekao je Spasić, napominjući da u Tužilaštvu nisu želeli da otkrivaju imena potencijalnih osumnjičenih.“ (Izvor: Politika, 12.01.2017.)

Vučić: Znamo šta je bilo, imamo imena blizu smo (29.12.2016.)

„Premijer Aleksandar Vučić izjavio je da će porodice nastradalih u slučaju ‘Panda’ dočekati istinu, kao i da nadležni znaju šta se dogodilo. ‘Mi znamo šta se dogodilo, samo se traže dodatni detalji koji će to potkrepiti. Mislim da smo blizu toga. Znali smo i pre godinu dana, ali nismo imali imena. Sad mislim da imamo i imena’, rekao je Vučić.“ (Izvor: B92, 29.12.2016.)

Osamnaesta godišnjica (14.12.2016.)

„Ni posle 18 godina, nema odgovora na to ko je pucao i ubio šest srpskih mladića u kafiću ‘Panda’ u Peći. Ono što se zna, jeste da su dva maskirana napadača upala u kafić i otvorila rafal iz automatskog oružja po prisutnima. Porodice ubijenih i dalje čekaju da čuju ko je izvršilac i ko je nalogodavac tog zločina. Smrtovnica sa fotografijama nastradalih mladića na vratima Pećke patrijaršije i objekat u kojem je bio kafić ‘Panda’, a koji od tada više nije u funkciji, jedini su tragovi da se zločin ovde dogodio. Na dan kada se ubistvo dogodilo, porodice nastradalih najpre prisustvuju parastosu u Pećkoj patrijaršiji a potom obiđu grobove svojih sinova.’Nije svejedno doći i ostaviti grob, vratiti se, tako da ni dan danas ne možemo shvatiti da ih nema. Kao ja, kao i svi ostali roditelji. I hitno zahtevamo da država Srbija nešto preduzme, da obelodani’, kaže Ljubica Trifović, majka Dragana Trifovića. ‘Da znam pravu istinu ko mi je ubio sina. Ne samo moje dete nego ostalih pet. Da nam država otvoreno kaže, da izađe, da nas pozove i da nam kaže ko nam je pobio decu’, kaže Vojislav Trifović, otac Dragana Trifovića. Republičko Tužilaštvo pokrenulo je istragu. U septembru ove godine roditelji ubijenih su saslušani u Beogradu. ‘Nas pet porodica je bilo, pitali su nas sve i svašta, čega smo se mi sećali, čega su se oni dotakli nekih pitanja’, kaže majka ubijenog Ivana Radevića Milena Radević i dodaje da bi joj bilo žao da se istina nikada ne sazna.“ (Izvor: RTS, 14.12.2016.)

Legija: Vučić dao jednu nesmotrenu izjavu (10.06.2016.)

„U medijima su se pre izvesnog vremena pojavile spekulacije o tome da je JSO ubila srpske mladiće u kafiću ‘Panda’ u Peći decembra 1988. godine. Da li je to istina? ‘Premijer Vučić je po mom mišljenju dao jednu nesmotrenu izjavu i to je dalo prostora raznim baba vangama da odmah naprave razne teorije zavere. Naravno, idealan materijal za uplitanje u tu priču je bila i JSO, iako Jedinica u vreme tog strašnog događaja nije ni boravila na Kosovu i Metohiji i to na izričit zahtev međunarodne zajednice. Mi smo se povukli u oktobru mesecu, čim je dogovoreno da će na teritoriju KiM doći strani posmatrači. Onaj ko je plasirao takve priče nije to uradio tek tako. Takva informacija je imala jasan cilj, ali to nije prvi put. Nama su pokušavali svašta da prikače, ali nisu uvek uspevali u tome. Jedinica nikada nije vršila ratne zločine, nigde gde je boravila. Uvek smo poštovali i zarobljene, a pogotovo civile. E sad, hoće da nam kažu kako smo ubijali srpsku decu. Pa mi smo za tu decu ginuli i život davali, ali dobro, bolesni umovi mogu svašta’.“ (Izvor: Ekspres, 10.06.2016.)

Tužilaštvo za ratne zločine ustupilo nadležnost koju nije imalo tužilaštvu za organizovani kriminal (15.12.2015.)

„Tužilaštvo za ratne zločine saopštilo je juče, povodom godišnjice ubistva šestorice mladića srpske nacionalnosti pre 17 godina u Peći, da nije nadležno za postupanje u tom krivično-pravnom predmetu, već je to nadležnost Tužilaštva za organizovani kriminal. ‘Do sada su u nekoliko navrata vođeni razgovori tužioca Vladimira Vukčevića i njegovih zamenika sa porodicama stradalih mladića. Tužilaštvo će sve nove informacije i dokaze o ubistvu u kafiću ‘Panda’ 1998, kojima bude raspolagalo tokom rada na predmetima ratnih zločina, staviti na raspolaganje Tužilaštvu za organizovani kriminal’, ističe se u saopštenju.“ (Izvor: Danas, 15.12.2015) „‘Tužilaštvo za organizovani kriminal zatražilo je, pošto je sredinom prošlog meseca primilo spise predmeta u vezi sa zločinom u kafiću ‘Panda’ u Peći 1998. godine, od više državnih organa i agencija sve podatke, informacije i dokumenta koje poseduju u vezi s tim događajem’, kazao je juče tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević. On je Tanjugu rekao da Tužilaštvo za organizovani kriminal planira da objedini sva saznanja kojima o tom zločinu raspolaže država u cilju definisanja daljeg istraživanja koje treba da dovede do otkrivanja učinilaca tog zločina. Tužilac za organizovani kriminal je precizirao da je 18. novembra Tužilaštvo za ratne zločine ustupilo na nadležnost Tužilaštvu za organizovani kriminal spise tog predmeta u vezi sa zločinom u kafiću ‘Panda’ u Peći.“ (Izvor: Dnevnik, 15.12.2015)

Sedamnaesta godišnjica (14.12.2015.)

„Danas se navršava 17 godina od ubistva šestorice srpskih momaka starih između 14 i 24 godine u kafiću „Panda” u Peći, na Kosovu i Metohiji. Za zločin do danas niko nije odgovarao.“ „Ljubomir Ristić, čiji je sin ubijen te večeri, pozvao je premijera da održi sastanak s roditeljima i ispriča im svoja saznanja o tom slučaju. ‘Mislim da to svi dugujemo našim sinovima i treba da nam ispriča sve što su do sada saznali’, kaže Ristić. Slučaj ‘Panda’ nikada nije pokrenut ni u kosovskom pravosuđu, a danas neće biti nikakvog obeležavanja u znak sećanja na ubijene mladiće. Njihove grobove je teško naći jer je gradsko groblje u Peći u potpunosti uništeno.“ (Izvor: Dnevnik, 14.12.2015.)

Vučić: Gotovo siguran šta se desilo, ali bez dokaza (11.12.2015.)

„Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je ‘gotovo siguran’ šta se desilo u kafiću Panda u Peći 14. decembra 1998. godine, kada su ubijena šestorica srpskih mladića, ali je i dodao da nema dokaza da bilo koga optuži za taj zločin. ‘Bauljamo u mraku. Gotovo sam siguran šta se desilo u kafiću ‘Panda’ ali nemam dokaza. Nisam siguran da bi naši organi mogli da se ponose onim što su tada uradili’, kazao je Vučić na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.“ (Izvor: N1, 11.12.2015.)

Porodice uputile otvoreno pismo (11.06.2015.)

„Obraćamo se našim predstavnicima vlasti, organizacijama koje se bave pitanjima ubijenih i nestalih, organizacijama za zaštitu ljudskih prava, ali i sveukupnoj javnosti sa molbom i zahtevom da svi daju doprinos kako bi se konačno čula istina o ubistvu naših sinova u kafiću ‘Panda’ u Peći 1998. godine. Nijedna vlast nije pokazala ozbiljnu nameru da slučaj ubijenih mladića reši. Od početka nije ništa urađeno kako treba. Istraga vođena aljkavo, bolje reći nikako, dokazi uništavani. Svedoci smo učestalih tekstova u kojima se licitira i nagađa oko učesnika i nalogodavaca tog kukavičkog, po nas i tragičnog čina, koji je odneo živote naših najvoljenijih. Na neprimeren način dolazimo do različitih saznanja iz medija i svakim takvim tekstom pušta se novi rafal u naše nikada zaceljene rane. Istina i pravda može biti zadovoljena samo kada zločin dobije svoje ime, a počinioci i nalogodavci zločina budu izvedeni pred lice pravde. Ništa se ne čini, uprkos objavama sa najviših državnih pozicija da postoje saznanja o tome, koja se ne saopštavaju ni posle 17 godina. Mi, porodice ubijenih mladića, nemamo pravo da zločin zaboravimo i prepustimo sudu vremena. Za nekoga je to možda teret prošlosti, a za nas predstavlja tegobnu sadašnjost i budućnost. Nenadoknadive posledice i krvavi danak u životima šestoricom mladića ubijenih na pragu života, mogle bi biti bar ublažene saopštavanjem pune istine. Zakucali smo na vrata svih institucija naše države. Rezultat naših velikih napora i nastojanja da dođemo do tačne informacije nikad nije postignut. Istina i pravda može biti zadovoljena samo kada zločin dobije svoje ime, a mi sledeće odgovore: Da li su naši sinovi žrtve terorizma? Da li su naši sinovi žrtve rata? Da li su naši sinovi žrtve države? Ko je ubio naše sinove? Ko krije istinu, izvršitelje i nalogodavce zločina?“ „Naše pravo na istinu ne može se dalje gurati pod tepih, načekali smo se dovoljno. Ako se to ne desi uskoro, istina će ostati zakopana duboko. A na površini će ostati samo žive rane koje još krvare. Zato ovim otvorenim pismom porodice ubijenih mladića poručuju: Tražimo istinu o ubijenim mladićima 14. decembra 1998. godine u kafiću ‘Panda’ u Peći, ma kako bolna bila! S poštovanjem, Za porodice – roditelje Zvonimir Gvozdenović, Ljubomir Ristić, Dragi Stanojević, Milena Radević, Vojislav Trifović, Lazar Obradović“ (Izvor: Večernje novosti, 11.06.2015.)

Porodice traže istinu (15.05.2015.)

„‘Tražimo istinu o deci ubijenoj 14. decembra 1998. godine u kafiću Panda, ma koliko bolna bila’, rekla je majka ubijenog Ivana, Milena Radević, ispred zgrade Tužilaštva…“ „‘Posebno očekujemo od premijera Aleksandra Vučića da sa nama podeli saznanja o tragediji, pošto je još u decembru 2013. godine saopštio javnosti da zna mnogo više nego porodice stradalih’, rekla je ona. Učesnici skupa podsetili su da je Vučić tada rekao da ima mnogo strašnih stvari sa kojima ćemo morati da se suočimo, navodeći primer ubistva šest mladića u kafiću Panda, za koji je rekao da nema dokaza da su ubistvo izvršili Albanci, kako se to verovalo. ‘Pozivam istražne i pravosudne organe da okončaju naknadno ubijanje naše mrtve dece i da nam obezbede najhitniji pravni epilog celog slučaja, jer imamo pravo na to’, rekla je ona.“ (Izvor: B92, 14.05.2015) „Roditelji šest ubijenih srpskih mladića okupili su se juče pred zgradom Suda za ratne zločine u Beogradu da apeluju na istražne organe da se konačno otkrije istina o tome ko im je pobio decu.“ „‘Nismo došli da napadamo ni državu, ni sud, ni istražne organe. Došli smo pred ovaj naš zid plača da uputimo apel nadležnima da se konačno rasvetli ovaj zločin. Posle 17 godina, to zaslužujemo. Tražimo da se detaljno utvrdi ko je počinilac i nalogodavac. Ali neću da optužujem nevine ljude, jer teže bi mi palo da optužim nevinog čoveka i od smrti samog mog deteta!’ Majka ubijenog Ivana za Informer kaže da će porodice prihvatiti istinu ma koliko bolna bila, samo da se jednom stavi tačka na taj stravičan događaj. ‘Meni moje dete niko ne može da vrati. Ja sa tom ranom koja krvari živim već 17 godina, ali kad čujem u medijima kako se licitira ko su ubice, to normalan čovek ne može da podnese. Ili te slike koje su 2013. procurele u medije, slike sa uviđaja… Mi to ne možemo da gledamo, jer je to za nas ponovno ubijanje naše dece’, dodaje ona.“ (Izvor: Informer, 15.05.2015.)

Radomir Marković odustao od tužbe (06.05.2015.)

„Nekadašnji načelnik Resora državne bezbednosti Radomir Marković povukao je juče tužbu za uvredu, koju je Prvom osnovnom sudu podneo protiv advokata Duška Tomića, jer ga je ovaj osumnjičio da su po njegovom nalogu pripadnici JSO 1998. godine ubili šestoricu srpskih dečaka u kafiću ‘Panda’ u Peći. Tomić je sa Markovićem u sudnici na pripremnom ročištu, zatvorenom za javnost razgovarao oko dva sata. ‘Ispričao mi je neke stvari od kojih sam se ‘zaledio“, rekao nam je Tomić. ‘Rekao mi je: ‘Neću da se sudim, hteo sam da vas vidim, da razgovaramo. Ako tražite istinu treba da znate neke stvari. Proverite sve’. Ispitaćemo i ako se ispostavi da je tako, odgovorio sam mu da više nikada Radeta Markovića neću pominjati u slučaju ‘Panda’. Ali, ako opet ‘odmotavajući to klupko’ dođemo do tebe, šta da ti radim. Na kraju smo se pozdravili i rekao mi je: ‘Tomiću, svima, pa i meni odgovara da se sazna istina’. Duško Tomić kaže da je sada prvi put čuo i drugu stranu, jer se do Markovića nije moglo nikako doći. ‘To što mi je ispričao ‘bacilo’ je potpuno novu sliku na ceo slučaj. Rekao je da JSO u to vreme nije bila pod nadležnošću RDB i da mu je tadašnji ministar Vlajko Stojiljković tu jedinicu uzeo iz ruku i stavio isključivo pod svoju kontrolu’, priča Tomić. ‘Tvrdi da nije imao nikakav uticaj na njih, za razliku od nekih ‘zvučnih’ bezbednjaka, pa i onih iz vojnih struktura tog vremena. Kaže da se dobro zna ko su tad bili Legijini autoriteti. O izuzimanju jedinice iz njegove nadležnosti, kaže da postoji rešenje i da ga samo treba pronaći. To su nove i bitne činjenice. Rekao mi je da bolje pročitam oproštajno pismo Vlajka Stojiljkovića, jer na kraju stoji rečenica u kojoj kaže da Rade Marković nema nikakve veze sa JSO i da ga za to ne treba teretiti. On je to pismo dao SRS i ja sam ga čitao u Hagu, ali te rečenice nema, neko je izbrisao’. Tomić kaže da će mu posle saznanja koje mu je izneo bivši prvi čovek Srpske državne bezbednosti biti mnogo lakše tragati za istinom o stradanju šestorice tinejdžera. ‘Otići ću i u Peć, pa da vidimo šta može da se utvrdi. Ima elemenata da se dalje istražuje’, kaže Tomić. ‘Ne mogu još da otkrijem sve podatke koje mi je Marković ispričao, jer neću da se izlećem dok ih ne proverim, a i da se ne alarmiraju određeni ljudi, pa sakriju dokaze’.“ (Izvor: Večernje novosti, 06.05.2015.)

Advokat iz Bijeljine optužio Radeta Markovića, Rade Marković ga tužio (05.05.2015.)

„Advokat Duško Tomić optužio je Radeta Markovića, nekadašnjeg čelnika Resora državne bezbednosti, i Jedinicu za specijalne operacije (JSO) da stoje iza masakra šestorice srpskih mladića u kafiću ‘Panda’ u Peći 1998. godine. O svojim saznanjima Tomić će govoriti i danas na suđenju u Prvom osnovnom sudu, jer ga je Marković tužio zbog uvrede. Tomić, koji je svojevremeno radio u kontraobaveštajnoj službi savezne policije, u izjavi za ‘Novosti’, otkriva da ima belešku koju je sačinio 11. juna 2004. godine posle razgovora sa Cvijetinom Cvikom Milinkovićem koji je bio rukovodilac jednog odeljenja DB na Kosovu. U tom dokumentu može se videti, kako tvrdi, ‘suština o likvidacijama koje je učinila DB, a u konkretnom slučaju zločinu nad srpskim dečacima u kafiću ‘Panda“. U belešci, pored ostalog, navodi se da mu je Milinković rekao da su ubistvo srpskih dečaka učinili pripadnici JSO po nalogu tadašnjeg šefa Radeta Markovića. Sve s tim u vezi, ali i drugim zločinima, kako naglašava pozivajući se na razgovor sa Milinkovićem, Milorad Bracanović, bivši rukovodilac SDB Srbije, predao je Vojislavu Šešelju pred njegov odlazak u Hag. ‘Bracanović je inače venčani kum Cvijetina Milinkovića, čoveka koji je nedugo posle razgovora sa mnom naprasno umro, po povratku sa jednog sastanka u Institutu bezbednosti u Beogradu, o čemu mi je svedočila i njegova supruga’, priča Tomić. ‘Tu su sabrani svi događaji, koje je služba radila ‘u ime viših interesa’, a gde nisu pošteđeni ni Srbi, posebno nedužni dečaci. Belešku koju sam sačinio 12. juna 2004. predočiću sudskom veću’. Naš sagovornik ističe i da će tražiti da bude saslušan i jedan od agenata britanske obaveštajne službe MI-6, koji je takođe imao sve te informacije. Ovaj britanski agent je, prema tvrdnjama Tomića, o svemu tome informisao i predstavnike vlasti, posle 5. oktobra 2000.“ (Izvor: Večernje novosti, 05.05.2015.)

Stefanović: MUP nema nikakve informacije o umešanosti domaćih službi (04.05.2015.)

„Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je da MUP nema nikakve informacije o umešanosti domaćih službi u ubistvo dečaka srpske nacionalnosti u kafiću ‘Panda’ u Peći 1998. godine. ‘Možda neke druge bezbednosne strukture raspolažu drugim informacijama, ali MUP ne raspolaže novim informacijama o tom slučaju’, odgovorio je Stefanović na pitanje novinara o umešanosti domaćih službi u taj slučaj. On je dodao da je MUP sve što je imao o tom slučaju prosledio tužilaštvu.“ (Izvor: Blic, 04.05.2015.)

Šesnaesta godišnjica (14.12.2014.)

„Imali su od četrnaest do dvadeset četiri godine. Šestorica srpskih mladića iz Peći, ubijenih pre šesnaest godina u kafiću ‘Panda’, u centru grada. Imali su svoje mladalačke snove i planove, kakve samo mladost može da ima. Sve ostalo živi i danas u živim ranama njihovih roditelja. Neutešnih i ogorčenih što istine, jedne jedine, još nema. Ko je pobio njihovu decu? Zašto su baš oni bili meta? Ko je organizovao i naručio ovaj strašni masakr? Danas je godišnjica. Traje prozivka: Ivan Obradović, najmlađi. Đak prve godine čuvene Pećke gimnazije, imenovane najlepšim likom srpskog naroda – Svetim Savom. Ivan, đak generacije u osnovnoj. Traje prozivka: Zoran Stanojević, odlikaš treće godine Gimnazije. Svetislav Ristić. Dragan Trifović. Vukosav Gvozdenović – maturanti. ‘Ova prozivka nikad neće prestati dok je sećanja u kojima su dečaci i mladići Metohije koje više nema zaustavili vreme’, podsetili su nedavno maturanti Pećke gimnazije, obeležavajući u izgonu pet decenija mature. Ko je ubio ovu decu? Odgovor koji je stigao početkom tekuće godine – da adresa osumnjičenih i optuženih ubica nije ona koja je usvajana deceniju i po – nije utešila njihove roditelje. Nije, jer nije do kraja razjašnjena. Između te vesti i ovoga danas nastala je tišina. Oni se, ipak, nadaju. Čekaju istinu. ‘Mi samo tražimo da dođemo do istine. Ma koliko ona bila bolna, podnećemo je’, kaže za „Novosti“ Slavica Obradović, majka najmlađeg među ubijenima, Ivana Obradovića. ‘Tražimo da se, konačno, dođe do nalogodavca i izvršioca. Istinu traže naša deca. Mi im, barem, toliko dugujemo’.“ (Izvor: Večernje novosti, 14.12.2014.)

Svedoci rekonstruišu zločin u Pandi: Sadašnjost (23.01.2014.)

„Odlazim u Peć, na groblje’, priča Aleksandra. ‘Ono je razrušeno, prekriveno smećem, životinjskim kostima, raskopano. Srećom, naša grobnica nije, osim što nema ograde. Stojite na groblju, pokušavate da sebi date nekog oduška, a onda vas provociraju, dobacuju iz kuće preko puta.’ Kada je u novinama pročitao sumnje da su ubice Srbi, Vladimir Lončarević je bio ‘u potpunom šoku. Našu stranu uopšte nismo dovodili u pitanje i ne mogu da se saberem ni dandanas. Ništa nije nemoguće, ništa ne odbijam, ali i ne prihvatam bez rezerve’. Nikola Rajović veruje da će se sada, zahvaljujući Vučiću, sve brzo otkriti: ‘Strašno je ako su naši. Bila bi velika sramota ako je to istina. Ali bi mi najteže bilo da su Pećanci. Neki koje znam.’ ‘Boli me što se niko nije oglasio, Tužilaštvo ili bilo ko nadležan. Pa da kaže ako je tačno dajte da dignemo optužnice. I nikako ne bih volela da, kako god da se završi, to bude osuda za jednu naciju, Srbe ili Albance.’ Kao i drugi članovi porodica ubijenih i prijatelji, čita novine, očekuje nove informacije. ‘Možda sada postoji nada da će biti završeno, ali taj zločin je sam po sebi toliko mučan bez slike sa uviđaja. Zar da otvorim novine i vidim četiri krvava tela? Da li to jedne novine smeju da rade?! Mog Zorana nema na toj slici, ali mi je srce stalo jer prvi put kada sam videla tu fotografiju učinilo mi se kao da sam ga prepoznala. I daleko od toga da bi mene više bolelo da su mi brata ubili Srbi. Ubili su ga monstrumi koje god nacije bili, ja i oni nismo isti narod. Volela bih da znam istinu kakva god ona bila i da se njima da mir, a ja da počnem da tugujem kako moj brat to zaslužuje’.“ (Izvor: NIN, 23.01.2014.)

Svedoci rekonstruišu zločin u Pandi: Legija i zadnje namere (23.01.2014.)

„Tokom sukoba srpske policije i Haradinajevih boraca u leto 1998. Metohija je opustela, albanska sela bila su spaljena, Srbi su bežali na sigurnija mesta, žrtava je bilo na obe strane. Sigurnost Srbima u Peći pružala je brojna vojska i policija. JSO je imao svoje ‘utvrđenje’ nedaleko od manastira Dečani, njihov komandant Milorad Ulemek je u ovom kraju, kako pričaju, bio poznat pod imenom ‘Brazil’. U vojnoj kasarni u Peći bile su smeštene ‘Munje’, jedinica koja je prema nekim izvorima osnovana početkom 1998. kao pomoćna formacija specijalnih policijskih jedinica MUPa. U okviru njih, postojali su ‘Šakali’ čiji su pripadnici optuženi za zločine nad Albancima u selima Ćuška, Ljubenić, Zahač i Pavljan. Vuk Drašković tvrdi da je odluku o seriji zločina nad Srbima početkom novembra 1998. doneo Slobodan Milošević i da je tada formirana operativnopoterna grupa od 18 ljudi, pripadnika JSO. ‘Njih je Legija obučavao na Goču, a koga i kako likvidirati prenosio mu je Rade Marković. O tome biste možda mogli razgovarati i sa Gurijem’. Razlog za ovakvu odluku Drašković, ali i neki naši sagovornici vide u nameri da se OVK prikaže u svetu kao teroristička organizacija i da se opravdaju buduće akcije srpskih snaga. ‘Kad se digne ruka na decu onda dobiješ opravdanje za osvetu, za nove zločine’. ‘Bili su po gradu ljudi u nekim uniformama ali tolike su uniforme šetale tih dana i mi smo toliko živeli sa tim da ih nismo ni primećivali. Ja lično se ne sećam da sam ikada videla ni Legiju ni crvene beretke’, priča Aleksandra Sibinović. ‘Kod nas su na saučešće dolazili i Albanci. Naša komšinica Albanka je dolazila, ona je Zorana nosila po ulici kada je bio dete, njega su svi voleli’. Na sahrani šestorice ubijenih mladića, kojima je opelo držao patrijarh Pavle, okupilo se prema medijskim izveštajima oko 15.000 ljudi. ‘Posle sahrane nastala je erupcija besa, pokrenuta je lavina nasilja. Peć je od relativno mirnog grada postao epicentar krize. Tako je počelo etničko čišćenje Albanaca. I šta imamo sad? Albanci su se vratili, a Srba u Peći i Metohiji više nema’, priča dobar poznavalac događaja iz tog vremena na Kosovu, sada izbeglica u Beogradu.“ (Izvor: NIN, 23.01.2014.)

Svedoci rekonstruišu zločin u Pandi: Više „istraga“ nego istraga (23.01.2014.)

„Mustafa Radonjići, advokat iz Peći i izvestilac za Amnesti internešnal, branio je neke od optuženih. U mnogim slučajevima gde su žrtve Srbi a ubice Albanci, policija je uvek hapsila pogrešne ljude, objašnjava. ‘Oni bi uhapsili prve Albance koji bi im pali na pamet, a uviđaji i sve ostalo je rađeno neprofesionalno. Namera nije bila da se otkrije bilo šta, već da se stvori utisak’. I upravo na taj način, advokat Radonjići komentariše istragu o ubistvu šestorice mladića. Naš sagovornik iz Peći koji je u vreme ubistva u kafiću Panda radio za KDOM (misija diplomatskih posmatrača na Kosovu) kaže da su te noći, kada su stigli na lice mesta u kafić Panda od istražitelja čuli da su ubice maskirani ljudi koji su nosili crne uniforme sa amblemima OVK. ‘Međunarodni posmatrači su mogli samo da prikupe izveštaje koje su bili dostupni, da intervjuiše ljude i saznaju nešto iz ličnih kontakata. Međutim, u ovom slučaju su postojale dve verzije: jedna da je to počinila OVK iz odmazde za ubistvo koje se dogodilo u pećkoj bolnici. Tokom pokušaja bekstva jednog njihovog pripadnika ubijena je pripadnica OVK Mirvete Maksutaj. Druga verzija je da je neko unutra pucao pošto su se mladići posvađali dok su se kartali’. ‘Postojalo je milion priča i tek mnogo posle tog zločina je počelo da se spekuliše da su to uradili Srbi. Ali koji Srbi? Zarad čega? Nisam htela u to da verujem. Svi mi smo bili ubeđeni da je to uradila OVK i da je razlog odmazda zbog ubijenih Albanaca na granici’, priča Aleksandra Sibinović, sestra ubijenog Zorana Stanojevića. U samoj Peći do tada je bilo relativno mirno u odnosu na druge delove Kosova i Metohije. Pripadnici OVK se u gradu nisu pojavljivali, ali ih je bilo u okolini. Ramuš Haradinaj je bio glavni vođa pobunjenih Albanaca tog područja, pojavljivali su se i pripadnici FARKa, oružane grupe koja se vezivala za nekadašnjeg Rugovinog ‘premijera’ Bujara Bukošija, a bilo je vesti i o njihovim međusobnim sukobima.“ (Izvor: NIN, 23.01.2014.)

Svedoci rekonstruišu zločin u Pandi: Istraga i „osumnjičeni“ (23.01.2014.)

„Neobično, kada je o istrazi reč, jeste da su privođenja sumnjivih počela tek tri dana kasnije, 17. decembra. Tog dana su uhapšena 34 Albanca iz pećkog naselja Kapešica. Među njima bio je i Agron Kolčaku, autolimar, sa kojim smo pre nekoliko dana pričali u Peći. ‘Tih dana nismo mnogo izlazili iz kuća, Albanci nisu izlazili u grad posle tri posle podne. Spavao sam, otac me je probudio i rekao da smo opkoljeni. Policiju sam zatekao na stepenicama, stavili su mi lisice i odveli u policijsku stanicu’, priča Agron Kolčaku. ‘Tukli su me strašno čim su me izveli iz kuće i posle tokom saslušanja. Ispitivali su me 48 sati. Nisam znao zašto su me hapsili sve dok mi nisu pustili snimak i pitali me: vidiš li šta si uradio deci?’ U njegovoj ‘grupi’ su bili još Vlaznim Perđeđaj, Bećir Lodzaj, Đevdet Bajrami i Gazmend Bajrami. ‘Na kraju su me naterali da potpišem nešto, nisam ni znao šta sam potpisao’. U pritvoru u Peći, Agron je bio sve do završetka bombardovanja 11. juna 1999. a zatim je odveden u zatvor u Leskovac pa u Zaječar. Tek tada je podignuta optužnica. ‘Optužili su me da sam bio u selima Ratište i Prilep. Više me nikad nisu pitali za Pandu, nego su rekli da sam učestvovao u nekim napadima. Ja nikad nisam bio u OVK, nikad nisam bio u tim selima, čak ni posle rata’. Gazmend Bajrami, koji je, kako kaže Agron, bio mentalno bolestan i poznat je u Peći kao prosjak, rekao je da su svi bili u OVK. Kasnije je, tokom suđenja, izjavio da je iskaz dao zbog straha od policije. Suđenje je održano u Okružnom sudu u Leskovcu. U presudi su njih petorica, kako se navodi, članova terorističke organizacije OVK, proglašeni krivim zbog krivičnog dela udruživanje radi neprijateljske delatnosti. U delima za koje se terete ubistvo u kafiću Panda se ne pominje. Osuđeni su na kaznu zatvora od po godinu dana i novčani iznos ‘na ime paušala’ po 5.000 dinara. Agron je iz zatvora, nakon odslužene kazne izašao 15. 12. 1999. ‘Nikada pre rata nisam imao problema sa Srbima. Želeo bih da znam ko su ubice jer ja sam zbog toga bio optužen. Ne bih imao problem da sretnem porodice kojima su poginula deca i želeo bih da im izjavim saučešće. Jako mi je žao što se to dogodilo’.“ (Izvor: NIN, 23.01.2014.)

Svedoci rekonstruišu zločin u Pandi: Mrtvi, ranjeni i tišina (23.01.2014.)

„Sedamnaestogodišnji Zoran Stanojević umro je iste noći u bolnici u Prištini. Ranama je u bolnici podlegao i njegov vršnjak Svetislav Ristić. Na licu mesta su umrli Ivan Obradović (15), Vukota Gvozdenović (18), Dragan Trifović (18) i Ivan Radević (25). Mirsadu Šaboviću je teško povređena noga, a Vladimir Lončarević ni danas ne zna kako je ostao živ. Pogođen je, kaže, sa 16, 17 metaka u glavu, ruke, noge. ‘Jedan metak mi je i sada ostao između trećeg i četvrtog rebra, a drugi u desnom ramenu. Imao sam ukupno osam operacija. Hteli su da mi amputiraju ruku ali nisam dao i, uz terapiju, imao sam sreće da sam je sačuvao.’ Seća se, kako kaže, ‘kao kroz maglu’, jer je bio na lekovima, da su dok je ležao na VMA, dolazila dva inspektora i ispitivala ga o napadu. Prvi put sada za NIN javno govori o zločinu i kako ga je preživeo. Nikolu Rajovića policija nikada nije pozvala da svedoči. ‘2001. ili 2002. sam davao izjavu nekom Nemcu u Beogradu u UNMIKu. Pričao sam za TV Prištinu, ali za policiju ne’. Portparolka UNMIKa na Kosovu Andrea Jang, kaže da UNPOL ili UNMIKova policija nije vodila nikakvu istragu. ‘Tada mi nismo postojali i treba da se obratite MUPu Srbije koji je tada operisao na Kosovu’. O istrazi koja je vođena, ni Nikola ni Vladimir ne znaju ništa. Čuli su za hapšenja Albanaca ali ne i da je ikome suđeno. ‘Ja sam laik, ali tačno može da se zna iz koje je puške pucano. Nađeno je 48 čaura i pun, neispaljen metak, što znači da je nekome puška zaglavila’, kaže Rajović. On ne zna da li je iko video ubice kada su bežali. ‘Iza gimnazije je šuma. Ulica je bila neosvetljena i mogli su lako da pobegnu i kroz manje uličice. Nisam čuo da ih je iko video dok su bežali.’ Na sajtu crvenih beretki, u tekstu od 17. januara ove godine, nailazi se na podatak koji ukazuje na to da je postojao još neki svedok osim gimnazijalaca u Pandi. ‘U kafić su ušla dva maskirana terorista, dok je treći čekao u vozilu ispred’, otkriva neimenovani autor podatak koji do sada nije naveden ni u jednom poznatom izveštaju o ovom zločinu. Zoran Stijović, u to vreme šef analitike SDBa za Kosovo, u emisiji Stav Srbije, kaže da se sumnjalo isključivo u OVK, da su krenule racije i privođenja ali bez konkretnog rezultata“ (Izvor: NIN, 23.01.2014.)

Svedoci rekonstruišu zločin u Pandi: Od igre do pucnjave (23.01.2014.)

„Prema podacima Fonda za humanitarno pravo, u noći između 13. i 14. decembra 1998. tokom ilegalnog prelaska granice ubijen je 41 Albanac. Vojska Jugoslavije je, dan kasnije saopštila da je, kako su prenosili mediji ‘u graničnom incidentu u blizini Prizrena likvidirano 36 terorista i da je šest ranjeno.’ Ima Pećanaca koji se sećaju kako su tog dana, 14. decembra Albanci već u pet sati posle podne zatvorili svoje radnje, a dobronamerni su upozoravali komšije Srbe da se primire i da ne izlaze. Gimnazijalci koji su te večeri došli u Pandu nisu čuli nikakva upozorenja i ne sećaju se bilo kakvih zlokobnih nagoveštaja. ‘Kafić se nalazio odmah pored gimnazije i tu smo dolazili jer nije bilo preporučljivo kretati se noću po centru grada. Tu smo gledali utakmice, igrali loru, družili se’, priča Vladimir Lončarević, jedan od preživelih. Tako su i te večeri, sve do 20.15, kada procenjuju da je počeo napad, bezbrižno igrali karte. U prvoj prostoriji kafića bilo ih je jedanaestorica. ‘Ispale su mi cigarete na pod’, opisuje u razgovoru za NIN Nikola Rajović, koji je tada imao osamnaest godina. ‘Kako sam se sagnuo, čuo sam da su lupila vrata a kada sam, tako sagnut, podigao glavu video sam dvojicu obučenih u crno sa fantomkama na glavama. Vrata su bila na tri, četiri metra od mene, otvarala su se na unutra. Jedan koji je bio viši rastom ih je pridržavao nogom i pucao na nas u visini glava, a drugi nam je pucao u noge. Imali su automatske puške i jedna je, zapazio sam, bila bez kundaka. Nisu progovorili ni reč, nisu imali nikakve oznake, samo je jedan na džepu imao, verovatno firmu proizvođača – boje srebra obrnuti trougao unutar koga je zvezda petokraka. S vrata su pucali, nisu ulazili. Ne znam koliko je trajalo ali kada je završilo, Sveto (Ristić) je počeo da zapomaže od bolova. Ostali su ležali. Mene je samo rikošet pogodio u prst.’ Nikola potom priča kako je seo u kola, otišao do policije, obavestio ih o napadu, da ima mrtvih i ranjenih i vratio se u Pandu. ‘Kada sam došao, Dragan (Trifović) je davao znake života, ali mi je na rukama umro. Podigao sam Lončarevića, njemu je bilo razneto pola glave i Suad Šabović i ja smo ga uneli u kola, pa sam ga odvezao do bolnice. Vratio sam se nazad i sa Perom Markovićem odneo u bolnicu Zorana (Stanojevića). Puls mu je bio slab. Tek kada smo se opet vratili nazad u Pandu došla je policija’, seća se posle petnaest godina svakog detalja i događaja od te noći Rajović.“ (Izvor: NIN, 23.01.2014.)

Svi su ćutali, i država i mediji i svi (22.01.2014.)

„Lazar Obradović, otac četrnaestogodišnjeg Ivana, ubijenog u ovom kafiću 1998. godine, u ekskluzivnom svedočenju za B92 kaže da porodice posle decenije i po čekanja traže samo istinu. On je iznenađen ponovnim otvaranjem bolnih rana. ‘Ništa nismo saznali, ni preko medija, niti nas je iko kontaktirao. Mi smo kontaktirali druge, kontaktirali smo državne, policijske, pravosudne organe sve ove godine, ali nažalost, nismo dobili nikakvu informaciju. Čak ni sada nismo dobili kroz ovo što se piše u medijima. Mi ništa ne znamo. To su sve spekulacije u ovom trenutku, makar ja tako mislim. Dok nešto pouzdano ne dobijemo, na pravom mestu, ne možemo da tvrdimo ništa. Ovo jeste dobar početak nečega, ali do istine se mora doći’, kaže on. Iako kaže da su ga novi novinski napisi o ubistvu sina iznenadili i povredili, zadovoljan je što je taj slučaj ponovo u fokusu javnosti ‘Čudno je od samog početka da je stalno bio nekakav zid ćutanja, na kraju mogu da tvrdim da nikakva istraga nije urađena. Nije bila ni dobra, ni loša, jer, ustvari, nikakva istraga nije urađena. Svi su ćutali, i država i mediji i svi. I odjednom se u poslednjih mesec dana objavi toliko toga o tom zločinu, više nego u proteklih 15 godina’, kaže Obradović. Otac Ivana Obradovića, ubijenog u kafeu Panda 1998. godine, kaže da ga zanima samo istina – ko je i zbog čega ubio šestoricu dečaka ‘Mi samo tražimo da dođemo do prave istine, do pravih izvršilaca i do pravih nalogodavaca. Ništa nas više neće zaboleti ta istina od onoga što smo već doživeli’, kaže on za B92.“ (Izvor: B92, 22.01.2014.)

Kandić: Vlast da kaže ko je prikrivao tragove i zašto (21.01.2014.)

„Osnivačica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić izjavila je juče da je prekinuto ćutanje o ubistvu šestoro mladih Srba 1998. u kafiću ‘Panda’ u Peći, ali smatra da je neophodno da vlast kaže ko je prikrivao tragove i zašto. ‘Osim što je posle 14 godina ćutanja (prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar) Vučić prvi rekao da slučaj ubistvo u ‘Pandi’ ne odgovara opštoj percepciji u javnosti da je to albanski zločin, nema onog što je neophodno – da se kaže ko je blokirao, zašto, i ko je napravio policijsku igru koja je prikrivala tragove i šta je cilj’, rekla je Nataša Kandić agenciji Beti. Kandić je podsetila da je nekoliko puta pitala predstavnike MUP-a o tom ubistvu. ‘Odgovor je bio da ne mogu da razreše slučaj, ne zbog toga što nema dokaza, nego što rasvetljavanje događaja nije dozvoljeno’, rekla je Nataša Kandić.“ (Izvor: Danas, 21.01.2014.)

Dačić: Opasno je nagađati (21.01.2014.)

„Predsednik vlade Srbije Ivica Dačić izjavio je juče u emisiji ‘Kažiprst’ TV B92 da je opasno bez preciznih podataka nagađati o izvršiocima ubistva šestorice srpskih mladića u kafiću ‘Panda’ u Peći 1998. godine. On je rekao da takve spekulacije mogu imati ozbiljne političke konsekvence jer se time bez osnova amnestiraju albanske terorističke grupe, a stvara se slika da je zločin isplaniran u nekadašnjem Resoru državne bezbednosti. ‘Dok se ne dođe do konkretnih saznanja, treba se čuvati zaključaka koji vode krivim putem. Gde god postoje bilo kakve informacije, nećemo ih kriti, ali veoma je rano govoriti o zaključcima’, rekao je Dačić. On je objasnio da se radom na rasvetljavanju drugih zločina došlo do nekih saznanja u vezi sa masakrom u ‘Pandi’ koja treba dodatno proveriti. Premijer je negirao izveštavanje medija po kojima postoje podaci da su za taj zločin odgovorne strane tajne službe ili Radomir Marković, u to vreme načelnik Resora državne bezbednosti, koji se nalazi na izdržavanju zatvorske kazne, a od prošle nedelje se sumnjiči i za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 1999. godine. ‘Naravno, ono što treba da se istraži – mora da se istraži i da odgovorni snose sankcije, tu ne treba da bude beneficija ni za koga. Isto tako, kao što ne smete nekoga da amnestirate, ne smete nekoga ni da okrivite bez odgovarajućih dokaza, a mi sada nemamo dovoljno dokaza za slučaj ubistva u kafiću ‘Panda“, rekao je Dačić.“ (Izvor: Politika, 21.01.2014.)

Vukčević: Tužilaštvo za ratne zločine nije nadležno (21.01.2014.)

„Potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić rekao je da sledi iznenađenje u slučaju ubistva srpskih mladića u kafiću ‘Panda’ u Peći 1998. godine. Da li je vaše tužilaštvo uključeno u istragu? ‘Ne, zločin se desio pre rata, tako da on nije u našoj nadležnosti. U dva navrata smo razgovarali sa porodicama stradale dece i pomogli smo im koliko smo mogli u tom trenutku. Ipak, ne iznenađuju nas ovakvi obrti jer je i u slučaju ‘Šakala’ bilo sličnih situacija, kada su Srbi pljačkali Srbe, u uniformama OVK’.“ (Izvor: Danas, 21.01.2014.)

Vučić: Istraga nije obavljena profesionalno

„Prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić izjavio je danas da postoje određene informacije koje navode na pomisao da istraga o ubistvu mladića u Peći, 1998. godine, nije obavljena na najprofesionalniji način. ‘Radimo na tome’, rekao je Vučić novinarima u Vladi Srbije i naveo da je to sve što u ovom trenutku može da kaže.“ (Izvor: Kurir, 20.01.2014)

Vuk Drašković: Kriv je Rade Marković i Legija (19.01.2014.)

„Vuk Drašković, lider SPO, u razgovoru za Kurir tvrdi da je Državna bezbednost s Radomirom Marković na čelu, a preko Milorada Ulemeka Legije, izvršila masakr nad šestoricom srpskih mladića u kafiću ‘Panda’ u Peći 14. decembra 1998. godine. On navodi i da je monstruozni zločin izvršen po nalogu tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića. ‘Odluku o seriji zločina protiv Srba na Kosovu i Albanaca koji su podržavali Srbiju i javno osuđivali UČK doneo je početkom novembra 1998. godine Milošević i njegov strateški štab. Odlučeno je da serijom terorističkih napada koje će počiniti DB, odnosno Legijin eskadron smrti, u očima međunarodne javnosti UČK bude predstavljen kao teroristička organizacija i da se istovremeno do maksimuma raspale antialbanske strasti na Kosovu i u celoj Srbiji’, kaže Drašković za naš list. On ističe da je, prema njegovim saznanjima, tada formirana tzv. Operativno-poterna grupa (OPG) od 18 ljudi, inače pripadnika JSO. ‘Njih je Legija dodatno obučavao na Goču za terorističke aktivnosti na Kosovu, uključujući i monstruozni zločin u ‘Pandi’. Koga i kada likvidirati, Legiji je prenosio Rade Marković, bilo direktno, bilo preko svojih ljudi iz DB. O tome biste možda mogli razgovarati i s Gurijem. Takođe, prema mojim saznanjima, Marković je pre nekoliko meseci, tražeći pomilovanje od predsednika Nikolića, zapretio da će oboriti Srbiju na kolena ako objavi spisak svih zločina nad Srbima i Albancima na Kosovu, ali i zločina nad Srbima i muslimanima u Bosni, koje je počinila DB u njegovoj organizaciji, a po nalogu Miloševića. Mislim da je Srbija na kolenima sve dok smo taoci zločinaca koji su to počinili i dok krijemo istinu. Kad se razotkriju svi ti zločini, Srbija će se uspraviti, a zločinci će biti na kolenima’, kaže lider SPO. Odajući priznanje Kuriru za objavljivanje istine o monstruoznom zločinu nad srpskim đacima, on je dodao: ‘Ne razumem ćutanje ili uzdržanost ostalih medija, jer bi javna reč o tako monstruoznom zločinu bila lekovita i za porodice ubijenih i za naš narod’, zaključuje naš sagovornik.“ (Izvor: Kurir, 19.01.2014.)

Vučić: Nije kriv Rade Marković (18.01.2014.)

„Nakon što je u medijima juče objavljena informacija da je bivši šef Resora državne bezbednosti Rade Marković naredio ubistvo šestorice mladića u Peći 1998. godine, prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić demantovao je ovaj podatak u izjavi za Naše novine. ‘Ne postoje relevantni dokazi da je Rade Marković izdao naređenje da se ti mladići ubiju’, ističe Vučić, a na pitanje da li srpske službe bezbednosti imaju veze s ovim zločinom, odgovara: ‘Ne isključujem tu mogućnost’.“ (Izvor: Naše novine, 18.01.2014.)

Kandić: Strah i ćutanje (18.01.2014.)

„Nakon ubistva mi smo kao organizacija išli u Peć, ali nismo uspeli da istražimo taj slučaj. I u albanskim i u srpskim krugovima vladali su strah i ćutanje. Te 1998. Peć je kontrolisala policija – policijska jedinica ‘Munja’ i JSO. Istragom tog slučaja bavila se policija i na pitanje šta se desilo i zašto su ubijeni srednjoškolci nismo dobili odgovor.“ (Izvor: Kurir, 18.01.2014.)

„Ponovo ste nam ubili decu“ (18.01.2014.)

„‘Ako je ovo istina, ponovo ste nam ubili decu…’ Ovako, kroz suze i drhtavim glasom, govore za naš list porodice žrtava posle objavljivanja teksta u Kuriru da je Državna bezbednost s Radomirom Marković na čelu, a preko Milorada Ulemeka Legije, izvršila masakr nad šestoricom srpskih mladića u kafiću ‘Panda’ u Peći 14. decembra 1998. godine. Verovala u Srbiju Milena Radević, majka ubijenog Ivana (25), priča kroz suze i jedva izgovara reči. ‘Držim ovaj vaš Kurir u rukama, a mokar je od suza. Na mog sina su tog 14. decembra 1998. pucali, a danas mi je teže nego tada. Danas je poginuo i ubijen je. Od mog života ostala je senka, a posle ovog mi život više ne vredi ama baš ništa. Verovala sam u svoju zemlju, u Srbiju, čiji su ratnici pravedni, a izgleda da je ona stvorila monstrume koji su bili u stanju da žrtvuju nevinu decu. Posejali su mržnju. Ne znam kako je moguće da Srbija izrodi takve monstrume. Kakvi su ti mozgovi’, u dahu drhtavim glasom priča Milena. Na pitanje da li je ikad posumnjala da je to možda uradila srpska Državna bezbednost, priznaje da su se njene slutnje, nažalost, obistinile. ‘Tragali smo za istinom 14 godina i nailazili smo na zatvorena vrata. Kad imate više ‘istina’, onda znate da su to laži da bi se prikrio, a malo je da kažem, zločin. Sine, ne mogu više da pričam, ne mogu, jer ovaj bol koji osećam ne bih poželela nikom’, završila je Milena.“ „Ljubo Ristić, otac ubijenog Svetislava (17), kaže da ga je posle izjave vicepremijera Aleksandra Vučića strah od istine, ali i da mu je sve bilo jasno. ‘Znate koliko boli – mnogo! Ali ako treba da doživimo toliki bol, da bi duša naše dece mogla da počiva u miru, pretrpećemo i to. Nema više laži, ćutanja, istina mora da izađe na videlo’, kaže Ristić.“ (Izvor: Kurir, 18.01.2014.)

Selaković: Neozbiljno bi bilo da govorim na nivou pretpostavki i spekulacija (17.01.2014.)

„Ministar pravde Nikola Selaković danas u Užicu nije hteo da komentariše pisanje ‘Kurira’ da su nadležnim organima ponuđeni dokazi da su za smrt šestorice srpskih mladića u kafiću Panda u Peći 1998. godine odgovorni pojedinci iz tadašnje službe Državne bezbednosti, kao i da je Miodrag Ulemek Legija spreman da posvedoči o direktnoj odgovornosti Radomira Markovića za taj zločin. ‘Na osnovu mojih saznanja u pitanju su spekulacije. To je jedan od slučajeva na kome se aktivno radi i kada dođe vreme za to o tome će biti obaveštena javnost. O svemu drugom na nivou pretpostavki i spekulacija ne bih govorio, jer bi to bilo neozbiljno’, istakao je Selaković.“ (Izvor: RTV, 17.01.2014.)

Kurir: Rade Marković i Legija uzajamno se optužuju (17.01.2014.)

„Izvor blizak Vladi Srbije tvrdi da je Radomir Marković, bivši načelnik DB, ponudio nadležnima konkretne dokaze da je napad na kafić ‘Panda’ 14. decembra 1998. izveden u organizaciji Milorada Ulemeka Legije! Marković, navodno, ima dokaze da je grupu koja je izvela tu akciju, a za koju se godinama verovalo da je delo albanskih ekstremista, organizovao bivši komandant JSO. Cilj ovog zločina bio je, prema rečima našeg izvora, da se u očima javnosti OVK prikaže kao teroristička organizacija i opravdaju akcije srpskih bezbednosnih snaga na području Kosova. ‘Međutim, s druge strane, Ulemek je spreman da posvedoči o direktnoj odgovornosti Radomira Markovića za taj zločin. Ulemek je otkrio da je nalog za organizovanje ljudi iz bezbednosnih struktura za ubistvo u Peći stigao iz samog vrha službe DB, na čijem čelu je u to vreme bio Rade Marković. Oni sad okrivljuju jedan drugog, još ne znamo kakve dokaze poseduju, ali činjenica je da je za taj zločin odgovorna država, to jest DB’, kaže izvor našeg lista.“ (Izvor: Kurir, 17.01.2014.)

Vučić: Nisu krivi SAS i MI-6 (15.01.2014.)

„‘Šestoricu srpskih mladića, ubijenih u masakru 14. decembra 1998. u kafiću „Panda” u Peći, nisu pobili ni britanska tajna služba MI-6, ni specijalci iz SAS-a’, izjavio je Vučić. Ta verzija jednog od najtežih zločina nad Srbima na Kosovu i Metohiji pre povlačenja snaga bezbednosti iz pokrajine u junu 1999. godine, objavljena je u ‘Nedeljniku’ i preneta u drugim listovima. Vučić je istakao da taj zločin nema veze ‘ni sa kakvom britanskom ili bilo kojom drugom službom’. ‘To nanosi štetu našoj zemlji, mi sa njima imamo odlične odnose a oni sa tim nemaju nikakve veze. Tu ima čudnih stvari i to je veoma teško da o tome danas govorim, kada budemo imali više detalja mi ćemo o njima obavestiti javnost. Nećemo izlaziti ni sa kakvim detaljima dok ih ne budemo imali više i da možemo da sklopimo celu priču. Uveren sam da ćemo radom i posvećenošću i daljim otvorenim predistražnim radnjama uspeti da dođemo do zaključka i optužnice koje će nas dovesti do daljih rezultata u tom slučaju’, istakao je Vučić. On je rekao da Milorad Ulemek Legija nije dao bilo kakve informacije o ovom slučaju, rekavši da su u tom predmetu bili angažovani časni veštaci ali da je bilo ‘čudnih stvari sa dokumentacijom’.“ (Izvor: Politika, 15.01.2014.)

Politika: Vašington Post je pisao suprotno Nedeljniku (10.01.2014.)

„Šestoricu srpskih mladića, ubijenih u masakru 14. decembra 1998. godine u kafiću ‘Panda’ u Peći, ‘najverovatnije je ubila britanska tajna služba MI-6’, objavljeno je u „Nedeljniku” uz pozivanje na obaveštajne krugove. ‘Zapad ovaj masakr uporno pokušava da zataška’, navodi se u tekstu koji su preneli i dnevni listovi. Do sada se sumnjalo da je zločin izvršen na etničkoj osnovi, to jest da su pristalice OVK pobile Srbe, što je smatrao i ‘Vašington post’, i to u vreme dok su se SAD pripremale za rat protiv SR Jugoslavije podržavajući kosovske Albance. ‘Obaveštajci SAD su odmah saopštili da je OVK imala nameru da uvuče NATO u njenu borbu za nezavisnost tako što je provocirala srpske snage da čine nova zverstva. Upozorenja koja je vođama pobunjenika upućivao Vašington donekle su uticala na njih da se uzdrže, ali oni su činili zločine u malom gradu u kojem su veći deo stanovništva bili Srbi, i veruje se da su oni odgovorni za ubijanje šest mladića u kafiću ’Panda’ u Peći, 14. decembra. Jedan od američkih zvaničnika rekao je da je ’vrsta antipoda’ srpskom nasilju – Peć gde su Albanci bili loši. A jedna od naših teškoća posebno sa Evropljanima bila je da ih ubedimo da prihvate predlog da je koren problema – Beograd’, objavio je ‘Vašington post’ u jeku rata 18. aprila 1999. godine.“ (Izvor: Politika, 10.01.2014.)

Nedeljnik: Krivi su SAS i MI-6 (09.01.2014.)

„Za ubistvo šestorice srpskih mladića u kafiću ‘Panda’ u Peći 14. decembra 1998. godine najverovatnije je odgovorna britanska tajna služba MI-6, saznaje ‘Nedeljnik’ u dobro informisanim obaveštajnim krugovima, koji navode da je taj zločin organizovan kao priprema za eskalaciju sukoba na teritoriji Kosova i Metohije, koja će svoj poslednji čin imati u NATO bombardovanju Srbije godinu dana posle. Kako je objasnio izvor ovog lista, radi se uhodanim metodama koje koriste sve tajne službe kako bi provocirale sukobe i tako pripremale intervencije na svetskim žarištima. Inače, proteklih godina ovaj masakr je međunarodna zajednica uporno zataškavala, naročito njene trupe na terenu (NATO, kasnije i Euleks), ali u izveštaju istražiteljke Helen Hant se pominje da su četvorica SAS-ovaca u to vreme bila u Račku, nedaleko od Peći. Zločin u Račku, koji će uslediti mesec dana kasnije, biće neposredan povod za NATO operaciju ‘Milosrdni anđeo’. “ (Izvor: Naše novine, 09.01.2014.)

Vučić: Plašim se da će u slučaju ubistva u kafiću „Panda“ biti mnogo iznenađenja za srpsku javnost (09.01.2014)

„Moraćemo da rešimo slučaj ubistva u kafiću ‘Panda’ u Peći. Plašim se da će tu biti mnogo iznenađenja za srpsku javnost.“ (Izvor: Danas, 09.01.2014.)

Vučić: Ne znam ko je počinio zločin, ali znam ko nije (09.01.2014.)

„Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić ovih je dana aktuelizovao pitanje ubistva srpskih mladića u kafiću ‘Panda’. On je na obeležavanju Božića u Gračanici izjavio da ‘ne zna ko ih je ubio, ali da zna ko nije’.“ (Izvor: Naše novine, 09.01.2014.)

Govorkanja suprotna zvaničnoj verziji nisu nova, ali nije bilo dokaza za njih (09.01.2014.)

„Prema saznanjima Novog magazina prvi podaci da albanski teroristi nisu odgovorni pojavili su se odmah po zločinu. Na lice mesta izašli su verifikatori OEBS-a, koji su 1998. bili u kosovskoj misiji. Jedan od njih, nemački diplomata, u izveštaju OEBS-u u koji smo imali uvid kaže da jedna od verzija događaja, pored zvanične da se radi o napadu albanskih terorista, govori o tome da se radi o ‘internom sukobu’ i da je ‘kafić Panda mesto gde su bile u opticaju velike sume novca’. Međutim, i ovaj verifikator OEBS-a govori da se ipak radi samo o govorkanjima, bez sigurnih podataka…“ „Jedan stanovnik Peći, koji je želeo da ostane anoniman jer mu je ta priča suviše teška i osetljiva, potvrđuje za Novi magazin da se u gradu čula i verzija da je kriva ‘srpska tajna policija’, ali i naglašava da je to ipak na nivou rekla-kazala, čaršijske priče: ‘Kad je prestalo bombardovanje Srbi počeli da odlaze, a Albanci da se vraćaju, u međusobnim prepucavanjima Albanci su pominjali i da ćemo se iznenaditi kad vidimo ko je napravio zločin u Pandi. Ali, za 15 godina neko od njih bi nešto rekao, ako je imao neka saznanja’. Novinar Idriz Seferi, takođe Pećanac, kaže da su odmah posle zločina postojale sumnje ko je za njega odgovoran. ‘Policija je sutradan pohapsila pedesetak ljudi i bilo je čudno da se takvom brzinom vodi istraga. Na kraju ništa nije urađeno, nije ni bilo neke jasne istrage, suđenja, i nikad niko nije odgovarao zbog toga. OVK u to vreme nije bila aktivna u gradovima. Bilo bi dobro da se otkrije ko stoji iza ovog zločina i da Srbija u saradnji sa Eulexom pomogne u razrešenju i ovog i nekih drugih slučajeva. To bi doprinelo pomirenju, vraćanju poverenja i normalizaciji odnosa Srba i Albanaca’, objašnjava Seferi.“ (Izvor: Novi magazin, 09.01.2014.)

Ivanović: Rečeno mi je da nema dovoljno podataka koji bi pomogli u rasvetljavanju slučaja (31.12.2013.)

„Prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić koji obavlja i funkciju šefa Biroa za koordinaciju službi bezbednosti, izjavio je u emisiji ‘Teška reč’ na TV Pink da nema dokaza da su ubistvo šestorice srpskih mladića u kafiću ‘Panda’, u Peći, 14. decembra 1998. godine, izvršili albanski ekstremisti, kako se to veruje. Ubistvo je izvršeno u vreme žestokih sukoba OVK sa MUP-om Srbije i Vojskom Jugoslavije, kada su u pokrajini bili prisutni i strani posmatrači („verifikatori”), a uoči rata sa NATO-om. ‘Ima mnogo strašnih stvari sa kojima ćemo morati da se suočimo’, rekao je Vučić bez daljih pojašnjenja. Masakr u kafiću ‘Panda’ jedan je od najtežih zločina nad Srbima na Kosovu i Metohiji. Za razliku od masovnog ubistva žetelaca u Starom Gracku, u julu 1999, ili ubistva i ranjavanja dece u Goraždevcu, u avgustu 2003, desio se u vreme dok su u pokrajini bile prisutne srpske snage bezbednosti i pravosuđe koji su pokušali da rasvetle zločin. Oliver Ivanović, predsednik Građanske inicijative SDP iz Kosovske Mitrovice, kaže da Srbi sa Kosova i Metohije ni posle 15 godina nisu zaboravili taj zločin i iščekuju da li će odgovorni biti privedeni pravdi. ‘Imao sam priliku, mislim da je to bilo na desetogodišnjicu ubistva, da se u Peći sretnem sa porodicama žrtava. Obećao sam im da ću se raspitati da li ima bilo kakvih saznanja o izvršiocima tog zločina. U razgovoru sa ljudima iz BIA rečeno mi je da je na dan zločina uhapšena osoba koja se dovodila u vezu sa masakrom, inače Albanac. Skrenuta mi je pažnja na činjenicu da je vrlo brzo pušten, što je odudaralo od prakse tadašnjeg Resora državne bezbednosti. Pokušali su ponovo da ga privedu, ali je on već nestao. Video sam predmet koji se odnosi na zločin u ‘Pandi’, objašnjeno mi je da nema dovoljno podataka koji bi pomogli u rasvetljavanju slučaja’, objašnjava Ivanović za ‘Politiku’.“ (Izvor: Politika, 31.12.2013.)

Vučić: ima mnogo strašnih stvari s kojima ćemo morati da se suočimo (30.12.2013.)

„‘Ima mnogo strašnih stvari s kojima ćemo morati da se suočimo, kao na primer ubistva Srba u kafiću ‘Panda’ na Kosovu i Metohiji 1998. godine, za koja nema dokaza da su ga izvršili Albanci, kako se verovalo’, kazao je Vučić.“ (Izvor: Kurir, 30.12.2013.)

Kancelarija za KiM podseća (14.12.2013.)

„Kancelarija za Kosovo i Metohiju zatražila je od međunarodne zajednice da konačno počne da rasvetljava zločine počinjene nad srpskim narodom na KiM. Kancelarija za KiM u saopštenju podseća da su u kafiću ‘Panda’ u Peći pre 15 godina ubijeni učenici pećke gimnazije ‘Sveti Sava’ Ivan Obradović, Zoran Stanojević, Svetislav Ristić, Dragan Trifović i Vukosav Gvozdenović i student Ivan Radević, a da zločin još nije dobio sudski epilog. ‘Ni danas se ne zna ko je ispalio hice u nesrećne mladiće, kao što se ne zna ni ko je ubio srpsku decu u Goraždevcu, žeteoce u Starom Gacku, putnike autobusa Niš-ekspresa u Livadicama’, navodi se u saopštenju i dodaje da nijedan zločin nad Srbima izvršen na KiM nije rasvetljen. Kancelarija za KiM zahteva od međunarodne zajednica da konačno počne sa rasvetljavanjem ovog i svih ostalih zločina počinjenih nad srpskim narodom u Pokrajani. ‘Kako je ubistvo šestorice mladića u Peći bilo uvod za pogrom posle koga u Metohiji gotovo da nije ostalo Srba, tako svaki zločin u kome nema osumnjičenih i okrivljenih predstavlja opasnost od ponavljanja nasilja’, navodi se u saopštenju.“ (Izvor: B92, 14.12.2013.)

Petnaesta godišnjica (13.12.2013.)

„Sutra se navršava 15 godina od ubistva šestorice srpskih mladića u kafiću ‘Panda’, u centru Peći. Ali svih ovih godina niotkud ne stižu odgovori na pitanja: Ko je naručio ubistvo? Ko ih je ubio?“ „‘Tokom svih ovih godina naše zajedničke nemerljive nesreće i neprebola za našom decom, nema adrese na koju se nismo obraćali i tražili odgovor na pitanje: ko ih je pobio? Tražili smo da se započeta istraga u godini kada se zločin dogodio nastavi kasnije kada je međunarodna zajednica preuzela upravu. Tražili smo to i od naših vlasti u Beogradu da učine sve da bilo kakav odgovor dobijemo’, kaže za ‘Novosti’ otac Svetislava Ristića, Ljubiša. ‘Svi su se oglušili. Niko nije izrazio ni najmanju spremnost da učini konkretan korak da se ubice pronađu i privedu pravdi. I ja to doživljavam kao da nam decu ponovo ubijaju’. Ljubiša Ristić nema dilemu: ‘Jedina krivica naše ubijene dece bila je što pripadaju srpskom narodu. Međunarodna javnost se tada nije zgražavala nad ovim zločinom. Ali ni domaći dušebrižnici koji su brinuli o ljudskim pravima. Niko. Ni onda. Ni danas. Mi, roditelji, prepušteni smo sami sebi. Odbačeni i poniženi. Zamislite kako je roditelju kad mu ubiju dete, a nikog osumnjičenog. Nikog osuđenog. Kako je, možete li da pretpostavite da se s takvom surovom realnošću živi’. “ (Izvor: Večernje novosti, 13.12.2013.)

Četrnaesta godišnjica (14.12.2012.)

„Šestorica srpskih mladića iz Peći ubijena su na današnji dan, pre 14 godina u kafiću ‘Panda’, u centru ovog metohijskog grada, omiljenog sastajališta pećkih gimnazijalaca. Oaza u kojoj su nalazili svoj deo slobode. Zato su albanski teroristi i pucali. U srpsku mladost i u njihovu slobodu. Bio je ovo jedan od najsvirepijih zločina nad srpskim življem Kosova i Metohije. Istraga o ubistvu nikada nije ugledala svetlost dana. Rafalima iz automatskog oružja dvojice maskiranih terorista, u trenu su zaustavljeni životi srpske dece. Patnja njihovih najmilijih bila bi lakša da su ubice i nalogodavci ovog zločina privedeni pravdi. Ali, nisu. Ivan Obradović (15). Bio je najmlađi među njima, učenik prvog razreda pećke gimnazije ‘Sveti Sava’. U osnovnoj školi đak generacije. Zoran Stanojević (17). Gimnazijalac trećeg razreda. Svetislav Ristić (17), Dragan Trifunović (17), maturanti. Vukosav Gvozdenović (18), i Ivan Radević (25), bivši učenici ove škole. Nikola Rajović, drug ubijenih dečaka, koji se u trenutku masakra zatekao u kafiću ‘Panda’, seća se te kobne večeri. ‘Odjednom, nešto posle 20 sati čuo sam strahovit tresak vrata a zatim i pucnjavu. Moji drugovi su padali, kao snoplje jedan za drugim. Na vratima su stajala dvojica terorista obučena u crno sa kapama na glavama i nemilosrdno pucali po nama. Prvi metak pogodio je Ivana koji je pao na mene. Čuo sam kada je Lazar Obradović, Ivanov otac, koji se tu zatekao, viknuo: ‘Sine moj!’, ali, nažalost, njegovom Ivanu nije bilo spasa. ‘Ni da prebolimo, ni da oprostimo’, kaže za „Novosti“ Ljuba Ristić, otac ubijenog Svetislava. ‘Za sve ove godine, verujte, nema adrese na koju se nismo obraćali. Niotkud odgovora! To nas razdire. Ovih dana posebno, kada se sa euforijom dočekuju oslobođeni ih Haga’. Slavica Obradović, majka Ivana Obradovića, najmlađeg među ubijenima se pita: ‘Kako mi, njihovi roditelji da zaboravimo taj crni dan? Ima li i naša država prava na to? Ostalo nam je samo to da tražimo da se ne zaborave dečaci i mladići koji nisu znali šta znači mržnja’.“ (Izvor: Večernje novosti, 14.12.2012.)

Udruženje porodica kidnapovanih i ubijenih sa Kosova i Metohije traži procesuiranje počinioca zločina (23.07.2011.)

„Udruženje porodica kidnapovanih i ubijenih sa Kosova i Metohije zatražilo je juče od nadležnih domaćih i međunarodnih institucija da se rasvetli sudbina njihovih bližnjih i procesuiraju počinioci zločina nad više od 3.000 nastradalih Srba i nealbanaca sa Kosova.“ „Milena Radević, majka Ivana Radevića koji je sa još petoricom srpskih mladića ubijen 1998. u rafalnoj paljbi i napadu na pećki kafić Panda, poručila je da se znaju počinioci mnogih zločina nad Srbima na Kosovu. ‘Žrtve nisu samo nastradali, žrtve smo i mi članovi porodica koji čekamo pravdu i odgovore o sudbinama naših najmilijih’, istakla je Radevićeva, koja je posle ubistva sina ostala i bez muža koji je kidnapovan u Peći 1999, nakon što je Kumanovski mirovni sporazum već bio potpisan.“ (Izvor: Danas, 23.07.2011.)

Press: Haradinaj na suđenju i za ovaj zločin (22.07.2010.)

„Bivši komandant OVK Ramuš Haradinaj uhapšen je preksinoć i ponovo prebačen u Hag, gde će mu delimično biti ponovljeno suđenje za ratne zločine nad Srbima. Tribunal je juče ujutro saopštio odluku o ponavljanju suđenja Haradinaju i dvojici njegovih saradnika, Idrizu Baljaju i Ljahu Brahimiju, i to po šest od prvobitnih 37 tačaka optužnice. Haradinaj je prvostepenom presudom od 3. aprila 2008. godine oslobođen krivice.“ „Haški tribunal je teretio Haradinaja za napade na policiju u Rzniću, Dečanima i Glođanima. On i njegovi ljudi maltretirali su i srpske izbeglice iz Hrvatske koje su se nastanile u kosovskim selima Balaboć i Junik. U nadležnosti tzv. 131. brigade OVK u Haradinajevom rodnom selu Glođane formiran je improvizovani zatvor, na čijem je čelu bio Daut Haradinaj, a u kome su Srbi mučeni i ubijani. Slični logori postojali su i u selima Smonica i Jablanica. Najmonstruozniji zločin dogodio se 14. decembra 1998, kada su dvojica terorista, po nalogu Ramuša i Dauta Haradinaja, u kafiću „Panda“ u Peći ubili šestoricu srpskih mladića.“ (Izvor: Pres, 22.07.2010.)

Porodica ne može da se pomiri sa tim da nisu otkriveni počinioci (15.12.2008.)

„U manastiru Pećka patrijaršija juče je održan parastos šestorici srpskih mladića koje su pre 10 godina u pećkom kafiću ‘Panda’ ubila dvojica maskiranih, dosad neidentifikovanih napadača. Porodice i rodbina ubijenih pećkih srednjoškolaca Ivana Obadovića, Vukote Gvozdenovića, Svetislava Ristića, Zorana Stanojevića, Dragana Trifovića i studenta Ivana Radevića ističu da ‘osim gubitka najmilijih, ne mogu da se pomire ni sa činjenicom da ni posle deset godina ništa nije učinjeno da se otkriju počinioci ovog terorističkog akta’, prenosi KiM radio iz Čaglavice. Isti izvor navodi i da Kermabon nije razgovarao sa rodbinom ubijenih mladića, ali je pred novinarima izjavio da je ‘odgovornost do sada pripadala Unmiku i da će Euleks učiniti sve da se otkriju počinioci svih zločina na Kosovu’. Oliver Ivanović upozorio je da ‘ne treba previše verovati da će, posle ovoliko vremena, Euleks uspeti da rasvetli ovaj kao i druge zločine počinjene nad Srbima na KiM, ali da je dužnost države da na tu obavezu stalno podseća međunarodnu zajednicu’. On je posle sastanka sa porodicama ubijenih mladića izjavio da se ‘problemi Srba sa KiM rešavaju politički, kao i posetama čiji je cilj da ljudima uliju hrabrost da ostanu u Pokrajini’.“ (Izvor: Danas, 15.12.2008) „Tokom jutra u manastiru je održan parastos, a roditelji i rodbina istakli su da im teško pada što počinioci još nisu pronađeni, ali i to što njihovoj mrtvoj deci vandali ne daju mira na groblju u Peći. ‘To je bio i razlog da su dve porodice, Obradović i Ristić, odlučile da posmrtne ostatke svoje dece prenesu van Kosova i Metohije’, kazao je Zvonimir Gvozdenović, otac ubijenog Vukote.“ (Izvor: Večernje novosti, 15.12.2008.)

Deseta godišnjica (14.12.2008.)

„Danas se navršava 10 godina od ubistva učenika Ivana Obadovića (14), Vukote Gvozdenovića (16), Svetislava Ristića (17), Zorana Stanojevića (17), Dragana Trifovića (17) i studenta Ivana Radevića (25), koji su ubijeni 1998. godine u kafiću ‘Panda’ u Peći. Dejan Radenković, zamenik predsednika Odbora za Kosovo i Metohiju Skupštine Srbije, izjavio je Tanjugu da je tadašnje ubistvo golobradih srpskih mladića jedan od najvećih zločina u Metohiji posle Drugog svetskog rata. ‘Poražavajuće i uvredljivo, ne samo za roditelje ubijene dece već i za državu Srbiju i međunarodne strukture prisutne na Kosmetu, zvuči činjenica da ne samo da nalogodavci i izvršitelji tog monstruoznog čina nisu otkriveni, već se od momenta povlačenja srpskih i jugoslovenskih snaga bezbednosti sa Kosova, ništa nije ni pokušalo da uradi na pronalaženju i eventualnom kažnjavanju egzekutora’, istakao je Radenković. ‘Očekujemo da će misija Euleksa dati svoj doprinos da se ovo pitanje reši i da će biti daleko efikasnija od onih koje je zamenila’, rekao je on. Radenković je istakao da su albanski teroristi i ekstremisti u međuvremenu porušili i uništili nadgrobne spomenike svih ubijenih mladića iz ‘Pande’, a takozvane kosovske institucije do današnjeg dana nisu dozvolile da se groblje u Peći valjano uredi, odnosno da se spomenici renoviraju.“ (Izvor: Politika, 14.12.2008.)

Feljton Glasa javnosti pisan prema publikaciji Jedinstva objavljenoj pred pregovore u Rambujeu: Potraga (24.04.2008.)

„Pripadnici MUP-a Srbije u međuvremenu su radili svoj posao. U potrazi za izvršiocima terorističkog napada u kafiću ‘Panda’ u Peći 17. decembra, u prepodnevnim satima, u pećkom kvartu Kapišnica policija je uhapsila Agrona Kolčakua, rođenog 1972. godine u Peći. Rezultat policijske akcije izvedene tog jutra bio je još desetoro uhapšenih. Kolčakuu je, inače, kako je saopšteno tog dana, pomagala i četvrta osoba čiji se identitet zna, koja je uhapšena u potrazi za počiniocima zločina u Peći. Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije uhapsili su pre toga trojicu terorista: Gazmenda Bajramija, Dževdeta Bajramija i Verđeđaja Vlaznimija (svi iz Peći), koji su, kao saizvršioci učestvovali u terorističkom napadu na pećki kafić. Akcija organizovana u Glođanu Radi hvatanja i ostalih ubica dece, policija je blokirala kvart Kapišnicu u Peći i selo Glođane i organizovala potragu za teroristima. U toku potrage u selu Glođane ujutru 17. decembra na policajce je otvorena vatra. Policija je u ovom sukobu likvidirala dve osobe u maskirnim uniformama sa oznakom separatističke OVK naoružane automatskim puškama i minobacačima kalibra 60 milimetara. Otkriven je i štab šiptarskih terorista u Glođanu, u kome je policija pronašla veću količinu oružja, municije i uniformi, kao i nekoliko automobila koje su naoružane albanske grupe otele od žitelja Đakovice. Nastavljajući potragu za ostalim počiniocima zločina u kafiću ‘Panda’ u Peći, u popodnevnim satima 17. decembra, policija je uhapsila još 23 osobe iz Peći i Glođana. Rezultat ove akcije pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije bio je 34 uhapšena lica. Sva ova lica, kao i ona za kojima je nastavljena potraga, pripadaju terorističkoj bandi ozloglašenog Ramuša Haradinaja. Posle hapšenja osumnjičenih za napad na kafić u Peći, policija je došla da saznanja da je Ramuš Haradinaj iz sela Glođana, opština Dečani, bio organizator i naredbodavac. Haradinaj je organizovao i naredio i više teških zločina koje su albanski teroristi počinili na području Kosova i Metohije. Protiv Ramuša Haradinaja podneto je, inače, više krivičnih prijava zbog ranije učinjenih zločina nad civilima i pripadnicima policije.“ (Izvor: Glas javnosti, 24.04.2008.)

Feljton Glasa javnosti pisan prema publikaciji Jedinstva objavljenoj pred pregovore u Rambujeu: OEBS (23.04.2008.)

„Samo dan nakon masakra u pećkom kafiću, krajnje cinično i licemerno oglasio se i šef misije Oebsa Vilijam Voker. On je u ime 54 zemlje članice Oebsa najoštrije osuđujući ‘nasilje koje se na Kosovu i Metohiji dogodilo u poslednja 24 časa’, izjavio: ‘Nasilje nije rešenje za probleme na Kosovu. Ono je prepreka. Ono jedino može dovesti do spirale nasilja, koja stoji na putu razumnom političkom rešenju koje je preko potrebno u ovom regionu. Pozivam sve članove kosovske zajednice i savezne vlasti da iskažu uzdržanost i ostanu mirni u ovim teškim vremenima. KVM Oebs neće biti sprečena u verifikaciji svih aspekata sporazuma Holbruk – Milošević u smislu nedavnog nasilja i intenziviraće na terenu i naše napore da pomognemo da se stvore uslovi poverenja i poštovanja ljudskog života, koji su osnovni za bezbednosnu budućnost svih ljudi na Kosovu’.“ (Izvor: Glas javnosti, 23.04.2008.)

Feljton Glasa javnosti pisan prema publikaciji Jedinstva objavljenoj pred pregovore u Rambujeu: Reakcija (23.04.2008.)

„Vest o tragediji u Peći bolno je odjeknula širom Kosova i Metohije. U znak žalosti za poginulim u svim školama i na fakultetima obustavljena je nastava, a Srbi i Crnogorci su organizovali protestne skupove na kojima su od državnih organa tražili preduzimanje efikasnijih akcija za suzbijanje terorizma. Povodom masakra mladića u Peći sve majke ove opštine uputile su pismo predsedniku SR Jugoslavije Slobodanu Miloševiću u kome se kaže: ‘Sinoć su nam teroristi u Peći ubili šest mladića. Najmlađi Ivan Obradović, imao je nepunih 15, a najstariji Ivan Radević 25 godina. Ostala četvorica su imali po nepunih 17 godina. Predsedniče, naše su škole pune srpske dece čiji su životi ugroženi. Verujući u vas, samo u vas ostali smo da živimo ovde, na pradedovskim ognjištima. Ovde smo rodile i podigle svoju decu, sada ih ovde i sahranjujemo, često pored predaka koje su balisti ubili, a koje deca nisu ni zapamtila. Naše puno poverenje u vas kao predsednika, patriotu i roditelja obavezuje vas da nam odbranite decu i ne dozvolite da padne ljaga na grobove naših sinova, braće, očeva i muževa koji su letos poginuli u antiterorističkim akcijama, braneći slobodu građana i integritet zemlje. Uz lelek majki podno Prokletija još jednom vas molimo da beskompromisno sasečete terorizam, jer zlo se više podnositi ne može’.“ (Izvor: Glas javnosti, 23.04.2008.)

Feljton Glasa javnosti pisan prema publikaciji Jedinstva objavljenoj pred pregovore u Rambujeu: Zločin (23.04.2008.)

„Najstrašniji, najmonstruozniji i po načinu izvođenja i ciljevima fašistički zločin dogodio se 14. decembra u Peći. Upavši u omiljeno sastajalište mladih srednjoškolskog uzrasta, kafić ‘Panda’, oko 20,10 sati, u kome se u tom trenutku nalazilo 13 gostiju, dvojica maskiranih muškaraca naoružanih automatskim puškama kineske proizvodnje, pucajući na goste kafića ubili su: Ivana Obradovića (15), Dragana Trifovića (17), Vukosava Gvozdenovića (17) i Ivana Radevića (25). U prištinskoj bolnici ranama su podlegli Zoran Stanojević (18) i Svetislav Ristić (16). Teže su ranjeni sedamnaestogodišnji Vladimir Lončarević i vlasnik kafića Mirsad Šabović i lakše Nikola Rajović.“ „Građani Peći i okoline, ali i veliki broj Srba i Crnogoraca iz drugih mesta širom Kosova i Metohije, 16. decembra oprostili su se od šestorice mladića, žrtava bezumnog čina albanskih terorista. Zajedničko opelo služio je patrijarh srpski gospodin Pavle.“ (Izvor: Glas javnosti, 23.04.2008.)

Press ekskluzivno: Haški dosije Ramuša Haradinaja (12.03.2007.)

„Najmonstruozniji pojedinačni zločin dogodio se 14. decembra 1998. godine. Tada su dvojica terorista, po nalogu Ramuša i Dauta Haradinaja, u kafiću ‘Panda’ u Peći ubili šestoricu srpskih mladića. Tom prilikom su izrešetani Ivan Radević, Dragan Trifović, Ivan Obradović, Svetislav Ristić, Vukota Gvozdenović i Zoran Stanojević, a ranjeni Mirsad Šabović, Vladan Lončarević i Nikola Rajević.“ (Izvor: Press, 12.03.2007.)

Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju podseća (14.08.2006.)

„Povodom trogodišnjice zločina u Goraždevcu, Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju objavio je saopštenje u kome je izrazio nezadovoljstvo što zločinci još nisu identifikovani, ni osuđeni. ‘Ubice su hladnokrvno ispalile rafale na decu od sedam do 15 godina koja su se kupala u reci, i ostali na slobodi – ističe Koordinacioni centar i podseća da nisu otkriveni ni teroristi koji su krajem 1998. u kafiću ‘Panda’ u Peći ubili šestoricu mladića, a tri osobe ranili’.“ (Izvor: Glas javnosti, 14.08.2006.)

Zadušnice (28.02.2006.)

„Teška roditeljska suza pala je na grob Vukote Gvozdenovića, tek zašlog u osamnaestu godinu, dok je njegov otac Zvonko nepomično stajao kraj humke svog najstarijeg sina. ‘Još ne verujem da ga nema’, samo je zaustio Zvonko, paleći sveću za pokoj duše. Za samo nekoliko trenutaka ugašen je život ovog momka i još pet dečaka u pećkom kafiću ‘Panda’ krajem 1998. godine.“ (Izvor: Glas javnosti, 27.02.2006) „U istom se bolu sabrale porodice Radević, Obradović, Trifović, Ristić i Gvozdenović. Njihovu su decu, srednjoškolce, teroristi kukavički pobili u pećkom kafiću ‘Panda’, kraj gimnazije. Nikome ta deca, baš ništa nažao, nisu učinila za života da nemaju mira u smrti. Niti mira, niti neoskrnavljenog grobnog obeležja. Niti je to malo godina uklesanih na mermeru, bezbožnicima iole sveto. I na njih su udarili.“ (Izvor: Politika, 28.02.2006.)

Miloševićev argument na suđenju, još jednom (28.04.2005.)

„Ubistvo pet srpskih mladića i jednog dečaka od 14 godina u kafiću ‘Panda’ u Peći u decembru 1998. pokazalo je koliki je bio ‘stepen brutalnosti, bezdušnosti i divljaštva’ terorističkih bandi koje su sebe nazivale Oslobodilačkom vojskom Kosova (OVK), rekao je juče u Hagu Slobodan Milošević na kraju glavnog ispitivanja Zvonimira Gvozdenovića, oca jedne od žrtava tog zločina. Ispitivanjem tog svedoka Milošević, kome se u Haškom tribunalu sudi i za zločine protiv čovečnosti počinjene na Kosmetu, nastojao je da potkrepi tvrdnju da su 1998. i početkom 1999. godine žrtve OVK bili civili, kako albanski – kako je dokazivao u ispitivanju prethodnog svedoka Dragana Jašovića – tako i srpski, o čemu je dao iskaz današnji svedok Gvozdenović. Ističući da su se snage bezbednosti Srbije i SR Jugoslavije obračunavale samo sa ‘teroristima OVK’, Milošević je naveo i da je 1.000 pripadnika tih snaga poginulo u tim sukobima. ‘Da li je toliki broj njih mogao stradati od nenaoružanih civila?’ upitao je on, pobijajući tezu tužilaštva da su ‘snage SRJ i Srbije, postupajući po uputstvu, na podsticaj ili uz podršku optuženog, ubile na stotine civila, kosovskih Albanaca’. Potkrepljujući svoju tvrdnju, Milošević je, kao dokazni materijal, pustio televizijski prilog o masakru u kafiću ‘Panda’ u decembru 1998, kada je poginulo šest nenaoružanih mladića, i snimak napravljen u približno isto vreme posle obračuna srpskih snaga bezbednosti sa naoružanom grupom pripadnika OVK, koji su iz Albanije pokušali ilegalno da unesu veliku količinu oružja i municije.“ (Izvor: Politika, 28.04.2005.)

Optužnica nije podignuta (20.11.2004.)

„Odluka predsednika Kosmeta Ibrahima Rugove da za novog šefa kosmetske vlade predloži Ramuša Haradinaja izazvala je veliko iznenađenje u Evropi, izvestio je dnevnik ‘Tagescajtung’ iz Berlina. Iznenađenje je tim veće, izveštava berlinski dnevnik, što je tužilaštvo haškog Tribunala nedavno saslušavalo Haradinaja, osumnjičenog za zločine nad srpskim civilima. Haradinaj je saslušavan u vezi sa osnovanom sumnjom da je, 1998. godine, bio organizator, naredbodavac i izvršilac ubistva više od 40 Srba kod Glođana, u blizini Dečana, kao i za ubistvo šest srpskih dečaka u pećkom kafiću ‘Panda’ – takođe krajem 1998. godine. ‘Pre svega dve nedelje, verovalo se da će taj bivši komandant OVK sigurno biti uhapšen’, ističe „Tagescajtung”, dodajući da tužilaštvo haškog Tribunala nije, doduše, još zvanično podiglo optužnicu protiv Haradinaja, ali ističući da sumnja i dalje ostaje. ‘Jedno je, međutim, sigurno: izbor Haradinaja za premijera Kosmeta sigurno ga neće spasti od podizanja optužnice u slučaju da Tužilaštvo donese takvu odluku’, ističe berlinski dnevnik.“ (Izvor: Politika, 20.11.2004.)

Haški tribunal saslušao Haradinaja, Srbija ga tereti da je pod njegovom komandom izveden napad (11.11.2004.)

„Treba reći da je protiv Haradinaja MUP Srbije svojevremeno podigao 108 krivičnih prijava, a tereti se za terorizam, udruživanje radi neprijateljske delatnosti, kao i ubijanje i zlostavlja nje civila. Svojevremeno je i ministarstvo pravde Republike Srbije predalo glavnom tužiocu Karli del Ponte više od 40.000 stranica dokumenata o zločinima OVK, među kojima je uloga Haradinaja, ‘vojnog komandanta OVK’, bila dominantna. Ministarstvo pravde Srbije je takođe, sa odeljenjem za pravosuđe Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, tužilaštvu dostavilo i imena više od 80 svedoka očevidaca genocida i ratnih zločina. Srbija, između ostalog, Haradinaja tereti da su pod njegovom komandom izvršeni bombaški napadi na pijacu u Kosovskoj Mitrovici, na kafić ‘Panda’ u Peći, za Klečku, gde postoji i krematorijum za Srbe, za zločine kod Radonjićkog jezera i u Ratiškom kanalu, kao i za zločine u Rzničkim šumama kod sela Glođane, gde se nalazio i Haradinajev štab. Organizovao je i sprovodio terorističke napade na policijska odeljenja MUP-a Srbije, kao i na pripadnike Vojske Jugoslavije.“ (Izvor: Politika, 11.11.2004.)

Napad u Goraždevcu priziva sećanja (14.08.2003.)

„Po rečima dr Milana Ivanovića, direktora mitrovičke bolnice, koji sa osobljem čeka povređene ili ranjene, to nije učinjeno iz do sada njemu nepoznatih razloga.’Ovo je za sve nas velika nesreća, koja podseća na onu od pre pet godina kada je u kafiću ‘Panda’ u Peći ubijeno desetak srpskih mladića. Sve ovo govori da Kosovo za nas Srbe postaje novo stratište, a krivicu snosi niko drugi do predstavnici međunarodnih institucija koji su bili dužni da obezbede i decu, Goraždevac, kao i celu južnu pokrajinu’, kategoričan je dr Ivanović.“ (Izvor: Večernje novosti, 14.08.2003.)

Oskrnavljeno groblje (11.03.2003.)

„Srbi pristigli sa svih strana, u tišini. Iz Pećke patrijaršije, gde sveća još gori, dovezli ih oklopnjaci KFOR-a. Milena Radosavljević iz Kraljeva govori tiho: ‘Nije bilo ni ove, ni one gomile tamo… nije bilo ni ovih kostiju… Zašto?’, pita Milena. ‘E, zašto’, odgovara Mira Stanojević, majka 17-godišnjeg Zorana ubijenog u zimu 1999. godine u kafiću ‘Panda’ u centru Peći. Prvi put od ove tragedije dolazi da poseti sinov grob.“ „Oskrnavljeni grobovi dece. Svetislavu Ristiću (17), ubijenom u danu kad i Zoran Stanojević, u istom kafiću, grob bez imena. Nigde nadgrobne ploče. Ostalo samo parče letve i na njoj godina kad je ubijen. Majka Jovanka traži krst. Otac Ljubiša zanemeo. Slavica i Lazar Obradović, na grobu sina Ivana (15), kažu da su već dolazili. Našli polomljeni krst. Krst je neko odneo u Pećku patrijaršiju. Sačuvale ga monahinje. Oborena i polomljena ploča na grobu Dragana Trifovića (17). Oborena i piramida sa imenom. Ljubica i Vojo, roditelji, prvi put posle četiri godine na grobu deteta.“ (Izvor: Večernje novosti, 11.03.2003.)

Miloševićev argument na suđenju (16.04.2002.)

„Unakrsno ispitivanje svedoka optužbe, izvršnog šefa Misije Oebsa na Kosovu britanskog generala Karola Drevenkijeviča u Hagu, gde se Slobodanu Miloševiću sudi za ratne zločine, juče je prekinuto i biće nastavljeno u jednom od narednih 60 dana, odlučio je sudija Ričard Mej. Optuženi će imati dva sata na raspolaganju, a potom će to učiniti, kako saznajemo, jedan od prijatelja suda, Mihail Vladimirov.“ „Drevenkijevič je juče, odgovarajući na pitanje o zločinu u kafiću ‘Panda’ u Peći, rekao da niko nije preuzeo odgovornost. Kasnije ga je Milošević podsetio na izjavu datu tužiocu da je napad na kafić izvršio OVK.“ (Izvor: Glas javnosti, 16.04.2002.)

Apel roditelja nastradalih mladića (11.03.2001.)

„Roditelji šestorice mladića, koji su ubijeni u terorističkom napadu krajem 1998. godine u Peći, uputili su apel nadležnim jugoslovenskim vlastima i međunarodnoj javnosti tražeći da se zločinci konačno pronađu i izvedu na optuženičku klupu u našoj zemlji ili pred Haškim tribunalom. U terorističkom napadu, u kojem su dvojica maskiranih napadača upala u kafić ‘Panda’ 14. decembra 1998. godine, ubijeni su iz automatskog oružja učenici Ivan Obradović (14), Vukota Gvozdenović (16), Svetislav Ristić (17), Zoran Stanojević (17), Dragan Trifović (17) i student Ivan Radević (25). Teško su ranjeni Vlado Lončarević (18) i vlasnik kafića Mirsad Šabović (35), dok je lakše povrede zadobio Nikola Rajović (18).“ (Izvor: Glas javnosti, 11.03.2001.)

Istinomer

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.