„Ukoliko pod političkim pritiskom vlade ili možda neke NATO zemlje, odlučite da umanjite svoje prisustvo na mostu na Ibru, poslaćete zajednici na severu strašnu poruku da su njihovi strahovi i zebnje zbog politika i namera vlade na Kosovu nebitni. Poslali biste poruku da su uništavanje međuetničkih odnosa i eskalacije nešto što treba nagraditi“, ovo je deo pisma grupe žena sa Severa koje su danas na glavnom mostu na Ibru uručile preko Karabinjera komandantu KFOR-a.
U toku su napori kosovske vlade da posle 25 godina otvori glavni most na Ibru za saobraćaj. Sa takvom odlukom se trenutno ne slažu zapadne zemlje, kao ni KFOR, uz ostale međunarodne agencije i poruku da o ovom pitanju mora da se razgovara u Briselu.
Srbi su se upravo pored glavnog mosta aklamacijom prošle nedelje izjasnili da su protiv otvaranja. Danas je grupa žena sa Severa predala peticiju, koju je, kako tvrde, za samo jedan dan potpisalo 415 žena, njihovih sugrađanki.
Delegaciju žena koje su Karabinjerima donele pismo, činilo je i više aktivistkinja civilnog sektora, a sve one, naglasile su, danas ne nastupaju u ime svojih organizacija, već kao građanke.
Uz Milicu Andrić Rakić, Milicu Radovanović, Milenu Stijović, Dušicu Jovičić, Vesnu Generalović i Jelenu Cvetanović – pismo je danas predala Danica Kabašić.
U obraćanju medijima neposredno pre predaje Milica Radovanović istakla je da su žene izrazile duboku zabrinutost i nezadovoljstvo, zbog sve ozbiljnijih bezbednosnih i socijalnih problema sa kojima se suočavaju.
Požalile su se na gubitak poslova usled zabrana uvoza srpske robe, rizik u kojem se nalaze trudnice i hronične bolesnice usled neredovnog snabdevanja lekova.
Takođe, izrazile su zabrinutost na pretnju hapšenjem muškaraca i pretnju po bezbednost dece.
Vladu Kosova optužile su da vodi nacionalističku politiku, za koju tvrde da je jedna od posledica i seksualno uznemiravanje žena na Severu, od strane pojedinaca sa juga.
Požalile su se i na to da u Kosovskoj policiji nemaju partnera.
Od KFOR-a zahtevaju odlučnije postupanje u odnosu na ambasade zemalja članica.
„Vreme je da prihvatite da saopštenja EU i Kvinte već nekoliko godina nemaju pozitivan efekat na bezbednost na Kosovu i preduzmete korake koji će osigurati da se sve ono što se dešavalo proteklih godina ne odrazi negativno na dalje ugrožavanje NATO vojnika i etničkih i verskih manjina na Kosovu“, navodi se u pismu.
„Ne možete dozvoliti da svakodnevno posmatrate militarizaciju severa i da u isto vreme uvažavate argumente o tome kako most treba demilitarizovati. Takve realnosti ne mogu postojati istovremeno“, naglašeno je takođe.
Ova grupa žena zahteva da se sastane sa komandantom KFOR-a Ozkanom Ulutašem.
Takav zahtev usledio je zbog, kako navode „neprestanih pokušaja Prištine da stalno predstave dobro stanje međuetničkih odnosa i navodno održavanje bliskih veza sa zajednicom“, dok je ono što se zaista dešava „odraz potpunog prekida komunikacije i ispunjavanje javnog prostora Albancima koji interpretiraju šta je to što kosovski Srbi žele“.
U nastavku pismo prenosimo u celosti…
Od: Žena sa severa Kosova
Za: Komandanta NATO misije na Kosovu – KFOR, General-majora Özkana Ulutaşa
Cc: Multinacionalna specijalizovana jedinica italijanskih Karabinjera koja čuva most na Ibru
Poštovani General-majore Ulutaş,
Godine 1999, KFOR misija je uspostavljena kako bi “izgradila mir i stabilnost na Kosovu”. Kako se bezbednosna situacija tada polako stabilizovala u dovoljnoj meri da je postalo moguće pokrenuti političke procese, poboljšavali su se i uslovi života različitih zajednica, nekima je i vraćeno malo dostojanstva. Međutim, sada je vreme da priznate da je došlo do urušavanja političkog dijaloga i autentičnih procesa koji su zahvaljujući Vašoj misiji nekada bili na mnogo višem nivou i iznova procenite Vašu ulogu u sprečavanju potpune regresije odnosa na period iz 1999.
Kada dođemo u situaciju da politički faktor ne može da osigura stabilnost, već je naprotiv, aktivno narušava, na Vama je da odlučnim potezima okončate takve igre. Vreme je da prihvatite da saopštenja EU i Kvinte već nekoliko godina nemaju pozitivan efekat na bezbednost na Kosovu i preduzmete korake koji će osigurati da se sve ono što se dešavalo proteklih godine ne odrazi negativno na dalje ugrožavanje NATO vojnika i etničkih i verskih manjina na Kosovu.
Vaša misija ima česte kontakte sa našom zajednicom i verovatno ste već upoznati sa teškom situacijom u kojoj se posebno žene nalaze. Ipak, želimo da ponovimo neke od stvari koje nas brinu. Usled nacionalističke politike trenutne vlade Kosova, pojedinci su aktivno ohrabreni da ulaze u naš, nekada dosta bezbedan javni prostor i seksualno uznemiravaju žene, posebno u večernjim časovima. Zbog nerazumnih mera zabrane uvoza srpske robe i dinara, mnoge od nas izgubile su poslove u prodavnicama i buticima koji se ubrzano zatvaraju, a u kojima su pretežno radile žene. Muški članovi naših porodica su pod pritiskom zbog konstantnih pretnji hapšenjem pod izmišljenim optužbama za narušavanje ustavnog poretka, što neretko vodi odvajanju porodica ili duboko destabilizuje porodični život. Zbog neredovnog dopremanja lekova, terapije za trudnice I hronične bolesnice nisu uvek odmah dostupne i u apotekama ili zdravstvenim institucijama te često moramo da putujemo u Srbiju ili se konstantno raspitujemo o tome ko putuje za Rašku kako bi nam kupio lekove. Pitati prijatelje i porodicu da li im trebaju lekovi pre nego otputujemo postao je deo našeg normalnog društvenog ponašanja. Penzionerke, koje retko znaju da voze, svakog meseca moraju da putuju u Rašku kako bi podigle penziju ili se uzdaju da će njihove bankovne informacije biti bezbedne sa prijateljima ili članovima porodica sa kojima ih dele kako bi im podigli novac umesto njih.
Mi razumemo da nije na KFOR-u da ove probleme i reši, ipak, važno je razumeti da su oni simptom propalih političkih procesa koji vode u bezbednosne eskalacije. Zato KFOR mora biti odlučniji od diplomatskih misija svojih zemalja članica. Oni nisu uspeli ne samo u tome da nam obezbede dostojanstven život, već oni takođe svojom neefikasnošću ugrožavaju i Vaše vojnike i reputaciju Vaše misije.
Možda verujete i da je Kosovska policija, koja je prva u lancu reagovanja, formacija koja bolje može da reši neke od ovih problema. Međutim, želimo da podvučemo da mi nemamo partnere u Kosovskoj policiji. Samo proteklih mesec dana, zamenik regionalnog direktora policije, Veton Eljšani je dao sledeće izjave:
“ Ako vinovnik u noći nosi masku, počini krivično delo i dođe do pucnjave Specijalne policije, niko ne bi voleo da se iza te maske nađe maloletnik, ne daj Bože. “ i “ Paralelnim strukturama nazivam i zdravstvene i obrazovne usluge koje će nam biti problem dok ne budu pod našom upravom.“
Teško je shvatiti ove izjave kao išta drugo do pretnje fizičkoj bezbednosti naše dece i njihovom pravu na obrazovanje i zdravstvenu zaštitu. Druga izjava je čak i politička jer nije policija ta koja upravlja zdravstvom i obrazovanjem već lokalne i centralne vlasti. To pokazuje da gospodin Eljšani sebe vidi kao deo političkog rukovodstva u vladi i da je policija pod njegovom komandom politički alat. Kao takva, ova policijska formacija nije od poverenja i mnogo žena ne želi da prijavi slučaje seksualnog uznemiravanja od strane nacionalista iz albanske zajednice. Ne samo to, plaše se da ta iskustva podele i sa porodicom jer strahuju da bi muški članovi porodica mogli da traže odmazdu.
Ukoliko pod političkim pritiskom vlade ili možda neke NATO zemlje, odlučite da umanjite svoje prisustvo na mostu na Ibru, poslaćete zajednici na severu strašnu poruku da su njihovi strahovi i zebnje zbog politika i namera vlade na Kosovu nebitni. Poslali biste poruku da su uništavanje međuetničkih odnosa i eskalacije nešto što treba nagraditi. Nijedan profesionalac iz oblasti bezbednosti, savestan u obavljanu svog posla, ne može zaključiti da je otvaranje mosta za saobraćaj u trenutku kada istovremeno imamo de fakto policijsku državu na severu, dobra ideja. Nemoguće je da bezbednosna situacija u isto vreme iziskuje svakodnevno prisustvo Specijalne policije i oklopnih vozila na severu, desetine utvrđenih baza i otvaranje najopasnije neuralgične tačke najžešćih posleratnih međuetničkih sukoba. Ne možete dozvoliti da svakodnevno posmatrate militarizaciju severa i da u isto vreme uvažavate argumente o tome kako most treba demilitarizovati. Takve realnosti ne mogu postojati istovremeno.
Tek kada političke elite počnu da promovišu suživot, dobro upravljanje i međusobno poštovanje, kada se kosovskim Srbima ponovo uspostavi pružanje svih usluga i vlada prestane da predstavlja pretnju pružanju tih usluga, možemo govoriti o realnosti u kojoj zajednica na severu može uopšte da razmotri otvaranja mosta za saobraćaj. To bi bila realnost u kojoj su ljudi sa dobrim i poštenim namerama na čelu procesa koji grade međuetničke odnose i održivu zajedničku budućnost, a u kojoj postoji bar minimum poverenja između građana i policije. Zbog takve realnosti, u koju mi duboko verujemo, molimo Vas da ne uzimate u obzir bilo kakve političke argumente i razmotrite samo bezbednosne aspekte Vaših odluka.
Imajte u vidu,
„Osoba može drugima nauditi ne samo svojim činjenjem, već i svojim nečinjenjem i u tom slučaju, jednako su odgovorni za štetu koja se drugima nanosi.“
Ovo pismo sastavilo je grupa žena sa severa Kosova i naše predstavnice bi želele i da se uživo sastanu sa Vama, General-majore, kako bismo Vam dalje približili naše stavove. Smatramo da je ovakav način obraćanja Vama neophodan zbog neprestanih pokušaja vlade da lažno predstavi dobro stanje međuetničkih odnosa i navodno održavanje bliskih veza sa zajednicom, dok je ono što se zaista dešava je odraz potpunog prekida komunikacije i ispunjavanje javnog prostora Albancima koji interpretiraju šta je to što kosovski Srbi žele.
Hvala Vam unapred na vremenu i razmatranju našeg zahteva za sastanak.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
