Vučetić: Ne možemo reći da je vazduh potpuno čist, ali Mitrovica više ne spada u najzagađenije gradove

Foto: Merna mesta za kontrolu vazduha (Odeljenje za humanu ekologiju ZZJZ Kosovska Mitrovica)

Zavod za Javno zdravlje u Kosovskoj Mitrovici, neprekidno od 2004 godine, vrši ispitivanje kvaliteta vazduha na teritoriji kosovskomitrovičkog okruga. Ispitivanjem su obuhvaćene sve opštine. U Kosovskoj Mitrovici postoje tri merna mesta, dva u Zvečanu, i po jedno u Zubinom Potoku, Leposaviću i Lešku, potvrdila je za program Radija Kosovska Mitrovica Rada Vučetić, šef odeljenja za humanu ekologiju Zavoda za javno zdravlje u Kosovskoj Mitrovici.

Pored ispitivanja kvaliteta vazduha, odeljenje za humanu ekologiju pri Službi higijene Zavoda za javno zdravlje u Kosovskoj Mitrovici izvodi i druge aktivnosti za očuvanje životne sredine.

„Što se tiče kvaliteta vazduha, na osnovu naših ispitivanja možemo reći da Mitrovica više ne spada u najzagađenije gradove. Ne možemo reći da je vazduh potpuno čist, ali kada se radi o osnovnim zagađivačima vazduha koje pratimo, a to su sumpor-dioksid, azot-dioksid i čađ, situacija je zadovoljavajuća. Naime, u dugogodišnjem ispitivanju, nismo imali ni jedan dan u kome je zabeležena prekomerna koncentracije sumpor-dioksida niti azot-dioksida, što je nekada bilo mereno u mnogo većim koncentracijama – kada je RMHK “Trepča“ radio punim kapacitetom. Međutim, imali smo blago povećanje koncentracije čađi, ali ne tako često i ne tako mnogo“.

Inače, koncentracija čađi u vazduhu ima sezonski karakter, beleži se uglavnom u zimskim mesecima. Na primer, u 2021.godini, povećana koncentracija čađi je zabeležena u samo dva dana na mernom mestu u Kosovskoj Mitrovici i četiri dana na mernom mestu u Zvečanu“, kaže Vučetić.

Iako je „Trepča“ prestala sa preradom olova i cinka, ispitivanja pokazuju i danas posledice ogromnog zagađenja, ne samo vazduha, nego i tla.

„Povećane vrednosti teških metala se beleže svih ovih godina i najveća prekoračenja su u Mitrovici. Zavod za javno zdravlje je pre nekoliko godina radio istraživanje prisutnosti teških metala u zemljištu. Uzorci su uzimani sa mesta gde uglavnom borave deca (dvorišta predškolskih ustanova), kako bi se utvrdio stepen bezbednog okruženja. Rezultati su pokazali očekivano povećane vrednosti teških metala u zemljištu, iznad dozvoljenih granica u Zvečanu i Kosovskoj Mitrovici, dok su u Leposaviću i Zubinom Potoku, ti rezultati bili ispod granice. Rad je objavljen, a zatim prezentovan na Međunarodnoj konferenciji u Novom Sadu.

Razlog za još uvek nečisto zemljište Vučetić vidi u ostacima fabričkog otpada i industrijskih deponija, koje i dalje postoje nakon toliko godina i nisu rekultivisane. One kao takve narušavaju zdravu životnu sredinu.

Praćenje radioaktivnosti na području Kosovske Mitrovice

U nadležnosti Zavoda za javno zdravlje postoji jedno merno mesto, koje je umreženo sa još osam mernih mesta u Srbiji. Na svakih pola sata se beleži nivo radioaktivnosti u našem okruženju. Na sreću, već dvanaest godina koliko vršimo kontrolu, nismo zabeležili ni jedan dan sa povećanom radioaktivnošću, dodaje Vučetić.

Odeljenje Zavoda za Javno zdravlje ima obučen kadar za rad na mernim mestima za kontrolu vazduha i zemljišta iako uvek ima mesta za kadrovsko i usko stručno pojačanje.

„Mislim da možemo da radimo na tome da osim postojećih, treba da pratimo i ostale zagađivače koji se nalaze u našoj životnoj sredini, a koji su veoma bitni za zdravlje stanovništva. Volela bih da imamo još bolju saradnju sa institucijama na svim poljima, kako bi timskim radom došli do bitnih podataka“, navodi.

Vučetić tvrdi da je najbolji primer za to saradnja sa obrazovno-vaspitnim ustanovama, gde vrše sanitarno higijenski nadzor, a u okviru toga održavamo  predavanja učenicima o zaštiti životne sredine.

Na osnovu njihovih reakcija i interesovanja koja su zapazili, možda bi ekologija i briga o životnom okruženju mogla da bude i deo nastavnog programa, zašto da ne. Ovde se pre svega misli na osnovne škole, jer se u tom periodu kod dece najlakše usvajaju navike i znanja a kasnije u životu se samo usavršavaju.

Na kraju, Rada Vučinić kaže, da bez obzira na parametre o kojima je govorila na početku, u našem okruženju ima mnogo problema sa kojima bi se mogli suočiti i koje bi mogli rešavati u cilju stvaranja zdravijeg životnog prostora. Tu kao primer navodi komunalni otpad, nedostatak adekvatnih deponija za odlaganje smeća, a na osnovu ankete koja je nedavno rađena kaže da je 87 posto građana i te kako svesno onoga što nas okružuje, ali da sami malo rade na poboljšanju ličnog ponašanja i kulture kada je u pitanju pravilno odlaganju otpada i briga o svom gradu.

Radio Mitrovica sever

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.