Vučić, Rama i Dimitrov iz Beograda: Da otvorimo granice za godinu do godinu i po dana

Otvoreni Balkan je komplementaran evropskim integracijama. U pitanju je velika izuzetna inicijativa čiji je cilj da olakša život građanima Balkana kroz razvoj ekonomija, prosperitetnije poslovne prilike, uklanjanje barijera, povećanje slobode kretanja, a time i drugih sloboda. A obični ljudi sada trpe zbog teških opterećenja na granicama balkanskih država. Otvoreni Balkan je i sveinkluzivna inicijativa. Zato njega ne čine tri zemlje, već je namenjem za šest zemalja.

U Beogradu su se danas upravo ovim povodom sastali predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Albanije Edi Rama i zamenik predsednika vlade Severne Makedonije Nikola Dimitrov.

Na zajedničkoj konferenciji za medije potom, sve vreme su isticali upravo važnost inicijative za ceo Balkan sa jedne strane, a sa druge odgovarali na pitanja koja su se ticala onih koji još uvek ne žele da se inicijativi priključe – Kosova, Bosne i Hercegovine i Crne Gore.

Ipak, crnogorski premijer Zdravko Krivokapić koji je boravio u prvoj zvaničnoj dvodnevnoj poseti Srbiji, prisustvovao je sinoć zajedničkoj radnoj večeri sa kolegama iz regiona u Beogradu. Kako se danas moglo čuti, izrazio je podršku zajedničkoj inicijativi pri Otvorenom Balkanu u delu regionalne saradnje u hitnim situacijama.

Albanski premijer Edi Rama otkrio je da je Krivokapić sinoć izneo uveravanja da Crnu Goru sledeće godine očekuje prijem u EU, te da ukoliko se to i dogodi, zemlje članice Otvorenog Balkana očekivaće od Crne Gore podršku susednim zemljama u okviru EU.

Na domaćem planu, lideri tri zemlje su se juče sastali sa svojim poslovnim zajednicama i svi privrednici su, kako je kazao Vučić, stopostotno uz inicijativu Otvoreni Balkan.

Međutim, čak i unutar inicijative postoje problemi, a to je sporost u preduzimanju konkretnih zadataka koje očekuju tri zemlje kako bi se što pre došlo do usaglašavanja i otvaranja granica.

„Ono što je frustrirajuće za sve nas, to je činjenica da i ono što se dogovorimo, da nismo bili u stanju da u potpunosti imlementiramo“, kazao je srpski predsednik, domaćin današnjeg susreta.

On je kasnije naveo podatak da srpsko ministarstvo trgovine mora više da radi, a izneo je i svedočenja privrednika da se satima čeka na prelazima uprkos dogovorima.

To je razlog da se danas tri strane dogovore o konkretnim koracima, a jedan od njih jeste formiranje tzv. implementacionog saveta. U narednih sedam dana ovaj savet imaće sastanke sa predstavnicima carinske službe, fitosanitarnih, veterinarskih inspekcija.

„Zadatak će biti da se analizira situacija u vezi sa slobodnim protokom roba“, dok su danas po prvi put, kaže Vučić, ozbiljnije razgovarali o slobodnom protoku usluga. Kaže i da je zahvalan Atlantskom savezu i „prijateljima iz SAD“, ne samo u tehničkoj asistenciji, već i zato što su uspeli da dovedu i predstavnike iz Sarajeva i Prištine da budu prisutni na sastancima, pre svega kada je u pitanju digitalna agenda.

„Naš posao u narednih mesec biće da vidimo u kom delu smo mi to zatajili na terenu, a dobili smo primere naših poslovnih ljudi koji kažu da kada treba da izvezu sirovo mleko u Severnu Makedoniju i kada dođu u petak uveče, da moraju da čekaju do ponedeljka jutro. To su nedopustive stvari – da kada uvoze voće i povrće iz Severne Makedonije da bi proizveli dodatnu vrednost u fabrici u Srbiji – da takođe moraju da čekaju do 24 ili 30 sati na našoj granici, iako smo sve uredili detaljno sa našim sporazumima sa Severnom Makedonijom. I zato sada ide kompletna kontrola sa naše strane, kompletna kontrola zato što nam od toga zavisi kakva će nam ekonomija biti“, kazao je srpski predsednik.

Dogovorili su se i da se granice otvore između Srbije, Albanije i Severne Makedonije i to za godinu do godinu i po dana.

„I da jednako bude da li idete od Niša do Skoplja, ili idete od Niša do Beograda. Ista je kilometraža. Da vas niko nigde ne zaustavlja ni na koji način“, dodao je Vučić, objasnivši da se time ne zadire u politička pitanja država, već isključivo se unapređuje sloboda građana.

Rama: Otvoreni Balkan je zaista otvoren

Magelanovo putovanje – ovako je transport lubenica, urmi, citrusnog voća, jaja Balkanom usled teške opterećenosti na granicama, opisao albanski premijer Edi Rama.

Umesto da se kamion ocarini na jednom mestu ulaska na Balkan i onda slobodno prođe granice, barijere za slobodan protok ljudi i roba su i dalje velike.

Otvoreni Balkan „ne obuhvata tri zemlje“, zato što je on „namenjen za šest zemalja“, naglasio je još jednom svoj odgovor na kritike onih koji ne žele da budu deo inicijative.

Kaže da za razliku od Berlinskog procesa, Otvoreni Balkan ni u kom slučaju ne može da „postane talac“ nijedne zemlje, pošto svaka od zemalja koja želi brže da napreduje, to može da učini „bez da je neko na to prisiljava i traži saglasnost“.

„Ponovili smo svima onima koji se prave da ne razumeju, ne žele da razumeju, ili čak ne razumeju stvarno – da je Otvoreni Balkan otvoren. On je sveinkluzivni i pripada svima. On ne pripada samo Albaniji, Srbiji i Severnoj Makedoniji, ali ni jedna od ovih zemalja koje su odlučile da brže napreduju, neće da čekaju sve druge da bi bili ubeđeni“, kazao je Rama.

Iako je pažljivo saslušao razloge Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Kosova da se ne priključe ovoj inicijativi, smatra da razloge koje su navele – „nisu razlozi“.

„U Beogradu sam isključivo zbog ekonomskih interesa Albanije koji su direktno ojačani zbog inicijative Otvorenog Balkana.(…) Ovo je deo našeg balkanskog apsurda. (…) Ovo nije nikakva zavera, neka naša vizija pojedinačna, ovo je vapaj, zahtev naše ekonomije, preduzetnika, studenata, privrenika svih ljudi koji žele da se kreću. Da li smo mi glupi da dozvolimo da sav ovaj turistički potencijal koji Balkan ima – da bude gurnut po strani“.

Kada je reč o odbijanju Kosova da se priključi inicijativi, Rama je saopštio da u Albaniji ponavljaju stalno, „iznova i iznova“, javno, kao i na svakom drugom sastanku sa partnerima – da tri zemlje bez ikakve razlike pozivaju prestavnike sa Kosova da:

„Dođu i sednu i rade sa nama. Nikako da dođu i sednu“.

U vezi sa neslaganjima između Beograda i Prištine, Rama kaže da „dijalog ima svoj put“, ali da je njegovo ubeđenje da „ukoliko svih šest zemalja postanu deo Otvorenog Balkana, biće sve bolje, bolja atmosfera i lakše za komunikaciju“.

Odnos sa Prištinom rešavaće se kroz Brisel ali je Otvoreni Balkan nešto što pruža prednosti svima u ekonomiji. Ko želi – dobrodošao je, ko ne želi nema, mi ćemo da radimo svoj posao, odgovorio je Aleksandar Vučić na pitanje o tome da Priština ne podržava ovu inicjativu.

Za primer promene odnosa kvalitetno na bolje, i to upravo preko ekonomije, Rama je uzeo primer nekadašnjih neprijatelja, a danas najbližih saveznika – Nemačke i Francuske, te da ono što su nekada bili Francuzi i Nemci, danas su to na Balkanu Srbi i Albanci. Međutim, kada su u pitanju njegovi kosovski partneri – „Onda mi oni pričaju priče koje nisu istinite“.

Rama je, govoreći o Crnoj Gori, izneo podatak da im je Zdravko Krivokapić sinoć kazao da očekuje priključenje Crne Gore sledeće godine EU, te da Rama u takvom slučaju očekuje podršku Crne Gore inicijativi koja je komplementarna sa evropskim putem svih balkanskih država. A ako se 2022, ne priključi, onda će ih ponovo pitati da pristupe Otvorenom Balkanu.

„Ne možemo da čekamo 10 godina kako bi lubenice i jaja slobodno putovale“, dodao je Rama.

Dimitrov: Za Makedoniju važno da ostane deo ove inicijative, ko god bio na vlasti

Dimitrov je kazao da većina Makedonaca želi da ide napred, a da to upravo znači dobre odnose u regionu. Iako će doći do promene vlasti, naglasio je da će volja makedonskih građana biti takva da ko god bude došao na vlast, moraće upravo da ide napred, a to sa jedne strane podrazumeva evropeizaciju i jačanje zemlje i ekonomije, a sa druge iziskuje blisku saradnju sa komšijama.

„Tako da ne vidim nikakav rizik tu na vidiku, koji bi mogao da iskoči. Za moju zemlju je važno da ostane deo ove inicijative“, odgovorio je na pitanje o rizicima podrške inicijativi koju je podržavao do sada Zoran Zaev, te da li će sada nakon Zaevovog gubitka na izborima Severna Makedonija nastaviti da podržava Otvoreni Balkan i dalje.

Dimitrov je danas kritikovao neispunjeno obećanje Evropske unije prema Severnoj Makedoniji. „Ako Evropska unija želi da postane globalni učesnik, onda ne sme da gubi lokalno, a mi u regionu jesmo deo Evrope“.

Vučić: Obični ljudi suština ovog procesa

„Mi smo otvorili svoja vrata i Prištini i Sarajevu i Podgorici, ali ja stvarno ne mogu dok sam predsednik Srbije na svakom skupu da odgovaram na isto pitanje, ne zato što mi je teško i što sam imam problem sa odgovorom, već zato što smo nas trojica danas zajedno sa našim delegacijama ušli u suštinu problema. Razumeli smo sve muke ljudi i pokušavamo da ih rešimo“, odgovorio je Vučić na pitanje o rezervama ostalih centara na Balkanu u vezi sa njihovom inicijativom.

„Imamo dovoljno posla i dovoljno briga da bismo svaki put morali nekome da se pravdamo. Ako smem to da objasnim – ne pada mi na pamet da se bilo kome za bilo šta pravdam“, dodao je Vučić.

Koliko bi lakša bila saradnja između Albanaca iz Preševa i Kačanika, ili Srbima iz Kuzmina i Bjeljine

„Ljudi su suština ovog procesa, obični ljudi o kojima brinemo. O njima se ovde radi, zato sve ovo radimo“, dodao je srpski predsednik.

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.