Vučić: Nisam dobio ponudu o razmeni sela sa Severa za opštine na jugu Srbije

Ponude o razmeni teritorija – sela iz opština na Severu Kosova za opštine na jugu Srbije – Preševo, Medveđu i Bujanovac, predsednik Srbije nikada i ni od koga nije dobio. Takve ideju su besmislene, poručio je danas u zgradi predsedništa na konferenciji za štampu. Kosovskom predsedniku, Hašimu Tačiju, koji je juče izjavio da sanja da se Preševo, Bujanovac i Medveđa pripoje Kosovu poručio je da ostane na snovima.

Nek ostane na snovima

Predsednik Srbije danas je na konferenciji za štampu u zgradi predsedništva kratko prokomentarisao jučerašnju izjavu kosovskog predsednika, Hašima Tačija, o tome da „sanja da se Preševo, Bujanovac i Medveđa pripoje Kosovu“.

„Ne zanimaju me snovi bilo čiji. Nek ostane na snovima“, poručio je kratko Vučić.

Pročitajte još:

Đurić: Tači može da sanja i da se Kosovu pripoji Tahiti, ali to se neće dogoditi

Nikada mi niko nije pominjao ni nikakva sela, niti bilo šta drugo

Na pitanje o nezvaničnim navodima o ideji navodne spremnosti kosovskih vlasti za razmenu „17 srpskih sela na Severu Kosova“ za opštine na jugu Srbije – Preševo, Medveđu i Bujanovac, te da li je dobijao takvu ili slične ponude o razmeni teritorija, od koga i šta su one tačno sadržale – kaže:

„Nikada u životu mi to niko nije rekao, niti je moguće da razmišljate na takav način“,  nazvavši ovakve ideje besmislenim.

„Kada pogledate Medveđu, možete samo da se nasmejete, ne razumem. U Medveđi živi negde oko 6.5 odsto Albanaca. A pod kakvim su sporom Bujanovac i Preševo, nisam primetio“, dodao je Vučić, uz naznaku da u Bujanovcu živi 42 odsto Srba.

Nikada mi niko nije pominjao ni nikakva sela, niti bilo šta drugo, niti bilo šta slično. Slušao sam različite priče kroz medije a ovako nešto nikada nisam čuo, baš me zanima koja su to 17 sela

Podcrtao je da „nije dobijao ponudu takve vrste i da nikada takvu ponudu nije video“.

„Ne mislim da je to rešenje, ni bilo šta. Ja sam onima sa zapada koji su govorili protiv nekakvog kompromisnog rešenja, a čije se kompromisno rešenje zasnivalo na tome da Srbija treba da prizna nezavisno Kosovo a mi ćemo nešto nekada da dobijemo. To nešto nekada da dobijemo okačite mačku o rep. A što se drugih stvari tiče, svaki dan nam govorite kako Srbija ne može ništa teritorijalno da dobije. Prvo, ‘ajde da analiziramo ko šta dobija i ko šta gubi jer ste vi protivpravno postupili 2008. priznajući nezavisnost Kosova“.

Ali i sve to da se ostavi po strani, te da „nema promene granica“:

„Evo imamo i mi svoje granice i po Ustavu Srbije i po Rezoluciji 1244. I da vidim šta ćete sada da radite“, dodao je Vučić.

Nazirem šta će da ponude, odgovoriću ne

Vučić je rekao da je i na sastanku sa ambasadorima Kvinte nedavno upitao šta oni vide kao realno rešenje problema Kosova. Kaže i da još uvek nije dobio odgovor Zapada o tome koje je to suštinsko rešenje za kosovsko pitanje.

„Ali čekam, nazirem šta bi to moglo da bude i ako je to ono što ja nazirem, na to će moj odgovor biti ne i tačka“, rekao je Vučić, bez preciziranja o kakvom rešenju je reč“.

A šta se to vas tiče šta Srbi i Albanci rade?

Kaže da se u više evropskih država govori o tome šta bi Beograd i Priština trebalo da rade povodom kosovskog pitanja, a on se pita:

„A šta vi imate sa tim, a šta se to vas tiče šta Srbi i Albanci rade?“

Zaključuje iz svega toga da „nije bitno šta misle Srbi i Albanci, već „ovi veliki“.

Vučić je rekao da su o prisustvu stranih tajnih službi, kako u politici, tako i u manastirima, pisali domaći i strani autori – bugarski i srpski još u 19 veku.

„Pogledajte dobro, to još s kraja 19. veka – da su strane službe ubacivale i u naše manastire i politiku pripadnike svojih službi, i da to nisu puštali po stotinu godina posle toga – i za to postoje dokazi u dokumentaciji tih stranih službi, nekad austrijskih, nekada Britanske, nekada mnoge druge“, poručio je Vučić.

Ne potcenjujem lobiranje albanske dijaspore u SAD

Predsednik je ovog puta govorio o tome šta u poslednje vreme češće spominje – da je Srbiju „Treća prizrenska liga“ koštala više od Prve prizrenske lige i albanskog oružanog pokreta iz Drugog svetskog rata, istakavši da nikako ne potcenjuje lobiranje albanske dijspore u SAD.

„Albanska emigracija u SAD-u za nas je ozbiljan problem u političkom smislu. Nema nikakve sumnje, reč je o izuzetno bogatim i uticajnim ljudima“. Dodaje da oni vode kampanju protiv „bilo koje ideje koja ide ka kompromisu – da Albanci na Kosovu dobiju sve, a Srbi izgube sve“.