Vučić namenio Brnabićevoj da parafira sporazum o KiM

Poslanici Narodne stranke zatražili su od predsednice Skupštine Srbije Maje Gojković hitno zakazivanje posebne sednice parlamenta posvećene tehničkim i političkim pregovorima između Beograda i Prištine u Briselu. „Predložili smo i da sednici prisustvuju Ana Brnabić, Ivica Dačić i Marko Đurić. Odgovor još nismo dobili i jasno je da će predsednica sazvati sednicu o Kosovu samo ako joj to naredi Aleksandar Vučić lično. Jedina sednica Skupštine sa temom Kosova održana je aprila 2013. godine, nakon parafiranja Briselskog sporazuma“ – kaže u razgovoru za Danas Dijana Vukomanović, poslanica i članica Predsedništva Narodne stranke.

Očekujete li da ćete na toj sednici dobiti konkretan odgovor na pitanje ko je ovlastio predsednika Vučića da u ime Srbije pregovara o sudbini KiM?

Vučićev odgovor je uvek populistički – on tvrdi da su ga ovlastili građani njegovom ubedljivom pobedom na izborima. Mi s punim pravom prozivamo Vučića da obnaroduje svoju pregovaračku platformu, a ne da iz prištinskih i inostranih medija nagađamo s kim i o čemu sve on to u ime Srbije pregovara. Najava promene formata briselskog dijaloga, tačnije dinamike – ubrzanja procesa pregovora tzv. šatl diplomatijom za koju bi bio zadužen čovek od poverenja velikih sila, ko god da to bude, Angelina Ajnhorst, Jan Haker, ili neko drugi, ipak ne menja krajnju konsekvencu ovih pregovora – očekivanje da će Beograd potpisati pravno-obavezujući sporazum sa Prištinom.

Verujete li da će Predsednik Srbije staviti svoj potpis na sporazum?

Mislim da je moguća pretpostavka da je Vučić namenio Ani Brnabić ulogu osobe koja će da parafira budući pravno-obavezujući sporazum između Beograda i Prištine, na način na koji je to učinio 2013. godine Ivica Dačić. Onaj ko stavi svoj paraf na taj sporazum mora da bude svestan da time unosi stolicu za Kosovo u UN. Ukoliko Vučić izbegne da stavi svoj potpis i delegira nekog drugog, on će dobiti odstupnicu i priliku da poput makedonskog predsednika Ivanova odbije da potpiše ukaz o ratifikaciji sporazuma o Kosovu, ako proceni da time gubi vlast u Srbiji. Vučić može da uputi sporazum i na Ustavni sud, kako su to učinili kosovski Albanci sa Briselskim sporazumom povodom statusa Zajednice srpskih opština. On ima dosta širok manevarski prostor za konačnu odluku koju nastoji da prolongira, ali vreme mu curi kroz prste kao pesak i zato daje kontradiktorne izjave i povlači konfuzne poteze. S druge strane, opozicija je složna u tome da ne podržava Vučića ni u jednom segmentu njegovog navodno istorijskog poduhvata „konačnog rešavanja“ pitanja Kosova.

Može li raspisivanje referenduma o KiM biti jedan vid manevarskog poteza i da li bi paralelno sa referendumom mogli biti raspisani i parlamentarni izbori?

Ne verujem u takav paralelni ishod. Isuviše je komplikovan i rizičan po Vučićev opstanak na vlasti. On je u zakašnjenju oko referenduma, jer nije uspeo da oposli prvi deo pripremnog posla. Venecijanska komisija je odbila nacrt ustavnih amandmana, i kasno je, ako je Vučić uopšte i nameravao da kosovsku preambulu upakuje u nekakav širi poduhvat menjanja Ustava, za šta bi mu svakako bio neophodan referendum. Premda na prvi pogled referendum izgleda kao lak zadatak za Vučića, ali, obrni–okreni, njegova sudbina je da pokuša da sam razreši pitanje Kosova. On je egocentrik i fatalista po političkoj prirodi i zaista će to pokušati. Hvali se kako vrlo dobro poznaje naš narod, a sebe percipira kao nacionalnog heroja, i razdire ga taj osećaj krivice – sindrom Vuka Brankovića.

Briselski pregovori su nastavljeni, uprkos obećanjima da ih neće biti dok se ne pronađu ubice Olivera Ivanovića?

Ispostavilo se da ubistvo Ivanovića nije bio slučaj-okidač za pokretanje masovne reakcije građana, premda se desio usred predizborne kampanje. To svedoči o stepenu straha koji je zavladao u Srbiji – ćutanje građana i ućutkivanje političara je indikativno. Indikativno je da su i zvanična Priština i Beograd ujedinjeni u ignorisanju ovog zločina. Pregovori u Briselu se očigledno nastavljaju – po svaku cenu. Vučić ima zadatu mapu puta do ispunjenja obećanja koje je dao moćnim zemljama Zapada, pre svega Nemačkoj i Americi, koji podržavaju njegovu autokratiju koju predstavljaju i tolerišu kao stabilokratiju.

Kako se dogodilo da je parlament kao najviše zakonodavno telo potpuno zaobiđen i u unutrašnjem dijalogu o Kosovu?

Vučićev režim svesno minimizira i ismejava ugled i uticaj parlamenta pomoću svoje većinske glasačke mašinerije u parlamentu, kao i preko prorežimskih medija. Parlament gubi i kontrolnu i zakonodavnu ulogu, to je očigledno. Groteskne su scene kada poslanici SNS-a ustaju da pozdrave članove Vlade, ili Vučića lično, frenetičnim aplauzima. Ovo nije ni parlamentarni, ni kancelarski, ni predsednički sistem – ovo je Vučićeva autokratija, negacija demokratije.

Danas

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.