ZSO u Gračanici okupila za sto srpske, albanske i međunarodne predstavnike

Po prvi put na terenu na kojem se sprovodi tzv. Briselski sporazum od njegovog potpisivanja 19. aprila 2013, u prisustvu međunarodnih predstavnika, predstavnika kosovskih vlasti, Direktora Kancelarije Vlade Srbije za KiM, Marka Đurića, predstavnika civilnog društva, juče je u Gračanici na dnevni red stavljena tema o Zajednici srpskih opština kao ključan oblik organizovanja srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, čije formiranje Srbi očekuju u narednim mesecima – od suštinske važnosti za kosovske Srbe koji traže njeno formiranje, ali i za kosovske Albance – koji je doživljavaju kao pretnju ugrožavanja kosovskog zakonskog i ustavnog poretka. Za Albance je to je drugi, još jedan paralelan nivo vlasti, „način kontrole“ kosovskih centralnih institucija i podela Kosova po etničkoj liniji. Za Srbe, međutim, radi se o „vezivnom tkivu“ – kada je u pitanju međusobno povezivanje oslabljenih kosovskih Srba, njihovo povezivanje sa Beogradom, ali i veza prema kosovskim institucijama, uključujući i centralne vlasti u Prištini. Beograd Zajednicu vidi, barem prema neposrednim najavama, i kao ključ normalizacije međusobnih odnosa Beograda i Prištine. Što se tiče stava međunarodne zajednice, ona nema dilemu da ZSO treba da se formira kao deo Briselskog sporazuma i podržava horizontalno uvezivanje srpskih opština, ne osporavajući potrebu deset srpskih opština na Kosovu i Metohiji za određenim kolektivno uređenim ingerencijama u nekim pitanjima, među kojima su školstvo i zdravstvo, a time i vezu sa Beogradom, ali, međunarodni predstavnici na Kosovu kategorički odbacuju mogućnost da buduća Zajednica srpskih opština bude u potpunosti autonomno izvršno političko-administrativno telo, odgovarajući tako na 'strahove' i optužbe kosovskih Albanaca da će se na Kosovu formiranjem ZSO-a stvoriti nova „Republika Srpska.“ Između Srba i Albanaca postoji i terminološki problem – dok je za Srbe buduća organizacija – ZSO (Zajednica srpskih opština), za Albance je „Zajednica opština sa srpskom većinom“. Pored sve vidljivijih kritika u javnosti sa viših nivoa  o netransparentnosti briselskog procesa i kontradiktornih tumačenja sporazuma između Srba i Albanaca, sve strane su se složile da je potrebno intenzivirati dijalog i susrete na samom terenu i nastaviti ovakve razgovore.

Juče je u Gračanici, u organizaciji Foruma za etničke odnose iz Beograda organizovan okrugli sto „Decentralizacija i srpska zajednica na Kosovu i Metohiji“. Na diskusiji iza zatvorenih vrata, mišljenja o tome kako vide organizovanje srpske zajednice na Kosovu i Metohiji u narednim mesecima, sučelili su, pored Marka Đurića, i panelisti – dr Dušan Janjić, zamenik kosovskog premijera, Branimir Stojanović, direktor D4D Leon Maljazogu, ali i ambasadori Velike Britanije i Norveške – Jan Klif i Jan Brotu, kao i zamenica šefa UNMIK-a, Dženifer Braš. Na okruglom stolu su učestvovali, pored predstavnika civilnog društva, i savetnik kosovske predsednice Atifete Jahjage za politička i medijska pitanja, Arber Vlahiu, gradonačelnik Gračanice, Vladeta Kostić, poslanik u kosovskoj skupštini i bivši ministar, Nenad Rašić, kao i veterani kosovske političke scene – Rada Trajković i Azem Vlasi.

Janjić: Biće promene zakona i Ustava

Formalna procedura za usvajanje Statuta Zajednice srpskih opština

Đurić je objasnio i način usvajanja Statuta Zajednice srpskih opština i njeno fomiranje:

"Po planu srpovođenja Briselskog sporazuma najpre Nacrt statuta usvaja Upravljački tim Zajednice srpskih opština, koji je uspostavljen Briselskim sporazumom, onda se taj nacrt statuta raspravlja u Briselu i onog momenta kada se postigne politički dogovor o svim elementima koji će sadržati Zajednica srpskih opština, tog momenta opštine usvajaju taj statut, verifikuju ga institucije u Prištini i dolazi do formiranja Zajednice srpskih opština." 

"Postojeći zakoni nisu od Boga dati. Oni služe da se regulišu procesi. Treba biti svestan da će biti promena zakona i Ustava i da je tu vrlo važno odgovorno ponašanje političkih elita. Zaklanjati se iza postojećih zakona, u suštini, znači činiti besmislenim bilo kakav dijalog,“ naglasio je prvi panelista, dr Dušan Janjić, na konferenciji za medije nakon ovog okruglog stola.

Kosovski Albanci, kao argument protiv formiranja Zajednice srpskih opština koju traže Srbi, navode postojeće kosovsko zakonodavstvo koje ne prepoznaje mogućnost povezivanja opština na etničkoj osnovi, a posebno ne za tela sa mogućim izvršnim ovlašćenjima.

Brotu: Naša početna tačka je Briselski sporazum od 19. aprila

"Prema postojećem kosovskom zakonu, moguće je da opštine imaju saradnju sa drugim opštinama iz druge zemlje, što je u ovom slučaju Srbija. Takođe, moguće je da dobijaju finansijsku podršku od Vlade Srbije i srpskih institucija i to je već deo zakona kosovskih institucija i tu nisu potrebne promene," objasnio je norveški ambasador, Jan Brotu. 

On je dodao da diskusija nije postigla sporazum, ali i da učesnici nisu ni očekivali da hoće.

“To je bila iskrena razmena mišljenja. Mišljenja se razlikuju, kao što smo i očekivali, ali je to važan korak, rekao bih – prvi korak, pokušavajući da postignete zajedničko razumevanje o tome šta zapravo želimo da postignemo, šta vi zapravo hoćete da postignete, uz malu pomoć prijatelja iz vana,” rekao je norveški ambasador. 

Zajedničko razumevanje ne znači da neće biti neslaganja, dodao je on, naglašavajući da se pronalaženje zajedničkog rešenja nalazi na kraju tog procesa.

“Proces je bitan, jer postoje različita tumačenja i različiti stavovi, ali postoje i sumnje. Postoje sumnje u takozvane stvarne namere iza Zajednice opština sa većinskim srpskim stanovništvom. Naša početna tačka je Briselski sporazum od 19. aprila, koji je postignut između premijera u Briselu 2013. A taj sporazum se tiče veoma važnih pravnih dokumenata, tiče se Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, tiče se Ustava Kosova i kosovskih zakona. I ja verujem da možemo naći rešenja za sva otvorena pitanja, pažljivo obraćajući pažnju na ova dokumenta i posmatrajući gde postoje otvaranja i mogućnosti za postizanje sporazuma,” naglasio je norveški ambasador.

Đurić: Zajednicu srpskih opština finansiraće sve tri strane

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić je u svom obraćanju medijima, naglasio da su razlike između Srba i Albanaca po pitanju statusa “veoma velike”, ali da te razlike ne treba da dve strane sprečavaju u “borbi” da se pronađu rešenja koja predviđa i “Prvi sporazum o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine”, a koji će Beograd i Prištinu dovesti do toga da institucionalni i ljudski odnosi na Kosovu i Metohiji budu bolji nego što su danas.”

On je potvrdio da će buduću Zajednicu srpskih opština finansirati sve tri strane:

„Zajednica srpskih opština biće finansirana iz Beograda i Prištine, ali i od strane međunarodne zajednice. Sasvim sigurno da će Vlada Srbije nastaviti da u finansijskom smislu podržava Srbe na Kosovu i Metohiji, a koja treba, kroz svoju zajednicu, da crpi sredstva, odakle god može da ih pribavi," rekao je Đurić.

Maljazogu: Kosovo protiv bilo kakvih upravnih i administrativnih ovlašćenja "Zajednice sa srpskom većinom"

Međutim, direktor D4D Leon Maljazogu je izneo drugačiji stav, smatrajući da je formiranje ZSO-a u funkciji podele:

„Kosovski predstavnici su protiv bilo kakvih upravnih i administrativnih ovlašćenja Zajednice sa srpskom većinom,“ naglasio je Maljazogu.

Na okruglom stolu takođe se istaklo, dodao je on, da se ne traži Republika Srpska, ali lista ovlašćenja koja se traže, „veoma često podiže sumnju da se traži nešto slično i tome treba raspravljati na sledećim sastancima“.

Zajednica opština sa srpskom većinom, kako ZSO kosovski Albanci nazivaju, biće osnovana onda kada se dogovore obe strane, naglasio je Maljazogu.

"Srbi u ZSO ne žele da Albancima uskrate nijedno njihovo političko i egzistencijalno pravo"

Na to da Albanci ZSO vide kao pretnju kosovskom društvu i vlasti, Đurić je odgovorio da ZSO nije na uštrb Albanaca, kao ni na uštrb ikog drugog: 

„Srbi u ZSO ne žele da Albancima uskrate nijedno njihovo političko i egzistencijalno pravo. Žele samo da zaštite svoja prava u oblasti kulture, informisanja, u oblasti upravljanja onim segmentima života koji su predviđeni Briselskim sporazumom i da budu kolektivno politički predstavljeni na snažniji način – kako bi opstali.“

Koalicioni sporazum: ZSO najkasnije do maja 

Prema koalicionom sporazumu koji su potpisali predstavnici liste „Srpska“, LDK i PDK, prilikom formiranja kosovske vlasti u decembru prošle godine, prva tačka ovog sporazuma jeste upravo formiranje Zajednice srpskih opština, u roku od tri, do pet meseci od tada, te se tako njeno formiranje može očekivati do kraja maja. 

Stojanović: ZSO nije jedina tačka koalicionog sporazuma

Na pitanje novinara panelistima šta će se desiti ukoliko se ZSO ne bude formirala u navedenom roku, i da li će u tom slučaju lista „Srpska“ raskinuti koalicioni dogovor, zamenik kosovskog premijera, Branimir Stojanović je podsetio na trenutan zamrznut status ove liste u kosovskim institucijama, ali i da to nije „jedina tačka koalicionog sporazuma“, izbegavši direktan odgovor na pitanje novinara:

„Srbi trenutno nisu aktivni u institucijama i prvo treba da donesemo političku odluku na koji ćemo način dalje i da li ćemo učestvovati i to je nešto što sledi nakon toga. To nije svakako jedina tema i jedina stavka našeg koalicionog sporazuma, ali ćemo insistirati, kako na toj, tako i na ostalim stavkama u koalicionom sporazumu – da budu sprovedene do kraja.“

On je dodao da u slučaju da ne budu ispoštovane sve tačke koalicionog sporazuma, predstavnici liste "Srpska" su, ipak, bliži da ne učestvuju u kosovskim institucijama, podsetivši da je problem nastao nakon smene srpskog ministra, Aleksandra Jablanovića.

Susret srpskih, albanskih i međunarodnih predstavnika podržala je Kosovska fondacija za otvoreno društvo u okviru programa „Re-connecting Mitrovica“.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.