Zaposlenje, obrazovanje i diskriminacija problemi osoba sa invaliditetom

FOTO: Kim

Osobe sa invaliditetom na Kosovu su diskriminisane na više nivoa, od zdravstvene zaštite, preko zaposlenja, pa do pružanja usluga prevoza, pratioca ili obezbeđivanja rampi za osobe koje su u invalidskim kolicima. Iako je na Kosovu usvojen Zakon za zaštitu od diskriminacije on se ne poštuje u dovoljnoj meri, pa je i sam kosovski ombudsman tokom obeležavanja Dana nulte tolerancije pozvao da se okonča diskriminacija i promoviše tolerancija.

Stefan Petrović iz Čaglavice boluje od cerebralne paralize. Ima 31 godinu i vezan je za invalidska kolica. Po zakonu, Stefan ima pravo na zaposlenje, ali je još uvek bez posla.

„Diskriminacije je puno, ako nemate nekoga ko bi se za vas založio, onda ne možete ništa, pogotovu kada je reč o zapošljavanju. Osobe sa invaliditetom teško dolaze do posla. Ja sam završio Elektrotehničku školu, smer za računarstvo i informatiku, i deset godina sam bez posla. Naš položaj ovde na Kosovu je mnogo gori nego li u Srbiji i u drugim zemljama. Nedostaju nam pratioci, nemamo prevoz, čak i taksisti izbegavaju da nam pruže uslugu prevoza“, kaže Stefan za RTV Kim.

Petrović je član Udruženja distrofičara u Gračanici.

„Samo udruženje dosta nam pomaže, ali predsednik je i sam osoba sa invaliditetom, nije uvek u mogućnosti da lobira za nas onoliko koliko bi trebalo. Isto tako, zavisimo od projektnog finansiranja, tako da nam manjka novčanih sredstava“.

Najveći problem slepih i slabovidih osoba je obrazovanje mladih ljudi.

“Do 2000. godine smo imali školu za slepe i slabovide osobe u Peći. Od tada za našu populaciju i decu ne postoji obrazovna ustanova. Često roditelji ne dozvoljavaju deci da idu na školovanje u Beograd, gde postoje adekvatne obrazovne ustanove, što je velika greška”, kazao je za RTV Kim Radomir Jorgić, predsednik Saveza slepih Srbije u Gračanici.

Jorgić kaže da uglavnom ostvaruju svoja prava i da novčanu pomoć primaju iz oba sistema, srpskog i kosovskog.

“Mi smo članovi Saveza slepih Srbije i imamo materijalnu pomoć od Srbije u vidu dodatka za tuđu negu, invalidske penzije. Takođe, imamo i materijalnu pomoć u sklopu kosovskog sistema u iznosu od 100 evra”, rekao je Jorgić.

“Jednakost za sve”?

O diskriminaciji se govorilo i na konferenciji koja je organizovana povodom Dana nulte tolerancije prema diskriminaciji. Fokus ovog događaja bio je upravo na osobama sa invaliditetom, a moto kampanje “Jednakost za sve”.

“U ovoj kampanji će biti saslušane osobe sa ograničenim sposobnostima kako bi dobili informacije o poštovanju ljudskih prava i sprovođenja zakona. Na kraju postoji potreba da se identifikije potreba za dopunom zakonodavstva i politika koje treba da se promene da bi garantovali jednaka prava“, rekao je ombudsman Naim Ćeljaj.

Kosovski ombudsman je podsetio na Univerzalnu deklaraciju za ljudska prava koja u članu 1 naglašava da se svi ljudi rađaju jednaki i slobodni i sa dostojanstvom. Takođe je podsetio da je Kosovo izgradilo pravni okvir za sprečavanje diskriminacije uz poštovanje međunarodnih standarda.

“Zakon za zaštitu od diskriminacije usvojen je 2015. godine naglašava da cilj zakona utvrđuje sveobuhvatni okvir sprečavanja diskriminacije i poštovanja načela jednakosti“, objasnio je on.

Aljbin Bajrami, poslanik i predstavnik parlamentarne Komisije za ljudska prava, ravnopravnost polova, nestala lica, žrtve seksualnog nasilja u ratu je govorio o obavezama koje prema osobama sa invaliditetom imaju institucije.

“Drago mi je da je ova godina proglašena kao godina osoba sa posebnim potrebama, takva odluka obavezuje institucije da ispunjavaju kvotu zapošljavanja ovih lica, a to je obaveza koja duše vreme nije bila ispunjena“, kazao je Bajrami.

Kategorija o kojoj govorimo, dodao je on, danas je ogledalo za sve. Ovo okupljanje nam omogućava da reorganizujemo prioritete.

Prema Zakonu o radu, na pedeset radnika mora biti zaposlena i jedna osoba sa invaliditetom.

Predsednica Udruženja poslovnih žena „Avenija“ Gordana Đorić, koja je na konferenciji predstavljala srpski nevladin sektor, ukazala je i na druge oblike diskriminacije.

“To su uzurpacija imovine, nepoštovanje ljudskih prava, odugovlačenje sudskih procesa, nepoštovanje zakona o jeziku, diskriminacija žena“, kazala je ona i dodala da treba iskoristiti svaku priliku za iznošenje problema sa kojima se srpska zajednica na Kosovu suočava.

Dan nulte tolerancije prema diskriminaciji je uspostavljen 2014. godine na inicijativu Zajedničkog programa Ujedinjenih nacija za HIV/AIDS (UNAIDS) sa ciljem promovisanja principa nediskriminacije, socijalnog uključivanja i poštovanja različitosti. Nizom različitih aktivnosti i medijskih događaja, 1. marta svake godine se skreće pažnja javnosti na načela Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i podiže svest o neophodnosti borbe protiv diskriminacije, borbe za ravnopravnije društvo i bolje okruženje za sve.

Kim



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.