Žene koje su u Srbiji pomerile granice 2023.

FOTO: Preuzeto sa Nova.rs

Godina za nama bila je teška, obeležilo ju je nekoliko tragedija. Dok je većina nastavila da ćutke posmatra sopstvenu stvarnost, nekoliko žena radilo je drugačije. One su svojim ljudskim i profesionalnim integritetom napravile iskorak. Portal Nova.rs napravio je listu građanki Srbije, koje su delovale u javnoj sferi i pomerile granice tokom 2023. godine.

Jasmina Paunović, Bojana Savović i Milena Božović

Srbiju je u februaru obišla vest o hapšenju više osoba iz EPS-a a zbog navodne pronevere novca.

Smenjena tužiteljka koja je radila na slučaju EPS, glasila je nova vest, da bi ubrzo bila pojačana i najnovijom informacijom: Smenjena i druga tužiteljka koja je radila na slučaju EPS. Razmagnetisanoj javnosti su gotovo istovremeno plasirana saopštenja Višeg tužilaštva u Beogradu, s uvredljivim pojašnjenjima o tome kako je i zašto došlo do smena postupajućih tužilaca u tako bitnom predmetu, dan nakon što su naložili i sproveli hapšenja, piše Nova.

Taman kada je delovalo da je društvo još jednom uronilu u apatilu, gromoglasno je odjeknulo: To je laž! Dosta s lažima! Ton je ubrzo dobio i sliku, a javnost je u emisiji Utisaknedelje stekla utisak da svedoči presedanu jer su tužiteljke Bojana Savović i Jasmina Paunović istupile, a potom i njihova koleginica Milena Božović.

Sve tri su svedočile o tome šta se događa u najbitnijem tužilaštvu, ko zaustavlja postupke i zastupa partijske interese…

Savovićeva i Božovićeva su uoči izbora javno potpisale i ProGlas“ i zajedno sa inicijatorima govorile na tribinama koje su se održavale širom Srbije.

One soro punih godinu dana trpe svakodnevni mobing uz pokušaje da se iskompromituju u javnosti preko tabloida, piše Nova.rs

Marinika Tepić, Jelena Milošević i Danijela Grujić 

Marinika Tepić i Jelena Milošević, narodne poslanice sa liste „Srbija protiv naselja“ iz redova SSP, otpočele su štrajk glađu dan nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić proglasio pobedu na izborima, kao znak da izbori nisu bili regularni. Uprkos mnogobrojnim pokušajima da ih odvrate od štrajka, Tepićeva punih 13 dana odbija da uzima hranu i njeno stanje počelo je ozbiljno da se pogoršava. Nije naišla na empatiju kada je u pitanju država, niti je pošteđena zlonamernih komentara od režimskih analitičara sa nacionalnih frekvencija.

„Umesto avansnog javnog oplakivanja Marinike Tepić, kojim se, makar to bilo iz najbolje namere, ponižavaju i ona i njena borba, možemo da utičemo na njenu sudbinu, tako što ćemo stalno, svima, stavljati do znanja šta Marinika radi sebi zbog Srbije, a onda da, siti i naspavani, svakog dana, izađemo na ulice svojih gradova i borimo se za slobodu“, poručio je u autorskom tekstu pisac Marko Vidojković.

Štrajku glađu se u jednom trenutku pridružila i Danijela Grujić, predsednica je Gradskog odbora Stranke slobode i pravde u Novom Sadu i u poslednjem sazivu Narodne skupštine bila je poslanica poslaničke grupe Ujedinjeni.

Grujić nije bila na listi „Srbija protiv nasilja“ na poslednjih izborima, jer je planirala da se vrati predavanju filozofije u školi.

„Svako od nas u postojećim okolnostima, u ovoj neverovatnoj krađi, koje ćemo tek postati svesni, mora da učini maksimalni napor da se odupremo, jer ako ovo prođe, sve u ovoj zemlji će moći da prođe“, kazala je ona.

Svetlana Bojković i Anita Mančić

Majske tragedije u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i u selima u okolini Mladenovca uznemirile su i one građane koji su do ovih strašnih događaja verovali u održivost mikro svetova. Takozvana kritična masa, prvi put posle petooktobarskih promena, ponovo se okupljala nedeljama na beogradskim ulicama.

Okosnica skupova postala je borba protiv nasilja, sistemski ukorenjenog u kolektivnoj svakodnevici. U nepreglednim kolonama ožalošćenih građana, koračale su i mnogobrojne javne ličnosti, glumci, sportisti, muzičari… Ma koliko da su skupovi bili masovni, lik jedne žene koja nijednom nije izostala, nije promicao, kako građanima, tako ni televizijskim kamerama.

Bio je to lik doajenke srpskog glumišta Svetlane Bojković. Iako je celog života bila društveno angažovana, njen doprinos u aktuelnoj borbi protiv opšteg društvenog razaranja je nemerljiv.

Njena koleginica Anita Mančić takođe je jedna od najangažovanijih glumica. Glasno Ne! je uzviknula i zbog kontinuiranog uništavanja Beograda, a pre nekoliko dana predvodila je protestni Marš za Sajam.

Ivanka Popović, Tamara Džamonja Ignjatović i Senka Jankov

Bivša rektorka Beogradskog Univerziteta Ivanka Popović, kao i prof. dr Tamara Džamonja Ignjatović, sa katedre za psihologiju Filozofskog fakulteta, predstavnice su akademske zajednice koje su bile inicijatori ProGlasa. Iako je većina njihovih kolega izabrala da po strani posmatra aktuelna dešavanja, Popovićeva i Džamonja Ignjatović upustile su se u otvorenu borbu za ponovno uspostavljanje sistema vrednosti i vraćanja dostojanstva obrazovnim institucijama, profesorima, nastavnicima, studentima.

Tamara Džamonja Ignjatović bila je i koordinator grupe angažovane za pružanje psihološke pomoći nakon majskih tragedija, a nakon što je jasno poručila da neće dozvoliti da njom upravlja dnevna politika, proglašena je nepoželjnom, kako u stručnim krugovima, tako i u vladinom timu.

Na meti režima našla se i profesorka sociologije Zrenjaninske gimnazije Senka Jankov, koja je suspendovana s posla, jer je pozvala učenike da podrže majske proteste Srbija protiv nasilja.

Katarina Petrović

Katarina Petrović iz Valjeva dospela je u žižu javnosti nakon što je uhapšena i optužena za zloupotrebu u službi, jer je opozicionoj političarki Mariniki Tepić dostavila podatke o saobraćajnoj nesreći koju je izazvao kum predsednika Srbije Nikola Petrović. U izveštaju koji je dostavila jasno je stajalo da je Petrović izazvao udes na Dedinju u trenutku dok je bio pijan i drogiran. Zbog toga je završila u pritvoru, a potom je i suspendovana s posla, dok je tužilaštvo u Valjevu protiv nje povelo postupak.

Ivana Milosavljević

Ivana Milosavljević, studentkinja i najmlađa članica redakcije CINS-a, razotkrila je SNS kol-centar koji raspolaže ogromnim svotama novca nepoznatog porekla, kao i organizovanu kriminalnu grupu koja se bavi kupovinom glasova, kao deo naprednjačkog izbornog inženjeringa. Istraživanje Milosavljevićeve, koja se infiltrirala u kol-centar i bila spremna da zarad istine rizikuje sopstvenu bezbednost, „naišlo je na oduševljenje kako profesije i kolega novinara, tako i znatnog dela javnosti“, konstatuje Nova.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.