Vučić o Kosovu: Srbija je spremna na kompromis, a narod je taj koji će na kraju da odluči

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je večeras u intervjuu za Euronews Srbija da iako mnogima danas veoma privlačno zvuči ideja zamrznutog konflikta, odmrzavanje tog konflika – vodi u katastrofu.

„To nas vodi u nemire, sukobe, nešto što nikome od nas nije potrebno, a ponajmanje Srbiji koja u ovom trenutku najbrže ide napred ekonomski“, rekao je Vučić.

On je dodao da je Srbija spremna za kompromis sa Prištnom.

„Srbija je spremna svakako da razgovara o kompromisu, a narod je taj koji će na kraju da odluči“, rekao je Vučić.

Kosovo je jedno od pitanja koje deli građane Srbije. Istraživanja Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative pokazuje da 55 odsto ispitanih smatra da Kosovo nije izgubljeno, 36 da jeste. Vi ste juče u Kruševcu rekli da ne treba da živimo u mitovima, ma koliko oni bili lepi i ma koliko ih voleli. Šta je to kosovski mit?

„Sad, možete da govorite i o kosovskom mitu i o kosovskom epu. Kosovski mit je ako ne vidite stvarnost, ako ne vidite da se ona svakodnevno menja i ako ne vidite da mi nismo u tako idelanoj poziciji kao što bismo želeli to sebi, neretko, da predstavimo. Ali, živeti bez kosovskog epa i ne računati na vrednost svega onoga što su naši preci uradili i odustajati od svega je takođe deo onog drugog dela kosovskog mita. Nama je potreban racionalan, pragmatičan pristup u rešavanju tog problema, otvorena vrata za razgovor, za pronalaženje rešenja sa Prištinom, stvaranje više poverenja jednih između drugih… Za to je potrebno ponekad i vreme i potrebna je veća odlučnost i onoga što neretko eufemistički nazivamo međunarodnom zajednicom, da podrži i Beograd i Prištinu na različite načine da bi mogli da dođu do kompromisnog rešenja“.

Kada govorimo o mitu, je li mit da Srbija polaže pravo na Kosovo, je l’ mit da niko drugi ne polaže pravo na Kosovo. Šta je mit?

„Mit je da je sve lako i jednostavno i da treba samo svetu da kažemo sklonite se odavde i ne moramo da razgovaramo ni o čemu, to je samo naše. To prosto nije lako spojiti sa svim onime što je relano, ali je isto ako i mit sa druge strane na Srbija ne polaže nikakvo pravo i da srpski narod ne polaže nikakvo pravo na Kosovo. Tako da, negde u sredini bi trebalo pronaći racionalno i kompromisno rešenje“.

Kako ste razumeli partijarha juče na Gazimestanu? Poručio je da je kosovski zavet temelj slobode i stvaranja srpskog naorda i da će, ukoliko srpski narod izgubi svoj koren, svoj duhovni identitet, izgubiti sve i postati bezoblična masa od koje se ne može praviti gotovo ništa.

„To je više puta ponovljena poruka patrijarha, kako i Porfirija, tako i prethodnog patrijarha Irineja. Ali on je tu govorio pre svega, ako ste primetili, o duhovnim vrednostima i kosovskom zavetu koji se tiče ne našeg pojimanja istorije, već našeg stanja duha i onoga što bi trebalo da radimo u budućnosti. Ne ulazeći u to šta je želeo patrijarh Porfirije, a svakako znam da se zalaže za očuvanje integriteta Srbije, odnosno Kosova kao dela Srbije, ja mislim da je pitanje svih naših zaveta i kakva će nam biti budućnost i hoćemo li moći da obezbedimo našoj deci na Kosovu i Metohiji bezbednost, sigurnost i hoćemo li moći svim ljudima ovde da obezbedimo veće plate, veća primanja, penzije, bolji ambijent za njihov posao… Ja mislim da su to strahovito važna pitanja, a mi moramo da računamo da bez kompromisnog rešavanja kosovsko-metohijskog čvora, baš kao što sam rekao i NSRS, neko jednog dana taj konflik može da odmrzne, a odmrzavanje tog konflikta, iako mnogima danas veoma privlačno zvuči ideja zamrznutog konflikta, odmrzavanje nas vodi u katastrofu. U nemire, sukobe, nešto što nikome od nas nije potrebno, a ponajmanje Srbiji koja u ovom trenutku najbrže ide napred ekonomski“.

Ali, Vljora Čitaku koja je bila kosovska ambasadorka u Americi kaže da vreme ide na ruku Srbiji, i da na ruku Srbiji ide to što se odlaže postizanje bilo kakvog sporzuma?

„Ako gledate iz njenog ugla, da ide na ruku Srbiji u smislu bržeg jačanja Srbije, to bi moglo da bude tačno, ali je ulog utoliko veći. Zato što, nemojte da smetnete s uma da možete da jačate brže kad imate više investicija, ulaganja, veći međunarodni ugled, a ako to gubite, bilo prekidom pregovora, bilo kakvim incidentima, onda toga više nema. I toga ljudi moraju da budu svesni u Srbiji.

Vi ste rekli u parlamentu da ne znate šta je to kompromisno rešenje…

„Čak i da znam ne bih ga rekao, a do kompromisnog rešenja morate da dođete tako što će i jedna i druga strana da popuštaju, a ne tako što ćete vi da izađete sa nečim što je prihvatljiv cilj i onda da terate drugu stranu da to prihvati. To prosto nije moguće“.

Je li Srbija spremna na popuštanje?

„Srbija je spremna za kompromis, Srbija je spremna svakako da razgovara o kompromisu, a narod je taj koji će na kraju da odluči“.

Kada predstavnici Prištine traže da bude smenjen Veljko Odalović…

„To ne bih da komentarišem uopšte“.

Da li bi bila spremna Srbija da se odrekne Veljka Odalovića zarad rešavanja tog problema?

„Da to nama traže Sjedinjene Američke Države, mi to kao suverena, nezavisna i odgovorna država ne smemo da prihvatimo, a ne da nam traži Priština, iz mnogo razloga. Dakle, i sa tim porukama poniženja u kojima će neko da nas uči demokratiji i da nam drži pridike i predavanja ko sme da bude na kojem mestu, onda niko od njih ne bi smeo da bude ni na jednom od svojih mesta. Držite se vi svoga, pustite nas da radimo svoje. ‘Ajde da uradimo sve što možemo oko nestalih osoba, ajde da pronađemo rešenje, da iskopamo te leševe…

Ali, ako je rešenje za istraživanje tih devet lokacija, kojima Priština ne dozvoljava pristup od 2013. godine, da Veljko Odalović bude smenjen…

Nije, ne kažu oni to. Pitao sam ja njih za to. Prvo nemaju oni pravo da uslovljavaju suverenu zemlju koga će da postavlja na čelo svojih komisija. Dakle, oni nisu suverena zemlja, mi jesmo. Nemaju oni pravo da uslovaljavaju bilo koga, mi pričamo o nestalim osobama, ne o kadrovskim rešenjima. Mi njima kažemo, mi smo iskopali 21 mesto koje ste tražili od nas, na četiri smo pronašli sahranjene Albance. Mi smo tražili deset, vi ste nam otvorili jedno mesto i pronašli smo porodicu Šutaković, troje dece i njihove roditelje, kao i dvoje članova porodice Patrović. Dajte nam otvorite još ovih devet mesta ili dozvolite da zajedno sa vama to učinimo. Kakve to veze ima sa kadrovskim rešenjima. Evo, hoćemo mi to da uradimo samo, doći ću na Juronjuz ili Evronjuz televiziju, kako hoćete, ali samo da Marko Subotić tamo ne radi. Ima li smisla to? I onda smo rešili problem između mene i vas. Evo sad mi se sviđa vaša televizija, samo da vi tu ne radite, a inače mi se ne sviđa. E to je tako, tu nikakvog smisla i nikakve logike nema osim ako ne želite da nešto stalno odlažete, da nešto stalno prolongirate i da destimulišete drugu stranu“.

Pitanje nestalih očigledno neće da reši ni vlada na čijem je čelu Kurti, ni Hotijeva vlada očigledno rešavala..

„Hotijeva vlada je parafirala sporazum koji smo mi prihvatili zajedno sa njima u Briselu. Dakle, nisu hteli da isporuče delovanja na terenu, ali su prihvatali sporazume..

Ali, bitno je delovanje na terenu, bitno je da li se sprovodi.

„Tačno, ali Kurti neće da prihvati danas ni taj sporazum koji je Hoti potpisao, zato što on kaže “za nas je važno jedino što se zbiva posle, a zapamtio sam to kao dan rođenja Isusa Hrista, kada je Kurti pobedio na izborima 14. februara” sa 50,28 odsto, pošto je to 30 puta ponovio, tako da sam upoznati i sa procentom glasova koji je dobio, valjda treba svi time da budemo fascinirani.

„Što se nas tiče, nema stolice u UN za Kosovo“

Kurti kaže da Srbija ne samo da treba da prizna Kosovo, već i da da stolicu u Ujedinjenim nacijama…

„Priznanje Kosova od strane Srbije značilo bi stolicu u UN“.

Kada vi kažete Kurtiju u lice nikada neću da priznam Kosovo, da li kažete ne nezavisnosti ili kažete i ne i stolici u UN, pošto su postojali predlozi poput Dve Nemačke..

„Mnogo sad tu ima različitih varijacija i svega drugog. Ja sam odgovarao čoveku koji je došao, video me je drugi put u životu, prvi put je bilo u Minhenu kada je tek pobedio onaj prvi put na izvorima, a onda se iznenadio odgovoru koji je dobio, pošto je mislio da može da provocira, da ima sva prava ovog sveta da optužuju Srbiju za sve što mu padne na pamet. A, onda prilikom ovog poslednjeg susreta, nismo ušli u prostoriju, dogovorili smo se kako treba da izgleda dnevni red, bilateralno da predstavnicima EU, nema primedbu na ljude iz Evrope, ni za Borelja ni za Lajčaka, a onda je on počeo “ovde se postavlja samo jedno pitanje, ovde mi ne treba da razgovoramo ni o čemu drugom, a to je hoćeš li ti Vučiću da priznaš ili ne“.

I vi ste mu rekli ne…

„Ne, ne, ja ćutim i gledam ga. Pogledam malo na drugu stranu, a onda on kaže: “Pa, kada?”. Ja ćutim i gledam. Onda on kaže “Kada”. Ništa. Onda kad je deset puta ponovio kada, onda sam mu rekao nikada“.

I nikada stolica u UN?

„Stolica u UN ne zavisi samo od nas, to neki drugi mogu da odluče drugačije. Što se nas tiče, takođe, nikada, a što se tiče nekih drugih, otkud ja znam šta će da bude“…

„Mini Šengen menja ime“

Premijer Albanije Edi Rama je upravo u intervjuu za Euronews Srbija govorio o tome kako je potrebno da se prevaziđe trenutna situacija u odnosima Srba i Albanaca i kako Srbi i Albanci treba da se ugledaju na Nemce i Francuze posle Drugog svetskog rata…

„Samo ne znam ko bi bili Nemci, a ko Francuzi… Ali, ok, nemam ništa protiv“.

Vi ste razgovarali danas upravo sa premijerom Albanije, ali i sa premijerom Severne Makedonije u okviru projekta “Mini Šengen”. Da li je taj projekat u tom cilju uspostavljanja boljih odnosa?

„Taj projekat je veoma važan. Znate, negde pred kraj svačijeg mandata, čini mi se da političari kojima nije stalo do ličnog bogaćenja počinju da analiziraju šta je to što su ostavili, šta je to što su uradili. Sem puteva, pruga, infrastrukturnih objekata, bolnica, muzeja, fabrika… svega što ostavljamo Srbiji, čovek razmišlja šta je to od ideja koje ostavlja za budućenost koje su deo jedne šire vizije. Ta inicijativa koju smo mi verovatno pogrešno nazivali Mini Šengen i zajednički ćemo joj dati ime 28. i 29. jula u Skoplju, na sledećem Samitu. Daćemo novo ime toj inicijativi o kome smo se već saglasili. Mi ćemo nastaviti da radimo sa najvećim poverenjem jedni u druge. Zašto mislim da je to gotovo epohalna ideja. Svi koji su se zalagali za politiku “Bakan Balkancima” uvek bi stradali zato što su velike strane sile želele podele među Balkancima. I time, svađajući ih jedne sa drugima, koristeći prirodne potencijale svih naših zemalja, koristeći sve naše ljudske slabosti uspevali da za najmanje novca i na najeftiniji način izvlače masimalnu korist za sebe, a nas ostavljajući u bedi, nemaštini i svemu drugom. Onog sekunda kada mi razumemo da, bez obzira na to što smo svi na evropskom putu i podrazumeva se da smo tu i da ćemo da nastavimo svoj evropski put, da razumemo da sami možemo da uradimo mnogo više, da možemo da stvaramo tačke poverenja i da radimo zajedno, onda stvari počnu da se menjaju. I ako mi budemo uspeli do 29. jula, a imaćemo više video-konferencija, postoji sad mnogo veće povrenje između nas i razgovaramo otvorenije. Nama bi sad sastanci nekad trajali i po dva, tri, četiri sata, pretposlednji sastanak je trajao četiri sata, a da nismo ni osetili jer smo imali mnogo ideja kako da popravimo životni standard ljudi. Dakle, ako mi napravimo tri dogovora, jedna je zajednički rad i jedinstvena podrška u borbi protiv elementarnih nepogoda, poplava, zemljotresa, požara, svega drugog, svi naši kapaciteti biće veći, gde god da se on pojavi, bilo u Skoplju, Beogradu, Tirani, Sarandi, Bajinoj bašti, Velesu“.

„Ulazak u EU ne zavisi samo od nas“

Je l’ to ono, ako ne možemo da uđemo u Uniju, ajde da mi pravimo uniju ovde na Balkanu? 

„Ne, ne, zašto stalno moram nekome da se pravda i da objašnjavam, Ulazak u EU, ‘ajde da budemo pošteni, uz sve to što ćete da me pitate i oko vladavine prava i što ste me pitali i oko Kosova više ne zavisi samo od nas“.

Ali, zavisi i u dobroj meri i od nas. 

„Polako, šta je zavisilo od Severne Makedonije? Zavisilo je da promene ime u Severna Makedonija, zavisilo je da promeni imena puteva, auto-puteva, aerodroma, spomenika… Sve su to uradili. Što im nisu otvorili ni jedno poglavlje, što im nisu otvorili pregovore? Je l’ za to kriva Severna Makedonija danas? Pa, nije“.

Zbog žalbi Bugarske navodno..  

„Nemojte to, to su bukvalno priče za malu decu. Možda ja nisam naročito pametan, ali inteligencija mi ne dozovljava da to prihvatam, zato što ja znam odnose u Evropi. Znate ih i vi, samo nemojte da slušam “pa, to je Hrvatska rekla, to je rekla Rumunija”. Prosto kada to čujem, onda znam sve o čemu se radi. Te priče kako ne daju Bugarska, Hrvatska i Rumunija, to “mačku o rep okačite”.

A ko ne da onda, Nemačka, Francuska… Ko? 

„Nije moje da o tome govorim. Ja znam, nije moje da o tome govorim, ali svakako da ne postoji želja za proširenjem u ovom trenutku. Moj je poziv ne samo da se Srbiji ubrza evropski put, već i Albaniji i Severnoj Makedoniji. I to je naš dogovor i mi ćemo sad zajedno da radimo. Ali, ako ne možemo to i ako to ne zavisi samo od nas.. Mi smo napravili najveći napred, čuli ste mnoge koji kažu Srbija je napravila napredak u vladavini prava. Bili smo veoma konstruktvni po pitanju razgovora oko Kosova sa Prištinom u Briselu. Ne mogu da nam kažu ništa. Ja nisam ni zanovetao ni zapovedao kada da držimo razgovore, rekao sam uvek sam spreman da dođem. Jesmo li nešto uradili, pa nismo. Postoji političko zasićenje proširenjem u EU“.

Euronews

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.