Kako je i najavljeno, Ministarstvo prosvete Kosova i Ministarstvo prosvete Albanije objavili su danas poziv za prijavu na konkurs za zajednički Bukvar, uz radnu svesku.
Ovo je saopštila kosovska ministarka obrazovanja, nauke, tehnologije i inovacija (MONT), Arberie Nagavci, koja je pozvala kosovske i albanske izdavačke kuće da se prijave na konkurs.
Nagavci je u objavi na Fejsbuku rekla da je „započela primena sporazuma o novom kvalitetnom i jedinstvenom zajedničkom bukvaru, koji će kao prvi udžbenik koristiti sva albanska deca na Kosovu, u Albaniji i svuda gde uče albanski“.
Dogovor o zajedničkom bukvaru donešen je na nedavnoj sedmoj zajedničkoj sednici kosovske i albanske vlade u Elbasanu, kada je potpisano 13 sporazuma ukupno.
Istovremeno, u toku je i izrada zajedničke istorije.
Za dve godine, u dva toma od „antike do nezavisnosti Kosova“, 15 istoričara sa Kosova i iz Albanije, kako je prošle godine najavljeno, svom narodu prirediće jedinstvenu istoriju.
Šta obeležava 110. godišnjica nezavisnosti…
Nagavci je kao godišnjicu nezavisnosti uzela 1912. kada je grupa albanskih prvaka u Valoni 28. decembra proglasila nezavisnost teritorija pod tadašnjom osmanskom vlašću, obuhvativši četiri osmanska vilajeta (Skadarski, Kosovski, Bitoljski i Janjinski), a uoči Londonske mirovne konferencije, od koje su zatražili međunarodno priznanje, pozivajući se na pravo na samoopredeljenje. To nije, međutim, bilo priznato Londonskim ugovorom o miru (potpisan 30. maja 1913). Znatan deo teritorije na koju su albanski prvaci imali pretenzije, Londonskim ugovorom podeljen je između država pobednica u ratu – Srbije, Grčke i Crne Gore. Ugovorom je potvrđeno postrojanje Kneževine Albanije kao međunarodnog protektorata, sa nemačkim plemićem Vilhelmom Vladom kao vladarom, u granicama sličnim današnjim. Potom, 29. jula iste godine na snažno insistiranje Italije i Austrougarske, u suštinski istim granicama današnje Republike Albanije stvorena je autonomna Albanija.
Ideja o Velikoj, ili kako je Albanci nazivaju etničkoj Albaniji čiju su nezavisnost proglasili u Valoni 1912, potekla je na Prizrenskoj ligi 1878, upravo obuhvatajući prostor tadašnja četiri vilajeta – Kosovski, Bitoljski, Skadarski i Janjinski.
Comments
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
