LIČNI STAV: Marina Milentijević
Krajem avgusta, Severna Mitrovica ostala je bez grafita i murala koji su godinama stajali na zidovima zgrada u centru. Akciju prefarbavanja, sprovedenu uz asistenciju policije, realizovala su opštinska rukovodstva, te su kod Kružnog toka tada prekrečeni murali posvećeni patrijarhu Pavlu i mitropolitu Amfilohiju. Na istoj zgradi, samo na drugom zidu, prekrečeni su i grafiti sa porukama „Jer odavde nema nazad, Kosovska Mitrovica“, kao i grafit posvećen borcima sa Košara.
Nekoliko nedelja kasnije, slična sudbina zadesila je i mural posvećen „zlatnim delfinima“, srpskim vaterpolistima koji su 2016. u Riju osvojili olimpijsko zlato. Umesto Filipa Filipovića i imena svih članova šampionskog tima, na zgradi nedaleko od glavnog mosta danas građanima muzicira njima većinski nepoznat američki gitarista Džo Satrijani.
Prethodni mural, naslikan „iz zahvalnosti prema momcima koji nas nikada nisu razočarali“, autor je samoinicijativno oslikao u vidu karikature. Novi je, prema rečima očevidaca, nastajao pod budnim okom predsednika opštine Erdena Atića i opštinskog inspektora Fatira Berzatija, što jasno ukazuje da na severu i zidno slikarstvo ima svoje zvanične kontrolore kvaliteta. Ni boja ne može da se nanese bez opštinskog pečata – doslovno: pečat je integrisan u mural kroz novi opštinski grb koji, baš kao ni sam mural, građani nisu tražili. Prethodni grb im, takođe, nije preterano smetao.
Cela operacija odvija se u jeku lokalnih izbora. I dok privremeni opštinski organi nastavljaju da vode brigu o demokratiji i vladavini prava krečenjem ono malo zidova koji su ostali kao deo kolektivnog sećanja, preciznije prisećanja, na neko drugo vreme i, je l’te, neki drugi opštinski grb. U toj nemiloj atmosferi, zlatni vaterpolisti sa zidova očigledno nisu poželjni, ali je poželjan muzičar koji sa Kosovom nema nikakve veze – osim u formi sprejom naslikane apstrakcije pored, opet, novog opštinskog grba. Ako važi izreka ‘koliko para, toliko muzike’, prirodno je zaključiti da je sever Mitrovice novo sedište Svetskog trgovinskog centra; da se svira i kada pesmu niko nije naručio i to publici koja odbija da aplaudira.
Građani su na društvenim mrežama priznali da većina ni nema predstavu ko je zapravo Satrijani, ali to očigledno nije bila prepreka da upravo on zauzme zid na kome su nekada imenom i prezimenom stajali olimpijski šampioni. Ironija je dodatno začinjena porukom samog Satrijanija, koji se zahvalio umetnicima i napisao da bi voleo da lično vidi mural i „zagrli sve“. Tom prilikom je i pogrešno spelovao ime Kosova, pa ga nazvao „Kosov“. Zlonamerni bi rekli: Amerikanac. Mi dobronamerni bi se, ipak, pozvali na grešku u kucanju. Izdala ga tastatura kao neki lokalni vlastodršci obećanje da će vratiti prekrečene murale na šetalište.
Kada smo već kod murala – istorija ove umetnosti usko je vezana za politički aktivizam. Možda mi u Mitrovici nemamo Benksija, ali kako se u našem gradu politika meša u svaku sferu društvenog života, samo je prirodno pomisliti da krečenje murala srpskih sportista da bi na istom mestu nikao, po stoti put, novi opštinski grb, nosi simboličnu poruku na jedan izuzetno politički podmukao način.
Dok širom sveta autori murala rizikuju hapšenje, naši nastaju pod autorizacijom opštinskih zvaničnika. Dok tamo negde murali služe kao prikaz identiteta i uverenja jedne zajednice, kod nas se identitet kreči zarad, prema rečima istih tih zvaničnika, uređenja grada. U gradu koji nije uređen ni po pitanju međuljudskih odnosa, u gradu koji nije ni grad, već samo pola grada, šalje se polu-politička polu-poruka da je sećanje jedne zajednice nepoželjno; sve na jedan nedovoljno suptilan, a ipak dovoljno indirektan način. Dovoljno da se postavi pitanje – zašto; nedovoljno, ipak, da se na to pitanje dobije iskren odgovor.
I dok se u Mitrovici ranije slavio tim koji je „osvojio sve što se osvojiti može“, sada se na zidu promoviše gitarista čije pesme većina građana ne bi prepoznala ni da im serenadira ispod prozora zgrade. Jedino je izvesno da će i ovaj mural, kao i prethodni, imati rok trajanja – onoliko koliko potraje izborna kampanja. Nakon toga, biće tu toliko da pozdravi svakoga ko pređe novi most da bi video novi mural. Sa novim grbom. U blizini novih kafića. Uoči nove predizborne kampanje.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
