Život moj, predstava studenata glume na mitrovičkom Fakultetu umetnosti, gde devetoro mladih glumaca predstavlja životne priče devetoro ljudi, odigrana je sinoć u Privatnom kulturnom centru Galerija Akvarijus. Studenti su imali zadatak da pronađu modele i na osnovu dugotrajnog studijskog procesa kreiraju likove koji nisu predstavljali prostu imitaciju s obzirom na to da je svaki od studenata u svoj lik na neki način ugradio i svoje viđenje života. Pored toga, večeras u 20 časova biće predstavljena zbirka pesama „Žvrljotine“ Darije Mašković.
Poznati beogradski DJ sa strahom od vezivanja kako ne bi bio povređen, bivša uspešna pijanistkinja koja usled povrede više ne može da se bavi svojim pozivom, muzičar iz male sredine koji je uspeo da ostane svoj, žena borac sa četiri razreda osnovne škole koja se kroz život mnogo namučila ali oduvek bila dostojanstvena… ovo su samo neki od likova koje su nam sinoć predstavili. Pričali smo sa glumcima o njihovim likovima i zašto su smatrali da je njihova priča bila bitna da se ispriča.
Mislim da ne izgledam toliko loše za svoje godine
Milica Filić nam je ispričala da joj je bilo jako interesantno da radi na ovom liku. Kao model joj je poslužila njena rođaka, koja joj je oduvek bila nedokučiva, “sa njenim promenama raspoloženja i hipohondrijom“ kojom se, kako sama priznaje, najviše bavila na ovom zadatku.
Reč je o osobi koja je željna pažnje i koja tu pažnju dobija od svih ljudi u njenom okruženju. To se može videti i u njenom načinu oblačenja, i preokupiranosti fizičkim izgledom. „Nju nekako hrani kada ona ima oko sebe ljude koji brinu o njoj, a u suštini je dosta usamljena. Na taj način ona nekako poziva ljude da budu uz nju. To je osoba koja se dosta plaši samoće i ima dosta strahova u životu i kada su tu ljudi uz nju, njoj je nekako lakše, bez obzira da li to stvarno pomaže ili ne,“ objašnjava Filićeva.
„Kada čovek vidi kako ona izgleda, mnogi ljudi imaju predrasude, jer je ona žena iz naroda, ima samo završenu srednju školu.“ Ovim likom, Filićeva je želela da jednu takvu osobu predstavi publici kao ljudsko biće koje ima emocije i neki svoj život koji je jednako bitan kao život neke intelektualke, nekih uspešnijih ljudi.
Poruke likova, koje su glumci izdvojili:
„Trudim se da budem dobar prema svima, ali ako je neko mentol onda je nemoguće promeniti ga.“
„Za mene je sreća biti dobar čovek, imati zdravlje, imati porodicu i imati decu. Za mene je to sreća. Šta je drugo sreća?“
„Biti zahvalan za svaki sunčan dan.“
„Ako se ti pred bilo kim povlačiš, ako se nešto kriješ, tebi može da priđe bilo ko i da ti kaže ‘Šta hoćeš?’ Ali ako ti ideš i stojiš ispred svih njih i gledaš ispred sebe, tebi niko ništa ne može.“
„Kad mi dođe bolest do moju snagu ili mi neko nešto uradi negativno, ja odma’ mislim kako da se vratim kao što sam bio u prvom redu, pa uzmem pa pevam, pevam da mi bolest prođe… i prošla je tako“
„Al’ vremenom sinko naučiš, u životu najbitnije je zdravlje, sve drugo ‘ošlo prošlo“
Mudar čovek ne teži zadovoljstvima nego tome da izbegne bol. Život je bol
Propali student filozofije i dugogodišnji pesnik iz Kraljeva, koji se konstantno trudi ali nikako se ne uklapa u urbanu sredinu, bio je inspiracija za lik čiju priču nam je predstavio Nikola Voštinić.
„On je izuzetno društvena osoba, takoreći ‘lokalna faca’, a zapravo je vrlo nesrećan čovek sa sela i ima taj problem sa urbanom sredinom kojoj bi želeo da pripada. Njega možeš da vidiš u prelepoj košulji ali ispod je majica Jelen pivo.“
Pored toga, reč je o pesniku, koji kroz svoju poeziju provlači priču o samospoznaji kojoj treba da težimo, da što više radimo na sebi, kopamo dublje i dublje kako ne bi dolazili u sukob sa ostalim ljudima, kako bi bili svesni sebe, objašnjava Voštanić dodatni razlog zašto se opredelio za baš ovaj lik.
„On je neki usamljeni pesnik koji ceo život traga za ljubavlju, a koliko ja znam on je i dalje sam i još uvek fantazira o tim ženama, čak i laže, i negde ta potreba čoveka da pronađe srodnu dušu je neka priča koja se tiče svih nas i zato sam hteo da ga predstavim publici,“ objašnjava Voštinić.
Samo da smo mi zajedno, Tijana, Milena, on i ja. Je l’ mnogo to?
„Moj lik je lekar, što se ne vidi u mom predstavljanju, pošto sam smatrala da to nije njena osnovna karakteristika,“ započinje Nevena Kočović priču o osobi čiji lik nam je sinoć predstavila.
Reč je o osobi koja je previše emotivna ali koja tu svoju emotivnost pokušava duboko da sakrije i maskira drugim stvarima. „Ispod celog tog njenog napadnog stava, ljutnje na ceo svet, krije se jedna emotivna, krhka, slomljena, nesrećna žena koja pokušava da pliva u svemu tome,“ dodaje Kočovićeva. „Ono što sam ja htela da posebno prikažem kod ovog lika, je da je za nju porodica najbitnija, kao što je svakog od nas najbitnija, verujem,“ objašnjava Kočovićeva.
Iako na sinoćnjem izvođenju predstave u odnosu na prethodnu godinu, nije bilo toliko publike, iz Galerije Akvarijus kažu da je njihova ideja bila da imaju predstave na stalnom repertoaru, „te kada imate stalni repertoar ne možete uvek da imate pun prostor, ali nama je bitno omogućiti Mitrovčanima da imaju neku predstavu stalno i ko je nije gledao jednom da ima prilike da je odgleda i drugi put“.
Ova predstava je stalna, dok god su glumci tu, te će biti najmanje još dva izvođenja u skorijoj budućnosti. „Da li će biti deset novih gledalaca nije važno ali da biste imali svakodnevnost kulture, kada je u pitanju pozorište, morate imati i stalni repertoar,“ ističu iz Galerije Akvarijus.
Tako da, dragi sugrađani, kad vam se sledeći put ukaže prilika, toplo preporučujemo da odete i pogledate predstavu mladih glumaca Fakulteta umetnosti u Mitrovici. U mnoštvu životnih priča koje predstavljaju publici, sigurno će biti barem jedna u kojoj ćete se pronaći. Nekima će se možda dopasti predstava, nekima ne, ali da bismo razgovarali o tome, neophodno je otići i pogledati.
Nešto više o predstavi
Studenti su imali zadatak da pronađu autentičnog čoveka („model iz života“) i da susrećući se sa njim, kroz razgovor dođu do tema koje će obrađivati. To su činili snimajući intervjue koje su vodili sa modelima, koji su im kasnije služili kao polazište i inspiracija za kreiranje uloge koju će tumačiti. U sledećoj fazi, udaljavanjem od modela, kako se zadatak ne bi sveo na imitaciju, studenti su nadograđivali svoje likove pomoću različitih metoda.
Premijerno izvođenje predstave „Život moj“ dogodilo se u januaru 2017. godine u Domu kulture „Studentski grad“ u Beogradu. Od tada predstava „Život moj“ gostuje u onim gradovima (Kosovska Mitrovica, Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Bečej, Lazarevac) i na onim scenama gde se, pre svega, prepozna potreba da se publika kroz zanimljiv sadržaj upozna sa novim imenima naše pozorišne scene. Do sada je imala dvadesetak repriza. Poslednji put je izvedena u Sloveniji (Kulturni centar Rogaška Slatina).
„Život moj“ predstavljao je Fakultet umetnosti u Kosovskoj Mitrovici na ovogodišnjem, 63. Sterijinom pozorju, u okviru programske celine Pozorje mladih.U pitanju je autorski rad studenata u klasi docenta Aleksandra Đinđića (asistent Borjanka Ljumović). U predstavi igraju: Lazar Nikolić, Aleksandar Petković, Nevena Kočović, Jelena Tjapkin, Milica Filić, Mira Janjetović, Nikola Pavlović, Miloš Pantić, Nikola Voštinić. Režija: Aleksandar Đinđić.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
