Zečević: Dosadašnji tribunali podlegli političkom pritisku, vreme je da se vrati nada u međunarodno pravo

Slobodan Zečević, advokat
FOTO: Pravi ugao/Printscreen

Pitanje bezbednosti svedoka na suđenjima čelnicima nekadašnje „OVK“ biće ključno. Fokus specijalizovanih veća biće na žrtvama koje su pre svega Albanci sa Kosova, iako će biti i Srba sa KiM, kazao je u emisiji Pravi ugao na RTV Vojvodina advokat Slobodan Zečević. Svi oni koji budu dobili status žrtve, a to mogu biti članovi porodica stradalih, imaće pravo na svog zastupnika, koji je svojevrstan korektivni faktor u sudu. Zečević je upravo jedan u registru onih koje sud može da pozove da zastupa žrtve.

Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići uhapšeni su početkom novembra zbog optužbi za ratne i zločine protiv čovečnosti počinjene na Kosovu 1998. i 1999. godine. Oni su već imali svoje prvo pojavljivanje u sudu, a ove nedelje je održana i statusna konferencija u postupku protiv četvorice.

Tužilaštvo u Hagu spremno je za suđenje u leto 2021. Kažu da imaju 1842 stavki (procenjuju da će izvesti oko 1500 dokaza), u koje spadaju dokazi izjave 150 svedoka i zahtevaju zaštitne mere za određeni broj ne samo svedoka, već i žrtava. Odbrana, međutim, navodi da je za njih realan datum početka suđenja ipak leto 2022.

Slobodan Zečević smatra da će suđenje četvorici ipak krenuti do kraja sledeće godine.

U međuvremenu istraga se nastavlja.

„Uobičajena je situacija da tužilaštvo čak i kada podnese optužnicu nastavi da sprovodi istragu po određenim pitanjima, jer tokom suđenja ili postupka izlaze neke nove činjenice koje moraju da se provere“.

Posebno karakteristično je, objašnjava dalje Zečević, to što je vršen pretres nakon hapšenja optuženih visokih pripadnika OVK jer je, podseća, ogromna količina dokumentacije preuzeta.

Razumljiva frustracija odbrane zbog redigovane optužnice, biće poznata tek u maju

Zečević navodi sa druge strane da je razumljiva frustracija odbrane zbog redigovanja optužnice, koja im trenutno nije dostupna u celom sadržaju.

„Problem je kada to redigovanje preraste u jednu nekontrolisanu akciju tužilaštva i onda taj dokument koji vi dobijete od tužilaštva je neupotrebljiv za vas, zato što iz dokumenta možete da utvrdite četiri činjenice koje su potpuno neupotrebljive“, kazao je Zečević.

Upravo će to biti argument odbrane, naveo je dalje, ali samo u pretpretresnoj fazi, jer će tužilaštvo u jednom trenutku morati da odbrani otkrije identitete svedoka i detalje.

„To je uobičajeno 30 dana pre početka suđenja, tako da oni će, ako se drže ovog terminskog plana, krajem maja dobiti taj podatak“, kazao je.

Pravni zastupnik žrtava novina i korektiv suda

Pitanje bezbednosti svedoka biće ključno. Fokus specijalizovanih veća biće na žrtvama koje su pre svega Albanci sa Kosova, takođe i Srbi sa Kosova.

Zečević, koji se nalazi na spisku tribunala kojeg bi veća mogla da pozovu da bude pravni zastupnik žrtava, objašnjava da iako je to uobičajeno za srpsku sudsku praksu, jeste novina za rad ovih veća.

Tokom rada prethodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, postavljena je primedba da se glas žrtava nije dovoljno čuo.

Potom je Rimskim statutom predviđen status žrtava – u pitanju je stalni krivični sud za žrtve u Hagu, a to je učinjeno i kada su formirana specijalizovana veća.

„Procedura je sledeća. Svaka od žrtava koja smatra da je žrtva nekog od krivičnih dela obuhvaćenih ovom optužnicom ode na sajt specijalnog suda, popuni formular i dostavi odseku za žrtve. Odsek za zaštitu žrtava procenjuje u kojoj meri postoje indicije da je ta žrtva zaista žrtva jednog od krivičnih dela obuhvaćenih optužnicom i onda sa tim predlogom ide pred sudsko veće“, objasnio je.

S obzirom na to da mnoge žrtve više nisu žive, status žrtve imaju i njiihove porodice.

Kada lice dobije status žrtve, njemu ili njoj se imenuje zastupnik žrtava, koji je korektiv suda, uprkos limitiranim pravima.

„On postaje kvazi stranka u postupku u smislu da je pristuan suđenjima u toku ispitivanja pretpresnom postupku ali na određen način njegova prava su limitirana zbog toga što sudsko veće donosi odluku kada će dozvoliti tom zastupniku žrtava da iznosi dokaze, ispituje svedoke“, objasnio je Zečević.

Zastupnik, uz saglasnost sudskog veća, može da ispituje svedoke.

On prati kako tužilac vodi postupak, predstavlja dokaze i može, ukoliko smatra da dokazi koji su izvedeni nisu adekvatni, da predlaže sudskom veću da dopuni dokazni materijal sa novim dokazima, koje može da ponudi i zastupnik žrtava.

Zastupnik žrtava plaća se iz fondova suda, i žrtva može u svom zahtevu da naznači konkretno ime zastupnika iz registra suda, ali je konačna odluka na samom sudu.

Do sada bez zainteresovanosti srpskih organa, drugačija praksa s kosovske strane

To što su optuženi angažovali praktično najbolje međunarodne advokate, sa jedne strane, dok se sa druge strane glas žrtava do sada nije dovoljno čuo, Zečević smatra da je sada prilika da Srbija pokaže zainteresovanost za podršku žrtvama.

„Apsolutno i mislim da ako to nije već pripremano, sada je već možda i kasno. Trebalo je to da pripremamo još od 2016, kada se krenulo sa pripremama za sud“, istakao je.

Posebno zato što je ogroman problem bio sa postupcima protiv Ramuša Haradinaja u vezi sa svedocima i dokumentacijom koju je Srbija dostavljala.

„Ne znam pojedinosti ali znam da je govoreno oko toga da ima puno nerazjašnjenih stvari između tužilaštva, našeg tužilaštva za ratne zločine, naše službe za bezbednosne poslove“, dodao je.

Odavde su odlazile izjave – imamo stotine kutija dokumentacije, ali nije stvar u stotinama kutija. Stvar je u deset vrednih dokumenata – na opasku novinarke, Zečević je kazao:

„Apsolutno, ali je te dokumente trebalo složiti, prekontrolisati, spremiti da budu dostupni i tužilaštvu, kada treba da svedoci budu pripremani tako bi se čuvao glas srpskih žrtava“.

Podsećajući se na prethodno iskustvo sudskih procesa u haškom sudu, Zečević se složio sa ocenom da su Hrvatska i Kosovo mnogo ozbiljnije shvatile i ulagale u odbranu optuženih sa ovih područja u odnosu na Srbiju.

„Mi smo još 2016 spominjali, govorili o tome, vršili neke kontakte nudili usluge državnim organima tih par advokata koji imaju iskustva u haškom tribunalu da bi se odbrana pripremila za suđenje. Međutim nismo naišli na razumevanje“, upozorio je Zečević.

Zločini OVK bez sumnje

Jedna od okosnica odbrane optuženih jeste i to da nije u pitanju udruženi zločinački poduhvat, i OVK kao strukturi, već da je u pitanju narodni ustanak.

„Oni se pozivaju na nalaze iz prvostepene i ponovljene presude Haradinaju gde je utvrđeno da nije bilo zajedničkog zločinačkog poduhvata na Kosovu, da nije bilo dovoljno dokaza. Ja mislim da se u OVK slučaju definitivno radilo o zločinima OVK, kako navodi i tužilaštvo“, kaže.

Politika kontaminirala ne samo sudove, već i međunarodno krivično pravo

Podsetio je na to da je uloga zločina koji su pripisani Srbima u prethodnim postupcima raščišćena, te da se sada radi o zločinima koje je OVK počinila na Kosovu, i složio se sa ocenom dela stručne javnosti da su dosadašnji tribunali za zločine podlegli političkom pritisku.

„Na žalost politika nije samo kontaminirala haški tribunal nego kompletno međunarodno krivično pravo. To je na žalost činjenica“, istakao je, dodajući da nije optimista ni kada je ovaj sud u pitanju.

Ipak, smatra da, iako „nije siguran“, sada bi mogla da bude šansa da se napravi „iskorak u tome da se vrati nada u međunarodni krivični sistem i pravo“.

Međutim, on istovremeno navodi da je prerano podeliti ocenu najvećih pesimista kako je Tači otišao u sud da bi se u potpunosti oslobodio jer cifre koje je iznelo tužilaštvo govore u prilog tezi da su se ozbiljno pripremili.

Celu emisiju pogledajte ovde.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.