Vojne tajne za građane Srbije: „Ilija Čvorović“ ne može da zna, ali NATO može

Vojska Zastava
FOTO: Ministarstvo odbrane Srbije

Građani Srbije tradicionalno najviše poverenja imaju u Vojsku Srbije, pokazuju istraživanja, mada o njoj ne znaju skoro ništa. Čak ni osnovni podatak – koliko pripadnika Vojska ima. Međutim, ono što građani ne znaju, znaju oni koje ti isti građani doživljavaju kao neprijatelje, piše N1. Njima kosovsko Ministarstvo odbrane uredno dostavlja podatke o brojnom stanju, formacijskim snagama, vrsti i broju naoružanja i njihovom rasporedu.

Posle duže od šest meseci čekanja Ministarstvo odbrane (MO) je odgovorilo na tri od pet postavljenih pitanja N1. Izostali su odgovori na pitanja – koliko ljudi je zaposleno u Ministarstvu odbrane 2022. godine, kao i koliko novca je Ministarstvo te godine potrošilo na mobilne telefone.

Kako se navodi u odgovoru, odbija se zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, prenosi N1.

Naime, podaci o zaposlenima u MO i Vojsci Srbije (VS) nose oznaku „poverljivo“, a isti stepen tajnosti određen je i za evidenciju brojnog stanja i ljudstva u MO i VS.

Objavljivanjem ovih podataka bi, prema obrazloženju MO, nastupila šteta po interese države, odnosno došlo bi do „ugrožavanja ili smanjenja operativnih i funkcionalnih sposobnosti Ministarstva odbrane i Vojske Srbije i drugih snaga odbrane Republike Srbije“.

Još tajnovitiji su podaci o tome koliko je u prethodnoj godini Ministarstvo potrošilo na mobilne telefone. Kako se navodi u odgovoru, Plan telekomunikaciono-informatičkog obezbeđenja Ministarstva odbrane i Vojske Srbije nosi oznaku „strogo poverljivo“, kao i Obezbeđenje telekomunikaciono-informatičkih kapaciteta, zahtevi, naređenja, izveštaji i dr.

Ministarstvo zato ocenjuje da „interesi zaštite tajnosti podataka pretežu nad opravdanim interesom javnosti da zna“.

Vojno-politički analitičar Aleksandar Radić ističe za N1 da je u pitanju licemerje, a za fraze kojima se pravda „tajnost“ podataka kaže da su na nivou šibicarenja na ulici.

Prema njegovim rečima, suština je da se spreči bilo kakva smislena, pa čak i površna kontrola bezbednosnog sistema i patriotski otvori tema, za koju kaže da je posebno osetljiva u predizbornom periodu, o raskoraku između broja formacijskih mesta i njihove popunjenosti. Odnosno, gde su ljudi u Vojsci Srbije.

„Taj mehanizam je do detalja razrađen po modelu prosečnog Srbina koji ima mentalitet Ilije Čvorovića“, rekao je Radić.

On dodaje da se podaci od građana kriju, dok se s druge strane stvara atmosfera paranoje i ponavlja narativ kako po Beogradu vršlja 3.000 špijuna.

Problem je, međutim, u tome što su traženi podaci tajni samo za građane Srbije, ali ne i za one koji se u srpskom javnom mnenju doživljavaju kao neprijatelji – NATO, Hrvatsku, OEBS…

Naime, prema Sporazumu o subregionalnoj kontroli naoružanja iz 1996. godine, države učesnice rata u bivšoj Jugoslaviji obavezale su se da svake godine razmenjuju informacije o broju tenkova, oklopnih borbenih vozila, artiljerije, borbenih aviona i jurišnih helikoptera. I ne samo da razmenjuju podatke, već i dozvoljavaju inspekciju svojih vojnih fondova.

Radić kaže da je Ministarstvo prestalo da objavljuje čak i postavljenja u Službenom vojnom listu, dok sa strancima deli informacije o promenama u komandnom kadru.

Zbog toga ocenjuje da je Srbija po pitanju informacija o vojsci zatvorenija čak i od zemalja koje su trenutno u ratu, pa i od Ukrajine.

„Građani Srbije ne mogu da dobiju informacije jer tako može da se kritikuje što nema dovoljnog broja ljudi za popunu mesta u Vojsci“, ističe Radić.

N1



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.