Vrhovni sud Kosova odbio je kao neosnovanu žalbu Srpske liste i potvrdio odluku Izbornog panela za žalbe i predstavke (IPŽP), čime je omogućena sertifikacija kandidata političkog subjekta „Za slobodu, pravdu i opstanak“ za kosovske vanredne parlamentarne izbore zakazane za 7. jun 2026. godine.
Sud je odluku doneo na sednici održanoj 22. maja, potvrdivši prethodno rešenje IPŽP-a od 18. maja, kojim je takođe odbijena žalba Srpske liste protiv odluke Centralne izborne komisije Kosova (CIK).
Srpska lista je osporavala kandidaturu deset kandidata sa liste „Za slobodu, pravdu i opstanak“, tvrdeći da među njima postoje osobe koje ne pripadaju srpskoj zajednici, odnosno da se za mesta rezervisana za srpsku zajednicu kandiduju pripadnici drugih zajednica.
Kao sporne navodili su Alila Đerleka, za kojeg tvrde da je bošnjačke nacionalnosti, kao i Lazara Radulovića, za kojeg navode da se javno izjašnjavao kao Crnogorac i da je bio predsednik Udruženja Crnogoraca na Kosovu.
U žalbi Vrhovnom sudu Srpska lista tvrdila je da su prekršeni Ustav Kosova i Zakon o opštim izborima, te da je pogrešno utvrđeno činjenično stanje. Od suda su tražili poništavanje odluka IPŽP-a i CIK-a i donošenje nove odluke o sertifikaciji kandidata.
Sud Srpskoj listi: Niste dostaivli dokaze, tvrdnje o etičkoj pripadnosti ne zasnivaju se na pretpostavkama
Međutim, Vrhovni sud je zaključio da Srpska lista nije dostavila „konkretne, pouzdane i uverljive dokaze“ kojima bi potkrepila tvrdnje o etničkoj pripadnosti spornih kandidata.
Sud je posebno naglasio da objave na portalima i medijski članci ne predstavljaju pravno relevantne dokaze za osporavanje etničke pripadnosti kandidata niti za poništavanje odluka izbornih institucija.
„Teret dokazivanja pada na podnosioca žalbe, a tvrdnje o ustavnim i zakonskim povredama ne mogu se zasnivati samo na pretpostavkama ili subjektivnim tumačenjima“, navodi se u obrazloženju presude.
Vrhovni sud ocenio je i da je odluka IPŽP-a u skladu sa Ustavom Kosova i Zakonom o opštim izborima, uz poštovanje principa jednakosti, izbornih prava i zaštite zajednica.
Predizborni sukob dve srpske političke opcije
Ova odluka predstavlja nastavak političkog sukoba između dve srpske političke opcije koje učestvuju na vanrednim parlamentarnim izborima – Srpske liste i političkog subjekta „Za slobodu, pravdu i opstanak“, koji predvodi Nenad Rašić.
Srpska lista je prethodnih dana tvrdila da institucije u Prištini pokušavaju da omoguće drugim zajednicama da zauzmu mesta rezervisana za srpsku zajednicu u kosovskoj skupštini.
Član predsedništva Srpske liste Igor Simić izjavio je ranije da je „presedan“ to što je CIK dozvolio kandidovanje osoba koje, prema tvrdnjama Srpske liste, ne pripadaju srpskoj zajednici.
„U ovom izbornom procesu Priština je dozvolila da se ljudi koji pripadaju bošnjačkoj i crnogorskoj zajednici kandiduju za mesta koja su po Ustavu Kosova rezervisana za Srbe“, rekao je tada Simić.
On je nakon odbijanja žalbe u IPŽP-a javno pozvao Radulovića i Đerleka da se izjasne o svojoj nacionalnoj pripadnosti.
Druga žalba Srpske liste još bez odgovora?
Ovo nije jedina žalba koju je Srpska lista podnela tokom aktuelnog izbornog procesa.
Prema do sada dostupnim informacijama, Srpska lista je 16. maja podnela žalbu Izbornom panelu za žalbe i predstavke zbog odluke CIK-a o sastavu biračkih odbora, tvrdeći da raspodela mesta nije proporcionalna rezultatima koje je ta stranka ostvarila na prethodnim izborima.
Simić je tada naveo da Srpska lista ima 25 članova biračkih odbora manje nego tokom prethodnog izbornog ciklusa, uprkos, kako je rekao, „ubedljivoj pobedi“ na izborima iz decembra 2025. godine.
Iz Srpske liste su tvrdili da se mesta predsedavajućih i članova biračkih odbora dodeljuju albanskim partijama i političkim subjektima koji su osvojili znatno manje glasova.
Kao posebno sporne opštine navodili su Severnu Mitrovicu, Zvečan, Leposavić, Zubin Potok, Gračanicu i Parteš.
Za Severnu Mitrovicu Srpska lista je tvrdila da neće imati kontrolu nad izbornim procesom na šest biračkih mesta, ocenjujući da se „priprema izborni inženjering“.
Do sada nije poznato da li je IPŽP-a doneo odluku po toj žalbi.
Hapšenja i uzajamne optužbe
Političke tenzije između Srpske liste i Rašićeve stranke dodatno su eskalirale nakon uzajamnih optužbi za pritiske na birače i zaposlene u srpskim institucijama na Kosovu.
Rašić je na sednici kosovske vlade optužio Srpsku listu za pritiske na pripadnike srpske zajednice, uključujući pretnje, otkaze i političko uslovljavanje.
Srpska lista je te navode odbacila kao „izlizane laži“.
Nakon medijskih izveštaja o navodnim pritiscima, Kosovska policija je na centralnom Kosovu uhapsila sedam osoba zbog sumnje na narušavanje slobodnog opredeljenja birača. Radi se o direktorima škola i zdravstvenih ustanova na centralnom Kosovu. Zaposleni protestuju već treći dan u Gračanici, a prethodnih dana i u Lipljanu, Donjoj Gušterici i Lapljem Selu, odakle su i uhapšeni direktori
Iz Srpske liste su tvrdili da su hapšenja pokušaj zastrašivanja srpskih institucija i direktna pomoć Rašićevoj listi u predizbornoj kampanji, a njih je danas obišao u Gračanici i Igor Simić.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
