Na mitrovičkom šetalištu, u toku je potpisivanje peticije za smanjenje gužvi na Jarinju i Brnjaku, kao i za ukidanje usmene zabrane prenosa robe preko ovih prelaza na Severu Kosova.
Peticiju je pokrenula Srpska demokratija i ističu da je odziv za sada dobar.
„Peticija se tiče ogromnih gužvi na prelazima Jarinje i Brnjak, pre svega Jarinje, koja se desila u poslednjih godinu dana zbog diskriminatorne politike vlade u Prištini – ukidanje dinara, gašenje institucija – socijalnih centara itd.“, kazao nam je lider ove stranke Aleksandar Arsenijević, kog smo zatekli na šetalištu.
Arsenijević podseća na to da su građani na Severu primorani na svakodnevno gubljenje više sati u putu u oba smera, usled toga što najveći deo svojih usluga i prava kao srpski državljani ostvaruju sada u prvim pograničnim gradovima iza ovih administrativnih prelaza.
To je usled toga što su samo dve trake otvorene za saobraćaj, odnosno, nedostaju kontrolne kućiće za sve četiri, a ova stranka predlaže makar pojačanje u mobilnim timovima.
„Da se postave mobilni timovi u sve četiri trake i da se na taj način neometano odvija protok ljudi, roba i usluga“, dodaje i napominje da čim su najavili peticiju ranije ove nedelje, na punktovima se već započelo sa ovom vrstom kontrole, a sada to žele i da utvrde.
Istovremeno je kritikovao i lokalne prevoznike zbog, kako on tvrdi gotovo udvostručenog povećanja cena prevoza.
„U ime građana želim da napomenem da nije stigla naknada našim građanima za obavljanje svojih usluga kao što je najavio predsednik Vučić i Kancelarija za KiM. Ti troškovi i godinu dana kasnije nisu isplaćeni“, istakao je Arsenijević takođe.
Peticija će biti otvorena za potpisivanje na šetalištu u Kosovskoj Mitrovici tokom vikenda, 5. i 6. aprila, kod spomenika „Cara Lazara“.
Nakon toga Srpska demokratija predaće peticiju CIK-u da overi potpise i usmeriće je na MUP Kosova i međunarodne misije, uključujući i ambasade. U prethodnoj najavi, istaknuto je da će je uputiti i kosovskoj vladi u tehničkom mandatu.
Građani su pozvani da se priključe i izraze svoje nezadovoljstvo zbog dugotrajnih zadržavanja i otežanog prelaska granice, koji utiču na njihov svakodnevni život.
U prethodnoj najavi, istakli su i ekološki problem usled dugotrajnog zadržavanja vozila, koji dovodi do većih troškova za gorivo i povećanog zagađenja životne sredine. Dugotrajna čekanja negativno utiču i na produktivnost, jer vreme koje građani provode u čekanju moglo bi biti utrošeno u radne i druge produktivne aktivnosti.
Peticija je u skladu sa standardima Evropske unije, koja se zalaže za slobodan protok ljudi i robe u regionu. Srpska demokratija planira da je prosledi Kosovskoj policiji, Ministarstvu unutrašnjih poslova, kao i međunarodnoj zajednici.
Ove mere najviše pogađaju najugroženije slojeve stanovništva, uključujući starije osobe, majke sa decom i bolesne, koji satima čekaju na prelazima Jarinje i Brnjak.
Peticija takođe zahteva ukidanje usmene zabrane na uvoz srpske robe preko prelaza Jarinje i Brnjak, smatrajući da ovo predstavlja kršenje Cefta sporazuma i Berlinskog procesa. Trgovinska blokada otežava snabdevanje srpskih sredina na Severu Kosova, što ima negativne posledice na privredu i svakodnevni život.
Iako nam je Arsenijević danas naglasio da oni pre svega zahtevaju od prištinskih vlasti da osposobe četiri trake za saobraćaj na Brnjaku i Jarinju, o potrebnom, odnosno dogovorenom proširenju prelaza na Severu i otvaranja novog, Priština se u više navrata tokom proteklih godina izjašnjavala, optužujući zvanični Beograd da u tom pogledu krši briselske dogovore.
Inače, u izveštaju Kancelarije za Kosovo i Metohiju u aprilu 2015. godine, o dijalogu Beograda i Prištine, navedeno je da je „Sporazum o proširenju postojećih kapaciteta svih šest integrisanih administrativnih prelaza postignut u Briselu 4. septembra 2014. godine“.
„Dogovoreno je da će proširenje tri prelazna punkta (Jarinje, Mučibabe i Končulj) biti finansirano iz IPA fondova koji su dostupni Srbiji, dok će preostala tri (Brnjak, Merdare i Mutivode) biti finansirana iz IPA fondova namenjenih Kosovu. UNOPS je zadužen za implementaciju, a Republika Srbija u potpunosti poštuje dinamiku koju su postavili UNOPS i EU“, piše u ovom izveštaju.
Koha: Četiri granična prelaza sa Srbijom koja nikada nisu otvorena
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
