Vučić: Kurti da ponese još jedan bič u Brisel, možda mu jedan ne bude dovoljan, mnogo je jak…

„Mislim da je u vrlo velikoj i konstruktivnoj raspravi protekao današnji dan. Nije bilo velikih svađa i tuča, pošto smo Priština i mi ostavili naše probleme za četvrtak i Brisel, tako da danas se više govorilo o odnosu samog regiona – Zapadni Balkan prema Evropskoj uniji, nego o bilo čemu drugom“, ocenio je razgovore Brdo-Brioni Aleksandar Vučić novinarima koji ga prate u Skoplju.

A što se tiče odnosa prema Zapadnom Balkanu, govorilo se o: „Šta je to što bismo mogli da tražimo, od različitih roming inicijativa prema celoj Evropi, do uspostavljanja zelenih linija, do zajedničkih tržišta, do onih u samoj deklaraciji. Piše što je ranije moguće da se postane član, da se dobije članstvo u EU najkasnije 2030“.

Smatra predsednik Srbije da su to lepe želje, ali ko je on da ruši optimizam kod drugih…

„Moje je bilo da prihvatim. Super ako tako bude, a da li će tako da bude, nisam siguran“.

I danas je ponovio da predstoji naporna nedelja, pre svega zbog puta za Brisel, gde će razgovori da budu teški, ali ne zato što razgovaraju sa Kurtijem, jer to ne čine, naglasio je predsednik, već sa Briselom.

„Za koje znate da šta god oni rekli, uvek će da podržavaju nezavisnost Kosova na jedan ili drugi način, tako da za nas je to uvek teško, šta da radite“, vajdao se predsednik.

Postaviće sva pitanja od interesa za srpsku zajednicu, ali da li očekuje nešto dobro – svakako da ne.

„Ali je naše da pokušavamo dijalogom i razgovorom da rešimo. Mi ne bismo da koristimo bič kao što bi Kurti da koristi bič protiv Srbije, pošto je mnogo jak, da ponese još jedan bič, možda mu jedan ne bude dovoljan“, dodaje.

Vučić se osvrnuo na prošlonedeljnu izjavu kosovskog premijera koji je za estonski medij „Delfi“, a kako su preneli prištinski mediji, kritikovao Evropsku uniju zbog „mekog“ pristupa prema zvaničnom Beogradu.

„Srbiju žele da izvuku iz Rusije mekom moći, a ne bičem. To ne funkcioniše“, rekao je tada Kurti.

„Sramota je da neko ko sebe smatra liderom bilo čega, makar, ma kako mislio o sebi visoko, da takav jezik i takav rečnik koristi“, sada komentariše Vučić.

Brisel je ipak obavezan za predsednika, a ako se stigne, trebalo bi pre toga otići u Mađarsku, a nakon Brisela u Ljubljanu.

A onda sledi sednica SB UN u Njujorku.

„Gde ću imati mnogo sastanaka i gde će biti mnogo zanimljivih tema“, dodao je.

Vučić i Osmani danas u Skoplju, susret Brdo-Brioni

U Skoplju je danas održan 12. po redu susret poznat pod nazivom Brdo-Brioni, nazvan na osnovu prvog takvog sastanka lidera Zapadnog Balkana i dve susedne evropske zemlje Hrvatske i Slovenije 2013. godine, u ovom slovenačkom mestu.

U zajedničkoj deklaraciji navodi se da i EU i Zapadni Balkan treba da budu spremni za proširenje, što je pre moguće, ali ne kasnije od 2030. godine.

Predsednik Srbije, kao „politički veteran“ smatra da „dube svi na glavi“ neće biti primljeni do zacrtane 2030. godine i on neće da laže svoj narod. Ipak, zalaže se da Zapadni Balkan sebe sve vreme predstavlja kao jedinstveni blok i nastupa tako ujedinjen prema ostatku Evrope.

U nastavku objavljujemo prevod zajedničke deklaracije lidera Zapadnog Balkana i Slovenije i Hrvatske.

Skopska deklaracija

Mi, lideri procesa Brdo – Brioni, vođeni principima regionalne saradnje, demokratije i održivog razvoja, sastali smo se u Skoplju 11. septembra 2023. da bismo prepoznali i istakli kritični značaj ubrzanja procesa evropskih integracija zapadnih zemalja Balkana, potreba da se prilagodimo efektima klimatskih promena i da se razgovara o merama koje osiguravaju vitalnost društava zadržavanjem mladih u regionu Zapadnog Balkana. U potrazi za prosperitetnom i sigurnom budućnošću Zapadnog Balkana kao preduslova prosperiteta i stabilnosti Evrope u celini, ističemo sledeće:

Ubrzavanje procesa pristupanja EU:

Ponavljajući svoj stav o politici proširenja EU i perspektivi članstva Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji, kao najdirektnijeg doprinosioca održanju mira i stabilnosti, i više nego ikada geopolitičkog pitanja, obavezujemo se da ćemo intenzivirati strateški dijalog sa institucijama EU, sa ciljem da se ubrza proces pristupanja EU i spreči zaostajanje regiona. I EU i Zapadni Balkan treba da budu spremni za proširenje, što je pre moguće, ali ne kasnije od 2030. godine, kako bi se postigao ovaj cilj.

Imajući u vidu kontinuiranu rusku agresiju na Ukrajinu i njen efekat prelivanja na Zapadni Balkan, ponavljamo neophodnost snažne, otporne i inkluzivne EU, sa Zapadnim Balkanom kao delom.

Priznajemo da su sveobuhvatne političke, ekonomske i društvene reforme ključne za pristupanje EU. Obavezujemo se da ćemo intenzivirati naše napore u sprovođenju reformi na Zapadnom Balkanu u cilju jačanja vladavine prava, prosperiteta, funkcionisanja demokratskih institucija i javne uprave.

Potvrđujemo da su regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi od suštinskog značaja za napredovanje odgovarajućih puteva u EU. Obavezujemo se da ćemo zajedno raditi na negovanju atmosfere međusobnog poverenja, razumevanja, mirnog i trajnog rešavanja preostalih bilateralnih pitanja i solidarnosti među sobom.

Ističemo značaj postizanja opipljivih koristi i mogućnosti za građane Zapadnog Balkana i pre formalnog pristupanja. Stoga pozivamo EU da razmotri otvaranje puteva koji će omogućiti Zapadnom Balkanu da istražuje mogućnosti pristupajući specifičnim politikama, inicijativama i fondovima EU i donese neke od prednosti članstva u EU ljudima Zapadnog Balkana već danas.

S tim u vezi, naglašavamo hitnost korišćenja nove metodologije pregovora kako bi se ubrzao proces pristupanja EU zasnovan na zaslugama i da bi se dalje unapredila postepena integracija između EU i regiona već tokom samog procesa proširenja.

Borba protiv efekata klimatskih promena i ublažavanje njihovih efekata:

Prepoznajući hitnu potrebu da se prilagodimo rastućim pretnjama klimatskih promena za region, priznajemo da je prilagođavanje klimatskim promenama zajednička odgovornost, koja zahteva zajedničke napore naših vlada, civilnog društva, privatnog sektora i međunarodnih partnera. Ovi napori će biti koordinisani sa EU i srodnim programima.

Treba dalje promovisati suočavanje sa izazovima klimatskih promena, praćenje zelene tranzicije i podsticanje zelenog rasta zajedno sa povećanjem energetske diverzifikacije i prelaskom na proizvodnju i efikasnost obnovljive energije. Obavezujemo se da ćemo ubrzati prelazak na obnovljive izvore energije i povećati energetsku efikasnost kako bismo smanjili emisiju ugljen dioksida i osigurali održivu energetsku budućnost. Ovo može uključiti ekološki prihvatljiva ulaganja u hidro, solarne, vetar i geotermalne izvore.

Pozdravljamo Paket energetske podrške od milijardu evra za Zapadni Balkan kojim je EU proširila iste mere solidarnosti koje su preduzete unutar EU nakon agresije Ruske Federacije na Ukrajinu, kao što je podrška ugroženim domaćinstvima i izgradnja nove energetske infrastrukture.

Prepoznajući bogatstvo našeg prirodnog pejzaža i biodiverziteta, zajedno ćemo raditi na očuvanju i zaštiti naših jedinstvenih ekosistema i promovisanju prakse održivog korišćenja zemljišta.

Podržaćemo ulaganja u infrastrukturu otpornu na klimu i ekološki održivu infrastrukturu i mere spremnosti za katastrofe kako bismo zaštitili naša društva od uticaja ekstremnih vremenskih prilika. Poplave koje su ove godine pogodile Sloveniju i Hrvatsku, kao i šumski požari širom regiona svedoci su o neophodnosti zajedničkog rada i pomoći jedni drugima u suočavanju sa zajedničkim izazovima. Solidarnost je vrednost koja je oduvek bila sastavni deo naše saradnje. U tom duhu, podstičemo osmišljavanje i korišćenje dobrih praksi, uključujući i evropske mehanizme u koordinaciji pomoći na bilateralnom i multilateralnom nivou, kako bismo bili sigurni da je pomoć uvek pri ruci onima kojima je najpotrebnija.

Zadržavanje mladih na Zapadnom Balkanu:

Iseljavanje mladih iz Zapadnog Balkana ima značajne implikacije za dugoročnu vitalnost naših društava, za održivi ekonomski rast i društveni napredak. Prepoznajemo kritičnu važnost negovanja i zadržavanja mladih na Zapadnom Balkanu. Čvrsto verujemo da je iskorišćavanje potencijala mladih ključno za unapređenje naših društava i pokretanje dugoročnog prosperiteta.

Ističemo važnost saradnje i podrške EU u zadržavanju mladih u regionu. Angažovanje i partnerstvo EU su ključni u obezbeđivanju uspešne implementacije strategija koje imaju za cilj negovanje i iskorišćavanje potencijala mladih.

Slavimo raznolikost regiona Zapadnog Balkana i obavezujemo se da ćemo promovisati kulturnu razmenu i razumevanje među mladima. Negovanjem inkluzivnih i otvorenih društava, cilj nam je da stvorimo okruženje koje podstiče mlade pojedince da ostanu ili se vrate i daju doprinos kolektivnom razvoju regiona.

Prepoznajemo važnost kvalitetnog obrazovanja. Radićemo na unapređenju obrazovnih sistema i povećanju mogućnosti za mlade da steknu relevantne kompetencije i veštine.

Posvećeni smo stvaranju atraktivnog i konkurentnog poslovnog okruženja koje podstiče inovacije, preduzetništvo i otvaranje radnih mesta, čime ćemo zadržati mlade u regionu.

Potvrđujemo da je saradnja u ovim oblastima neophodna za unapređenje razvoja ljudskog kapitala, zaustavljanje odliva mozgova i podsticanje cirkulacije mozgova, kao i za podsticanje razvoja dugoročno održivog inovativnog ekosistema i tranzicije ka ekonomiji zasnovanoj na znanju, čime se obezbeđuju bolje perspektive za mlade u regionu.