Piše: Bojan Lalić
U Kosovskoj Mitrovici je ubijen Oliver Ivanović. Političar sa Kosova i Metohije, jedan od srpskih vođa na ovom području, ali pre svega jedan temeljit, inteligentan i elokventan čovek sa vidljivom harizmom, pun elana i energije. Izuzetno hrabar (što je danas velika retkost), koji je uprkos brojnim pretnjama i ucenama nastavio da sledi svoja uverenja, izlažući na taj način sebe, svoju porodicu i svoje saradnike velikim opasnostima.
Ne bih da govorim o njegovoj politici sa kojom se često nisam slagao, već pre svega o njemu kao čoveku i onome što njegovo ubistvo zapravo predstavlja.
U Kosovskoj Mitrovici je ubijen čovek koji je bio redak pozitivan reprezent naroda sa ovih prostora. Čovek čijom su ličnošću mnogi kako strani, tako i domaći zvaničnici bili impresionirani.
Sećam se 2004. godine kada je u posetu Kosovskoj Mitrovici došla grupa studenata master studija sa Džo Hopkins Univerziteta iz SAD-a, najelitnije škole međunarodnih odnosa na svetu. Studenti su obišli Prištinu i Kosovsku Mitrovicu i razgovarali sa lokalnim političarima i studentima. U privatnom razgovoru sa jednom od studentkinja, preneti su mi izvanredni utisci koje su oni stekli o Oliveru.
Po njenim rečima, postavljali su mu brojna provokativna pitanja, ali je on sasvim smireno i na perfektnom engleskom jeziku odgovarao i sve ih redom ostavljao bez argumenata.
Mnogi od tih studenata danas rade u elitnim institucijama kao što su Svetska Banka, Međunarodni monetarni fond i najpoznatije međunarodne kompanije. Kada ljudi takvog profila i dostignuća steknu o nekom iz ovog naroda tako pozitivan utisak, to mnogo govori o njegovoj veličini. Povrh toga, Oliver je bio dokaz da narod sa ovih prostora može da iznedri fine, kulturne i obrazovane ljude, a ne samo razularene primitivce i galamdžije koji svoje debatne argumente izlažu arlaukanjem, uvredama, a neretko oružjem i pesnicama.
U Kosovskoj Mitrovici ubijena je sloboda govora.
Kada ubijete čoveka koji je toliko eksponiran, a pri tom predstavlja oličenje drugačije misli od dominirajuće, svako se pita šta će biti sa njim, običnim smrtnikom, ako se usudi da išta progovori protiv vladajućeg poretka. I kada smo pomislili da su neka takva vremena daleko iza nas, kada se za verbalne delikte i drugačija i nepodobna mišljenja išlo na Gole Otoke i u Lisičije Potoke, ona su se ponovo vratila, pokrivši ovu varoš i ovo područje gustom maglom i tminom koja ispunjava svaki kutak našeg životnog prostora.
I sada kada krenemo da pričamo nešto „osetljivo“ u kafani ili na ulici, uvek se u društvu neko nađe da kaže da se utišamo. Počinjemo da šapućemo, sve tiše i tiše, dok najzad svi ne zaćutimo. Dok našu varoš najzad ne pretvorimo u Domanovićevo „Mrtvo more“, ideal svake totalitarne vlasti.
A zašto tu stati?
I misli treba da pročistimo, ne samo da nešto loše ne bi rekli, već da i nama samima svakakve gluposti ne bi padale na pamet. Već je u medijskom prostoru nametnut svojevrsni idejni novo-govor, pošto nema ni novina ni televizije gde se može pročitati ili čuti drugačije mišljenje. U barovima i kafanama postoji lista nepoželjnih pesama, a na javnim skupovima se zna čemu se sme, a čemu ne sme skandirati. Pa da tako počnemo istinski da živimo Orvelovu 1984-tu. I dok su književna dela Domanovića i Orvelova bile fikcije, mi ih možemo odista u zbilji ostvariti.
A onda se svaka politika nesmetano može sprovesti u delo na terenu.
U Kosovskoj Mitrovici je ubijen Oliver Ivanović. Greška. Ubijeni smo svi mi. Svi iole misleći ljudi, svi ljudi od integriteta. Svi oni koji su nešto uviđali i o tome govorili. Svi…
Neka nam je laka crna zemlja. Možda takvi bolje i ne zaslužujemo…
(Potpisnik teksta je Bojan Lalić, doktorand na Filozofskom fakultetu u Beogradu)
Naglašavamo da autori tekstova preuzimaju isključivu odgovornost za istinitost svojih navoda, te da pisma naših čitalaca ne odražavaju nužno stav KoSSeva, niti je KoSSev autor informacija u ovoj rubrici. Da bi se informacija koju želite da podelite sa javnošću objavila na KoSSevu, u okviru rubrike "Građani pišu", potrebno je da se potpišete punim imenom i prezimenom, uz osnovnu informaciju o sebi, a da redakciji potvrdite svoj identitet i potpišete izjavu da se tekst objavljuje na osnovu vaše saglasnosti. Istovremeno skrećemo pažnju da informacije koje budete izneli moraju da budu potkrepljene argumentima, da jezik kojim budete pisali ne sme da sadrži govor mržnje, diskriminacije, omalovažavanje po bilo kojoj osnovi. Kao redakcija zadržavamo pravo da tekstove lektorišemo, da umesto punih imena, ukoliko se spominju u tekstu, možemo da objavimo inicijale istih, da tekst ne objavimo ukoliko utvrdimo da je neautentičan, propagandistički, zlonameran ili nije od javnog značaja.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
