2. dan suđenja Dreničkoj grupi – u sudu prisutni Ljuštaku, Jašari i Hadža

Sami Ljuštaku, Ismet Hadža i Sahit Jašari prisustvuju današnjem, drugom danu suđenja Dreničkoj grupi, u sudu u Severnoj Mitrovici. Na suđenju su i ostala četvorica optuženih koji su i juče bili u sudnici – Sabit Geci, Sulejman Selimi, Avni Zabelji i Jahir Demaku. Drugi dan suđenja počeo je sa zakašnjenjem od sat vremena. Zbog transfera optuženih na suđenje u Severnu Mitrovicu, saobraćaj na glavnoj ulici prema izlazu za Zvečan bio je jutros na petnaest minuta blokiran u oba pravca, dok je ulica Filipa Višnjića, u kojoj se nalazi zgrada suda, zatvorena tokom trajanja suđenja. Pritvorenici se iz zatvora u Dubravi kod Istoka dovoze zaobilaznim putem za Kosovsku Mitrovicu, iz pravca Zvečana. Suđenje se nastavlja 12. juna. 

 

KOSSEV EKSKLUZIVNO SA SUĐENJA DRENIČKOJ GRUPI

 

Iako je prethodno planirano da današnje suđenje započne uvodnom rečju tužilaštva, s obzirom na to da su se trojica optuženih danas pojavila na sudu, suđenje je počelo čitanjem njihovih optužnica. Umesto specijalnog tužioca Džonatana Ratela, tužilaštvo danas predstavlja Sezari Mihalčuku.

Suđenje Dreničkoj grupi: Ljuštaku, Jašari i Hadža danas u sudnici u Severnoj Mitrovici? Izdat nalog za hapšenje Ljuštakua, Jašarija i Hadže

 

Sudija Sielicki je pitao odbranu da li treba da se ponovo pročitaju i ostale četiri optužnice koje su juče čitane, kako bi ih trojica, novopristiglih optuženih i čula, na šta su njihovi advokati rekli da to nije potrebno jer su oni upoznati sa optužnicama, te da predlažu da se ne čitaju ni optužnice njihovih branjenika, koji danas prvi put prisustvuju suđenju.

 

"Siguran sam da znate optužnice, ali javnost zaslužuje infomaciju," rekao je sudija i pozvao tužioca Mihalčuka da pročita optužnice za Ljuštakua, Hadžu i Jašarija.

 

Niti u pisanoj optužnici u koju je KoSSev imao uvid, a ni u usmenom čitanju optužnice u sudnici, osim albanskih civila, ni jednom se ne pominje ni jedna druga nacionalnost žrtava, osim u slučaju ubistva odsecanjem glave policajca Ivana Bulatovića, gde se kaže da je u pitanju srpski policajac.

Sva trojica se terete za krivično delo ratnog zločina protiv civilnog stanovništva. Ismet Hadža se tereti da je kao pripadnik OVK, pucao pištoljem u nogu svedoku F, civilu, udarivši ga potom drškom pištolja u čelo. Sahit Jašari se tereti po osam tačaka, da je narušio fizički integritet i zdravlje neutvrđenog broja albanskih civila, tako što su zatvorenici držani u lancima, u prostorijama u kojima vlada prevelika vrućina, nedostatak higijenskih uslova, bez odgovarajuće hrane, sa čestim prebijanjem u zatvoru u Likovcu, od početka proleća 1998. do prvih meseci 1999. godine. On se u trećoj i tački tereti da je srpskog policajca – Ivana Bulatovića, u nekoliko prilika odvodio do pijačnog trga u Likovcu, javno pozvao prolaznike da ko god želi, može da ga tuče, državši ga dostupnog za šamaranje od strane neutvrđenog broja osoba, da bi potom, za šta se tereti po četvrtoj tački učestvovao i u njegovom ubistvu, tako što je Jašari Bulatovića odveo na mesto egzekucije, držao ga dok mu je Sabit Geci odsecao glavu motornom testerom; nakon smaknuća, Sabit Geci je testerom nastavio da reže mrtvo telo Bulatovića. 

 

Sami Ljuštaku se tereti po tri tačke – da je narušio fizički integritet i zdravlje neutvrđenog broja albanskih civila, tako što su zatvorenici držani u lancima, u prostorijama u kojima vlada prevelika vrućina, nedostatak higijenskih uslova, bez odgovarajuće hrane, sa čestim prebijanjem u zatvoru u Likovcu, od početka proleća 1998. do prvih meseci 1999. godine. On se još tereti za ubijanje nepoznatog albanskog civila, zatvorenika, pucajući mu pištoljem u glavu tri puta. 

 

Ljuštaku: "Ovako nešto se nikada ne bi prihvatilo u Africi, ali eto nas ovde, na Kosovu!" 

 

Svih sedam optuženih se izjasnilo da nisu krivi, te da je otpužnica besmislena, izmišljena, neosnovana i nezamisliva. "Apsolutno nisam kriv" je ono što se najčešće čulo tokom izjašnjavanja optuženih.

 

Sami Ljuštaku i Avni Zabelji su imali nešto duže odgovore. Ljuštaku je pored kvalifikovanja optužnice da je neosnovana i nezamisliva, kritikovao i to da je u njoj naveden svedok za koga se ne zna, kako je rekao – ko je.

 

"Uhapsili ste ubicu, ali ne znate ko je žrtva. Voleo bih zbog javnosti da pronađete ime i prezime osobe koju sam ubio. Ovako nešto se nikada ne bi prihvatilo u Africi, ali eto nas ovde, na Kosovu! Voleo bih da vidim lice tog tužioca, ali on je sada u Beogradu!" misleći na tužioca Mauricia Salustra, koji je prvobitno podigao optužnicu protiv njega.

 

Avni Zabelji je imao istovetnu primedbu o kredibilnosti svedoka. "Ja sam bio šef istražne policijske jedinice, bio sam šef policijske stanice. Ne mogu da razumem kako tužilac može da uvaži izjavu bilo kog svedoka bez dokaza!" rekao je Zabelji.

---

 

23/05 – Odlučio da se optuženi transportuju iz Dubrave na suđenja u Severnu Mitrovicu:

"Videli smo da je situaciija ovde u Mitrovici mirna i da nema nasilja od strane drugih osoba tako da nema razloga da držimo optužene u pritvoru u Mitrovici, i oni se mogu prebaciti danas nazad u Dubravu."

---

 

Sudija je pred podnevnu pauzu potvrdio da će se optuženi na suđenja u Severnu Mitrovicu dovoziti iz pritvora u Dubravi, zbog, kako je naveo, mirne reakcije stanovništva na Severu tokom njihovog transfera.

 

"Videli smo da je situaciija ovde u Mitrovici mirna i da nema nasilja od strane drugih osoba, tako da nema razloga da držimo optužene u pritvoru u Mitrovici, i oni se mogu prebaciti danas nazad u Dubravu," rekao je Sielicki. Time je ostao pri jučerašnjoj odluci da se optuženi ne prebace u pritvor u Mitrovicu, usled, kako je juče naveo – straha od reakcije lokalnog srpskog stanovništva.

 

„Promenio sam odluku, jer smo se uplašili da srpska lokalna populacija ne bi raširenih ruku prihvatila konvoj vozila koji bi dovezao optužene. Ljudi u ovom gradu su veoma osetljivi kada je u pitanju prisustvo naoružanih policajaca i blindiranih vozila. Postoji navika lokalaca da podižu barikade, da napadaju pripadnike snaga reda i pripadnike drugih nacionalnosti. Deluje da bi u ovom slučaju stav lokalne zajednice bio isti kao što je bio njihov stav u drugim slučajevima, koji su uključivali ljude, a koji su bili na drugoj strani u konfliktu. I naravno, savršeno razumem da je za optužene bolje da budu u pritvorskoj jedinici, gde mogu lako da komuniciraju sa osoboljem i gde su već proveli neko vreme,” rekao je juče Sielicki, obrazlažući svoju odluku tadašnju odluku da se četvorica optuženih ne prebace u pritvorsku jedinicu u Severnu Mitrovicu, kako je sam prethodno, u jutarnjim satima zatražio, istovremeno konstatujući isto ono što je i danas rekao – da je oko zgrade suda u Severnoj Mitrovici mirno. 

 

Branilac Ljuštakua – Ingo Riš: Ne prihvatam da svedok svedoči putem konferencijskog poziva, treba da pokaže gde se navodno ubistvo dogodilo

Nakon pauze, specijalni tužilac Sezari Mihalčuku, održao je svoju uvodnu reč, iznoseći informacije o optužnicama, svedocima i dokazima. Dokazi koji su iznešeni baziraju se na svedočenjima svedoka, rođaka svedoka, rođaka žrtava, te medicinskih izveštaja EULEX-ovih forenzičarki – Karmen Barbue i Daniele Roberte Skilači.

Kao ni u optužnici, tako ni tokom uvodne reči tužioca, osim albanskih civila, nije se pominjala nijedna druga nacionalnost žrtava, osim u slučaju ubistva odsecanjem glave policajca Ivana Bulatovića, gde se kaže da je u pitanju srpski policajac.

Nakon uvodne reči tužioca, prvu uvodnu reč odbrane preuzeo je bivši sudija EULEX-a, a sada glavni branilac Samija Ljuštakua, doktor Ingo Riš, koji je govorio o mogućoj promeni sadržaja tačaka optužnice, te da ima prigovora kada su u pitanju činjenične informacije. Međutim, najduži odgovor odbrane na javnu reč tužioca bio je za tačku optužnice koja se tiče ubistva jednog albanskog civila. 

Navodi iz uvodne reči specijalnog tužioca, Sezarija Mihalčuka "Ubistvo jednog nepoznatog albanskog zatvorenika od strane Samija Ljuštakua: Jednog dana u septembru 1998. godine, "D" i Sami Ljuštaku su se u džipu odvezli na mesto između sela Galice i Dubovca. Tu su stali i izašli. Nakon kratkog vremena, dva pripadnika UČK-a, u uniformama, došla su iz pravca šumovitog prostora sa malom kućom u planinama. Jedan od njih je bio Iljir Ljuštaku, iz sela Prekaz. Drugi vojnik je bio iz sela Krasimirovci. Ova dva vojnika su sa sobom vodila zatvorenika kojem su ruke bile vezane ispred. Svaki od njih ga je držao za jednu ruku. Čovek je izgledao prljavo, u civilnoj odeći i u svojim četrdesetim. Iljir Ljuštaku je onda rekao Samiju Ljuštakuu: "To je on". Zatvorenik je vikao na albanskom: "Nemoj da me ubiješ!". Sami Ljuštaku je zatim izvadio svoj pištolj i krenuo ka njemu. Vojnici su prestali da drže ruke zatvoreniku. Sami Ljuštaku je stavio svoj pištolj na zatvorenikovu glavu iza njegovog levog uva i pucao u njega. On je pao na kolena, a optuženi je pucao u njega još dva puta. Na putu za Prekaz, Sami Ljuštaku je objasnio svedoku "D" da je taj čovek prethodno ubio njegovog rođaka dve nedelje ranije kako bi mu uzeopištolj. I zaista, rođak Samija Ljuštakua, Adem Ljuštaku, koji je bio civil,  ubijen je na Ćićavici, u blizini planina u septembru 1998. godine."

Kako je rekao Ingo Riš, slučaj ubistva albanskog civila se razlikuje po tome što ne postoji opis osobe koja je ubijena, ili koja je "trebalo da bude ubijena".

"Nemamo nikakav dokument, nemamo nikakav grob, nemamo nikakvo ime, nemamo nikakv opis te osobe. Opis ovih optužbi, ukoliko ne grešim, baziran se na opisu "bio je čovek u svojim četrdesetim". Rekao bih da je tokom rata i nakon rata na Kosovu bilo mnogo muškaraca u svojim četrdesetim," rekao je Riš.

Međutim, Riš je zatražio da zbog nedostatka opisa ubijene osobe, detaljnog opisa mesta gde je navodno izvršeno ubistvo, nepostajanja oružja kojim je ubistvo izvršeno, kao i zbog činjenice da postoji samo jedan svedok – svedok lično pokaže gde se ubistvo dogodilo. Riš je isključio svaku mogućnost da svedok svedoči putem video poziva.

"Sada tužilac tvrdi da bi trebalo da imamo svedočenje svedoka ‘D’ putem video poziva. To bi bilo potpuno neprihvatljivo, jer, kako možemo da vidimo da li on možda čita sa papira ono što želi da svedoči, ili da li je u prostoriji neko ko drži uperen pištolj u njega?! Tako da bih tu osobu zaista želeo da vidim i da unakrsno ispitujrm u sudnici. I sve mere bezbednosti mogu biti preduzete naredbom suda. Ovaj svedok, a ovo se tiče i drugih svedoka, bi morao da bude direktno ispitan, licem u lice. Mi bismo čak voleli da odemo korak dalje – da svedok pokaže mesto gde se odigrao ovaj slučaj," rekao je Riš i dodao da bi to bio odgovorajuć i profesionalan pristup koji očekuje od tužioca tokom faze u kojoj se ispituju svedoci.

Na kraju drugog dana suđenja, Sami Ljuštaku je više puta zatražio da govori, a što mu sudija Darius Sielcki nije dopustio. Sudija je naglasio da sve što ima reći, to uradi preko svog branioca.

Zašto trojica optuženih nisu bila na jučerašnjem suđenju –  odgovoreno tek pred kraj današnjeg dana

Pitanje koje je uzburkalo javnost juče i o kojem se raspravljalo u samoj sudnici tokom jučerašnjeg dana zbog čega je izdat nalog za hapšenje trojice odbeglih – zašto trojica optuženih nisu bila dostupna na jučerašnjem suđenju, otvoreno je tek na samom kraju današnjeg dana u sudnici, i to od strane branioca Riša.

Sudija, sa druge strane, nije želeo da sasluša Rišovo opravdanje za jučerašnje odsustvo Ljuštakua.

"Što se tiče pitanja zašto Vaš branjenik nije bio juče u sudu, to nije obrazloženo i nisam dobio nikakav izveštaj, niti od policije, niti od korektivne službe. I to ću sigurno tražiti. Ovo pitanje nema nikakve veze sa krivicom, ili nevinošću Vašeg klijenta u ovom trenutku," rekao je Sielicki.

Sielicki je takođe dodao da ukoliko ne bude obavešten da Ljuštaku nije begunac, on neće ni razmatrati  to pitanje.

"Juče je objavljeno da Vaš klijent nije pobegao. Ukoliko me kosovske vlasti obaveste da nije bilo bežanja, nemamo o čemu da razgovaramo. Sa druge strane, ukoliko bi Vaš klijent bio označen kao begunac, onda biste naravno imali prava da odgovorite," rekao je Sielcki.

Podsetimo, na jučerašnjem suđenju, isti sudija je izdao novi nalog za hapšenje nakon što se trojica optuženih nisu pojavila na suđenju, a pozivi su im prethodno bili uredno uručeni. Sami Ljuštaku, Sahit Jašari i Ismet Hadža, pre tri dana “nisu bili u svojoj bolničkoj sobi” i nisu “bili dostupni”,  potvrdili su EULEX i korektivna služba, a nakon što su iz pritvora na sopstveni zahtev prebačeni na lečenje u KBC Priština.

Suđenje se nastavlja 12. juna.