Priča sina o majci: Volja i ljubav kao prirodni lek za sve u životu

Međunarodni dan invalida
FOTO: KoSSev
Piše: Vladimir Bošković

Rođena je u Starom Trgu, prošla „sito i rešeto“, oduprla se mnogim nedaćama koje joj je život nosio, a nijedna od njih nije je spotakla, poljuljala volju i ljubav prema životu.

Moja majka preživela je više moždanih udara, seriju operacija, dok i dalje živi sa rakom u kostima i kičmenom stubu i drugim zdravstvenim problemima.

Uprkos svemu, ostala je istrajna i dosledna, znajući da u svojoj podsvesti ima razlog zbog kojeg želi da živi. To smo mi – njena porodica.

Sve je počelo kada sam bio dete. Prvo joj je dijagnostikovan rak štitne žlezde koji su pratili drugi zdravstveni problemi. Par godina kasnije, ustanovljen joj je i rak u kostima, zbog kojeg je na kraju završila u kolicima.

Iako u narodu postoji izreka da je „otac stub porodice“, ja ipak mislim drugačije. Moja majka – Zorica Bošković, inače invalid u penziji, za mene je žena – heroj.

Za vreme mog detinjstva i samog odrastanja, školovanja i sve do danas, uvek je bila tu. I kada joj je loše, kada se „raspada“, i kada se oseća dobro, ona je uvek tu.

Pre nekoliko godina, dok je ležala u bolnici zbog jakog moždanog udara, kada bih je posećivao, ‘ćaskali smo’ i pričali sasvim spontano o različitim temama.

U jednom trenutku dotakli smo se moje budućnosti, kada sam joj ja rekao – „moraš da živiš i ozdraviš, da dočekaš da završim fakultet, zaposlim se i osnujem porodicu“.

Od tog dana, svaki put kada bi se pojavio novi i veći zdravstveni problem, ona se vodila ovom rečenicom i uvek bi mi je ponavljala.

Mnogi bi posustali, i na samom početku odustali od borbe, misleći da nema nade, ali ne i ona – moja majka. Ona je svoju borbu nastavila, ne da se. Ne dozvoljava da poklekne, i da je bilo kakva prepreka sputa u toj borbi, iako je njen organizam izmučen do maksimuma.

Volja za životom je nešto što treba da postoji u svima nama, čak i kada je najteže, a to je nešto što ona nije izgubila.

Sa jakom verom u Boga i u sebe, a i u svoju porodicu koja joj svojom podrškom daje snagu, nastavlja svoj težak put kroz život.

Iako su joj lekari rekli da neće još dugo da živi, ona toj prognozi prkosi, evo već deset godina.

„Nikada ne znamo šta nam ‘sutra’ donosi, svaki sekund života je neki novi trenutak. Treba ga živeti maksimalno i ne ustručavati se ni u čemu“ – njen je životni moto.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.