Vučić kod spomenika Junacima sa Košara: Hvala vam na svemu što ste učinili za otadžbinu

ALEKSANDAR VUCIC
FOTO: Tanjug/ Strahinja Aćimović

Sloboda Srbije je bila i ostaće najveća vrednost za koju se borimo i s obzirom na to kakve junake imamo, za njenu budućnost i slobodu nikada ne treba da brinemo – poručio je danas predsednik Srbije nakon polaganja venca kod spomenika Junacima sa Košara.

U Beogradu je sinoć obeležena 23-godišnjica završetka bitke na Košarama, koja je završena potpisivanjem Kumanovskog sporazuma. Svečanosti nije prisustvovao predsednik Srbije. On je danas položio venac na spomenik Junacima sa Košara.

„Danas govorimo sa ponosom, sećajući se vaših dela i svih stradalih i hvala vam na svemu tome što ste za našu Srbiju i otadžbinu činili… Hvala vam što ste voleli zemlju više od svega, Srbija to neće da zaboravi“, poručio je Vučić.

On je ujedno kazao da danas deca u Srbiji, za razliku od nekog perioda ranije, znaju za Košare.

„Znaju šta znači čuvati, braniti i štititi našu zemlju, i čini mi se da bolje možda nego mi znaju koliko je važno voleti svoju zemlju“, poručio je Vučić.

Predsednik je zamolio borce sa Košara da prenesu pozdrave porodicama palih boraca i svojim porodicama.

„Sve najbolje vam želim, a sloboda Srbije je bila i ostaće najviša vrednost za koju se borimo. I oni koji imaju takve junake kao što ih mi imamo, za njenu budućnost i slobodu nikada ne treba da brinemo“, kazao je Vučić.

Jedan od veterana danas se zahvalio predsedniku na pozdravima, ali i zatražio da se načini „pomak u rešavanju statusu“ nekadašnjih vojnika.

„Ipak imamo mnogo boraca koji žive na egzistenciji. Da napravimo neku priču i pomak“, kazao je.

Predsednik mu je odgovorio da neće ništa da obećava i da laže ili govori ono što je nemoguće da se ostvari. Sa druge strane, izrazio je spremnost da do kraja nedelje sedne sa njima i razgovara o tome:

„I da vam kažem šta je to što možemo i šta je to što ne možemo. Nešto sigurno možemo… Da probamo da pronađemo nešto što je bolje za vas, a što neće da nas razori u potpunosti finansijski“, kazao je Vučić.

Vama sada teže nego što je bilo nama

Drugi predstavnik veterana takođe je zahvalio Vučiću zbog toga što ih uvažava, uz ocenu da predsednik trenutno vodi težu borbu nego što su oni.

Vučić mu je, sa druge strane, poručio da to „nije baš tako“

„Ja sam u odelu, mnogo je teže bilo vama. Tamo se glava gubila. Ovo danas je strateški, ne lako za nas, i to ljudi ne mogu uvek da prepoznaju, ali biće nam mnogo teško i teže. Proćiće juni, juli, i avgust, a onda dolaze zimski meseci. Plašim se jer u toj jednačini imamo mnogo nepoznatih. Trudim se da sa saradnicima sve analiziram“, rekao je Vučić.

Predsednik je danas položio venac kod spomenika Junacima sa Košara uz intoniranje himne orkestra Garde. Polaganju venca prisustvovala je i ministarka za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Darija Кisić.

Spomenik junacima sa Кošara postavljen je 2020. godine u parku koji se nalazi u neposrednoj blizini КBC „Dr Dragiša Mišović“.

Na postamentu su uklesana imena 108 vojnika, podoficira, oficira, rezervista i dobrovoljaca koji su stradali 1999. godine na karauli Кošare.

Podsetimo, devetog aprila 1999. godine, na Veliki petak, pripadnici „Oslobodilačke vojske Kosova“, uz vazdušne napade NATO-a, započeli su ofanzivu na jugoslovensku vojnu karaulu Košare i druge vojne položaje na jugoslovensko-albanskoj granici.

Tadašnje jugoslovenske vojne snage bile su u znatno manjem broju, ali su, prema vojnim izvorima, uspele da se odupru, uprkos višestruko brojnijoj drugoj strani.

U tim borbama Vojska Jugoslavije je izgubila 108 vojnika. U najvećem broju to su bili mladići od 18 do 20 godina, na redovnom odsluženju vojnog roka koji su stupili u vojsku od marta ’98. U mnogim svedočenjima nakon rata, moglo se čuti da se radilo i o vojnicima koji su tek prošli početnu obuku, ali su u očekivanju rata poslati u karaulu na granici sa Albanijom.

Na strani OVK, prema srpskim izvorima, bilo je više od 200 poginulih, odnosno 113 pripadnika OVK, kako saopštava Priština.

Borbe su okončane 14. juna 1999, posle potpisanog Kumanovskog sporazuma, kada se Vojska Jugoslavije povukla sa KiM-a.

Na albanskoj strani je tumačenje bitke na Košarama potpuno suprotno. Kosovske vlasti su na Košarama otvorile „memorijalni kompleks“, u kojem obeležavaju ove godišnjice.

Kada je 9. aprila na Kosovu obeležena 23-godišnjica započinjanja ove bitke, kosovski premijer Aljbin Kurti je naveo da je bitka na Košarama označila „probijanje jugoslovensko-albanske granice, koja je Albance razdvajala od 1913. godine, kada ju je nasilno uspostavila Srbija“.

Ista bitka je „stvorila prekretnicu“, te je u istoriji srpskih ratova sa Albancima, ona zapravo „Druga luma (1912), jer su se tu cevi oružja vojnika OVK pretvorile u paklene vatre za srpske vojnike“.

Kosovska predsednica, Vjosa Osmani, tada je kazala da je Bitka na Košarama za Albance bila „jedna od najslavnijih bitaka koje je vodila OVK za oslobođenje od srpskog okupatora“.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.