„Zemlja nam daje koliko je hranimo“

Lepina
Foto: RTV Kim

Lepina – selo u blizini Lipljana ima oko 90 domaćinstava. Njeni meštani se pretežno bave poljoprivredom. Te poslove obavljalju stariji članovi porodica, jer mlađi svakog dana odlaze zbog nedostatka posla i loših uslova za život.

Meštani Lepine bave se zemljoradnjom, ratarstvom, voćarstvom, dok stočarstvom sve manje, a sve je manje i grla stoke kao i onih koji proizvode mleko i mlečne proizvode.

Slobodan Ničić je jedan od starosedeoca u Lepini. Do skoro je imao oko 10 krava muzara, ali je morao da ih proda zbog nedostatka radne snage, tako da sada ima dve krave i dva teleta i 6 svinja. Slobodan se pored stočarstva bavi i ratarstvom, sejanjem žita, kukuruza, ječma, lucerke i drugih žitarica. Obrađuje oko 5,5 hektara svoje zemlje i oko 2 hektara zemlje koju uzima pod zakup. Ističe da radi od danas do sutra, „samo da se preživi“.

„Da budem iskren bavim se svačim, do prošle godine sam imao 10 muzara, sada sam proizvodnju mleka smanjio jer sam grla prodao, zbog lošeg plasmana robe, ali je i veoma bitan faktor nedostatak radne snage, sada se bavim ratarstvom“, rekao je Ničić.

Ničić ističe da je mogao da drži 10 grla krave dok je mleko otkupljivala firma „Biljmetin“ iz Dobreva, ali kada su oni prestali da otkupljuju mleko, prodaja na pijaci ponedeljkom i petkom je bila loša. Kaže da je kilogram sira 2,50 evra dok je litra mleka 60 centi.

Poslove u polju obavlja sam, ali ponekad kada je sezona, unajmljuje radnike, ali napominje da je i njih sve manje i teže naći.

„Nemam u potpunosti sve priključne mašine ali da izorem, posejem, ovršim to imam. Zemlja vam daje koliko je vi nahranite, a kakvi će prihodi biti sve zavisi od godine. Za ovu godinu imali smo veoma tešku setvu što se tiče pšenice i zbog toga pšenica nije u dobrom stanju, ali se ipak nadamo rodu“.

Ničić napominje da je do prošle godine koristio subvencije koje kosovske institucije izdvajaju za poljoprivrednike.

„Koristio sam subvencije, ali ove godine još nisam jer nema konkursa, nismo aplicirali, dobijali smo novac za posejane useve, izlazila je komisija iz Ministarstva poljoprivrede koja je obilazila parcele, i na hektar površine plaćali su oko 150 evra“, rekao je on.

On objašnjava da je ranijih godina nakon vrše prodavao samo žito, ali da je nešto ostavljao i za svoje potrebe. Prošle godine prodajna cena je bila oko 15 centi za kilogram pšenice, ali napominje da tu zarade nema, jer skoro sve što proizvode bilo je namenjeno za stoku koju je držao.

Direktor odeljenja šumarstva i poljoprivrede u opštini Gračanica, Dragiša Stojanović, ističe da su uslovi za bavljenje poljoprivredom u ovoj opštini dobri jer je opština Gračanica ruralno područje, a da su najzastupljenije grane poljoprivrede ratarstvo, povrtarstvo, pčelarstvo i voćarstvo koje je u usponu, kao i proizvodnja lekovitog bilja.

„Trenutno ima negde oko 9.500 hektara obradive površine, uglavnom se ovde ljudi bave ratarskom prizvodnjom. Problemi su ti što se teško dolazi do repro materijala, do kvalitetnog semena, do đubriva. Međutim, naši poljoprivrednci se snalaze tako što od lokalnih prodavaca nabavljaju robu, koju opet moraju da plaćaju u gotovini, i onda su to veliki troškovi, gde je zarada veoma mala“, objašnjava Stojanović.

On ističe da opština pomaže tako što subvencioniše poljoprivrednike sa nekim skromnim sredstvima, shodno budžetu koji ima, međutim Ministarstvo poljoprivrede i šumarstva, kao i svake godine, u vidu direktnih plaćanja pomaže poljoprivrednike. Ističe da mogu da konkurišu svi zainteresovani poljoprivredni proizvođači koji ispunjavaju određene kriterijume koje propisuje Ministarstvo poljoprivrede i dodaje da su sredstva dovoljna za poljoprivrednike.

„Recimo za pšenicu po hektaru poljoprivrednik dobija 150 evra. Mogu da kažem da za 2018. godinu uslov je recimo za pšenicu bio da poljoprivrednik ima zasejano 2 hektara pšenice, hektar kukuruza, nezavisno ponovo da li je samo pšenica ili samo kukuruz, kako bi ostvario pravo na korišćenje tih subvencija. Pored toga što je zasejao pšenicu i kukuruz, svaki poljoprivrednik je morao da dostavi odeljenju poljoprivrede i šumarstva odgovarajuću dokumentaciju kao što je posedovni list, potvrda iz banke da ima aktivan žiro račun, ličnu kartu – to su neki minimalni uslovi koje treba da ispuni da bi mogao da ostvari svoja prava“.

Na teritoriji opštine Gračanica trenutno ima oko 630 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava u registru Ministarstva poljoprivrede i šumarstva Kosova.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.