Zašto sukob na Kosovu i dalje predstavlja problem za EU

Izvor: Bloomberg (Tekst je izvorno preveden sa engleskog)

Piše: Miša Savić

Rat koji je okončao krvavi raspad Jugoslavije – najgori sukob u Evropi od Drugog svetskog rata – i dalje je nerešen, dok protivnici iz ovog rata još uvek vode teritorijalni spor. Više od dve decenije nakon što su prestali da ratuju, Kosovo zahteva da bude priznato kao nezavisna država, dok Srbija to odbija da dozvoli. Neslaganje povodom ovog pitanja omelo je njihov napredak ka članstvu u Evropskoj uniji i otvorilo prostor za geopolitičku raspravu, pri čemu se SAD, Rusija i Kina bore za uticaj na jugoistočnoj granici bloka.

1. Oko čega je nastao spor?

Nakon što je jednostrano proglasilo nezavisnost 2008. godine, skoro deceniju nakon NATO bombardovanja, koje su predvodile američke trupe, a kojim su proterane srpske trupe sa teritorije Kosova, kosovsko većinski albansko stanovništvo zahteva da Kosovo bude priznato kao suverena država. Oni ne dozvoljavaju povratak srpske vlasti nakon svega što su preživeli kada je pokojni moćnik Slobodan Milošević pokušao da uništi pokret za nezavisnost tokom rata 1998-1999, u kome je poginulo više od 10.000 ljudi. Srbija je obećala da nikada neće pristati na secesiju onoga što smatra svojom domovinom, u kojoj se nalaze drevna sveta mesta Srpske pravoslavne crkve. Takođe zahteva autonomiju za 100.000 Srba koji i dalje žive na Kosovu. Nijedna strana nije se pomerila sa svog položaja više od dve decenije.

2. Zašto je ovo tako velika stvar?

Srbija i Kosovo moraju da poprave odnose kako bi se kvalifikovale za članstvo u EU. Najveći svetski trgovinski blok, koji već nerado prihvata nove članove, neće razmatrati kandidate sa otvorenim teritorijalnim problemima. Srbija je nominalno na putu da se pridruži, dok Kosovo teži da postane kandidat. Jedna od prepreka je to što iako je Kosovo, uz podršku SAD-a, dobilo priznanje od više od 110 zemalja, pet od 27 članica EU ga ne priznaje. Srbija lobira da spreči svog suseda da se pridruži svetskim organizacijama kao što su INTERPOL i Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu i ubedila je najmanje desetak nacija da povuku svoje priznanje. Krajnji dokaz državnosti Kosova bilo bi ulazak u UN, ali Srbija se pouzda u to da će Rusija i Kina to sprečiti dok se ne pronađe kompromis. Ovo daje vladama u Moskvi i Pekingu uporište da povećaju svoj uticaj u regionu.

3. Ko su ključne figure?

Razgovori koji su godinama vođeni pod posredstvom EU sa ciljem popravljanja odnosa između ova dva balkanska neprijatelja zastali su 2018. godine, kada je Kosovo uvelo kaznenu trgovinsku barijeru Srbiji u znak odmazde protiv kampanje lobiranja beogradske vlade. Kosovo je ukinulo takse od sto odsto na uvoz srpske robe u junu, nakon što je administracija američkog predsednika Donalda Trampa pokušala da igra ulogu posrednika. Međutim, planovi za sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog predsednika Hašima Tačija u Beloj kući propali su kada su tužioci iz Specijalnog tužilaštva Kosova u Hagu, koje je osnovano uz odobrenje Kosova kako bi procesuiralo osumnjičene za ratne zločine, optužili Tačija da je umešan u gotovo 100 ubistva i druge zločine. Najviši zvaničnici koji su uključeni u pronalaženje sporazuma su šef EU za spoljnu politiku, Jozef Borel i izaslanik EU za Kosovo, Miroslav Lajčak.

4. Šta je kamen spoticanja?

Kosovske političke stranke jednoglasno odbacuju svaki dogovor koji ne uključuje dobijanje priznanja od strane Srbije. Prednost Srbije leži u tome što ona može da spreči Kosovo da dobije mesto u UN. Svaki sporazum zahtevao bi ratifikaciju u oba parlamenta. Vučić je obećao referendum ako se dogovor postigne, ali mnogi Srbi i Pravoslavna crkva protive se priznanju Kosova. To je potencijalno nenadmašiva prepreka na koju Vučić nije pružio odgovor. Pre nego što su razgovori propali u 2018., dve strane takođe su predlagale razmenu teritorija, ali Nemačka i druge države EU istakle su da prekrajanje granica ne dolazi u obzir.

5. Šta je sledeće?

Nakon održavanja video samita sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i predstavnicima bloka, srpski predsednik Vučić i kosovski premijer Avdulah Hoti trebalo bi da nastave pregovore pod posredstvom EU. Za sada je EU povukla inicijativu Sjedinjenih Država za rešavanje spora u njenom dvorištu. SAD je podržala širenje Severnoatlantskog saveza u regionu u države koje pokušavaju da se zaštite od uticaja Rusije. Ali bilo koji dogovor iziskuje podršku drugih svetskih sila, dok se ne čini verovatnim da će u skorije vreme doći do bilo kakvog napretka.