Zvaničnik NATO: Pogoršanje situacije na Kosovu i dalje moguće…
Bezbednosna situacija na Kosovu, posle prošlogodišnjih nasilnih incidenata, nije se stabilizovala i dalje je moguće pogoršanje što brine NATO i KFOR, izjavio je u četvrtak zvaničnik alijanse, na marginama samita u Vašingtonu, piše Glas Amerike.
Zvaničnik, koji se medijima obratio pod uslovom da ostane anoniman, podsetio je da je posle nasilja na Severu Kosova, broj pripadnika NATO misije (KFOR) povećan na 4.600 ove godine sa 3.700 u 2022, što je najveće pojačanje u protekloj deceniji.
Zvaničnik NATO-a istakao je da se očekuje da trenutni broj trupa ostane na Kosovu „u doglednoj budućnosti“.
U sukobima sa Srbima na Severu Kosova, krajem maja prošle godine, povređena su 93 pripadnika KFOR-a, neki sa „povredama koje su im uticale na živote“ što je, kako je saopštio zvaničnik, najveći broj ranjenih od 1999.
Sukobi su izbili na protestima zbog ulaska gradonačelnika albanske nacionalnosti u opštinske zgrade u Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću – opštinama sa većinski srpskim stanovništvom.
Tenzije na Kosovu su dodatno zaoštrene u septembru 2023. zbog oružanog napada grupe Srba na policiju Kosova u selu Banjska, u kojem su ubijeni jedan policajac i trojica napadača. Odgovorni za napad još nisu privedeni pravdi.
Incident je, kako je naveo zvaničnik, značajno uticao ne samo na Sever Kosova, već i na procenu NATO-a da je zbog bezbednosne situacije neoohodno održati povećan nivo snaga.
„Nastavljamo da pomno pratimo situaciju, sa veoma agilnom, fleksibilnom i vidljivom pozicijom na terenu… Spremni smo na dodatna prilagođavanja, po potrebi, da bi odgovorili na događaje na terenu. Ne želimo nasilje koje je obeležilo devedesete i rane 2000-te. Verujemo da stabilnost regiona i naših KFOR trupa zavisi od toga da svi akteri poštuju postojeće obaveze“, rekao je zvaničnik.
Preuzmite odgovornost za incidente
Naglasio je da je za NATO izuzetno važno da Beograd i Priština preuzmu odgovornost za oba incidenta i ponovio da bi trebalo da preduzmu konkretne korake da deeskaliraju situaciju i uzdrže se od jednostranih postupaka „koji stvaraju atmosferu za širenja nasilja“, ali i retorike koja izaziva podele i tenzije.
Iste poruke, uz poziv na konstruktivni angažman u dijalogu u kojem posreduje EU, liderima Beograda i Prištine je prošle godine uputio generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.
„Te poruke su i danas relevantne, oko devet meseci nakon posete“, rekao je zvaničnik.
Poručio je da NATO podržava i ohrabruje dijalog i da od političkih rešenja zavisi buduća stabilnost i bezbednosna situacija na Kosovu.
Beograd i Priština uzajamno se optužuju za neuspeh višegodišnjeg dijaloga o normalizaciji. Tokom poslednje runde na visokom nivou u Briselu nije bilo ni očekivanog direktnog susreta predsednika Srbije, Aleksandra Vučića i premijera Kosova, Aljbina Kurtija.
Održan je i sastanak glavnih pregovarača, takođe bez konkretnih rezultata.
„Iz perspektive NATO-a, veoma je za žaljenje što tokom tih angažmana nije bilo dodatnih sporazuma ili napretka u dijalogu zato što to znači da tenzije na terenu i dalje imaju bezbednosne implikacije“, rekao je zvaničnik NATO-a.
Alijansa, kako je naveo, poziva obe strane na konstruktivan i efikasan angažaman u dijalogu, jer rešenje može biti samo „političko“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
