Vladika Grigorije: Kordoni da se zagrle, svi brane državu

Dve najfascinantnije ličnosti u novijoj srpskoj istoriji su Zoran Đinđić i Oliver Ivanović, koji su ubijeni kukavički s leđa, a u smrt otišli srcem, kazao je u Danu uživo na TV N1 vladika diseldorfsko-nemački Grigorije. U Srbiji postoji floskula za diskreditaciju ljudi sa svojim stavom – proglase se antisrbima. Srbija još od devedesetih nema dijalog, te se neistomišljenici onih koji su na vlasti uvek smatraju državnim neprijateljima. Ako neko hoće da bude borac za slobodu, on ne sme da pobedi drugog, nego mora da bude spreman na žrtvu.

Usred tenzične nedelje u Srbiji je i jedan od najistaknutijih srpskih vladika, ali i istaknutih javnih ličnosti u regionu još jednom došao pod udar krila svoje Srpske pravoslavne crkve i tabloida zbog izjave iz 2013, koju je dao još dok je u Bosni i Hercegovini služio kao vladika na tronu Sv. Save, a koju je sada interpretirao list Danas o tome da je uzalud graditi crkve ako su škole prazne a bolnice neuređene.

Kilometrima daleko od Srbije, još jednom je u ovim krugovima bliskim crkvenim i državnim vlastima opisan „perjanicom antisrpskih i anticrkvenih krigova“ u Srbiji, a saopštenje skandalozno sadržaja objavljen na zvaničnom sajtu SPC.

„U Srbiji postoji floskula za diskreditaciju ljudi sa svojim stavom – proglase se antisrbima. Naročito je zanimljivo da mene kritikuju ljudi koji nikada nisu okusili ni barut, ni krv videli, niti mrtve i ranjene. A ja sam proveo četiri godine u ratu i bio sam i na Kosovu tokom rata. Ja sam, u tom nekom smislu ako se srpstvo meri junaštvom, mnogo sposoban da odbranim svoje srpstvo, ali neki opet smatraju da je srpstvo u tome što mrziš nekog drugog ko nije Srbin, a ja nemam taj običaj, niti imam takav karakter. Ja prosto volim o drugima da govorim lepo i mislim onda da sam plemenit Srbin i uvek volim da volim one koji nisu Srbi“, kazao je.

Pred njegovo gostovanje na društvenim mrežama kružili su predlozi koji se s vremena na vreme inače često pojavljuju u kriznim danima za Srbiju – da bude novi stožer oko kojeg će se okupiti nacija.

Neki smatraju da je antisrpstvo mrzeti nekog drugog a ja mislim da je dobro srpstvo voleti Srbe ali isto tako voleti i videti dobro u drugim ljudima

Odgovarajući na pitanje, uz ogradu da ne želi nikako da zvuči pretenciozno kazao je da bi možda mogao da nosi „ponešto od obrazovanja i visprenosti Zorana Đinđića“, te „možda ponešto od hrabrosti i osmeha od Olivera Ivanovića“, ali i da postoji opomena njihove sudbine.

Vladika je istakao da on, koristeći svo iskustvo koje je imao, koristi razum, a razumno je da ostane sveštenik, te da oni koji ga predlažu kao osobu koju vide u politici – greše, jer politika podrazumeva da nekog treba povrediti, te da država ima moć prisile.

„Ali ono što bih voleo kao sveštenik je to, ne da poginem s leđa i to opet u ime neke procene o antisrbima – da bih želeo da umrem dobrovoljno. I ako bih znao da bi ta smrt premostila taj jaz između ta dva kordona koji stoje u beogradskim ulicama, onda bi to bilo dobro, ali da bi sad ja trebalo da budem neki političar i da me neko puca s leđa i da me procenjuje Srbinom ili antisrbinom, na to ne bih pristao“, odgovorio je na današnje komentare.

Ne mi sa sedom kosom nego mladi ljudi Srbiji da donesu dobro

Umesto toga, savetovao je srpsko društvo da mora da se okrene mladim ljudima i podsetio na primere zapadnih vlada u kojima prosek starosti njihovih članova nije ni 40 godina.

„Čovek kako stari se kvari. Retki su izuzeci kad se stari, da se ljudi poprave. U našoj državi velik je problem korupcija. Mlad čovek nije korumpiran. Ja ovde u inostranstvu srećem takve patriote, tako pametne mlade ljude, koji bi od Srbije mogli da naprave neobično dobru zemlju“, istakao je vladika Grigorije.

Ne možemo mi više biti, nego moramo da pružimo šansu mladim ljudima. Mlađi ljudi su čišći a mnogi pokazuju velike intelektualne sposobnosti. Ne ja, i ne mi sa sedom kosom, nego mladi ljudi koji će da donesu nešto dobro

Protesti u Srbiji su uvek bunt protiv deoba koje inicira vlast

Govoreći o demonstracijama koje se dešavaju u srpskim gradovima, podsetio je na svoju ulogu jednog od studentskih lidera u protestima ranih devedesetih protiv Slobodana Miloševića. Kazao je da su i tada studenti u protestima nazivani antisrbima.

„Međutim, da su tada ti ‘antisrbi’ promenili njega, možda on ne bi umro u Hagu, ne bi bilo takvih stradanja kakva su bila. Možda ne bismo bili tako prokaženi u svetu. I mi nismo bili antisrbi. Mnogi od nas, tih ‘antisrba’ je otišlo tada, pa i ja da se borimo i da pomažemo našem narodu i da čuvamo naš obraz, pa i naše teritorije, a ti koji nas nazivali antisrbima su ostali na Dedinju“.

Kaže da su i studentski protesti devedesetih, kao i ovi sada, bunt protiv onog što je uvek bila deoba koju je inicirala vlast:

„Mi smo država i mi smo uvek u pravu. Ta dihotomija se uvek pravi između ljudi, na primer, ako je neko proevropski nastrojen, ili desno ili levo“.

Srbija još od devedesetih nema dijalog, upozorava, te se neistomišljenici onih koji su na vlasti uvek smatraju državnim neprijateljima, kaže vladika.

„I nikako ne uspevamo još od tih dana da napravimo jedan dijalog i da shvatimo da je demokratija to da moraju da postoje i desni i levi ali da ti desni i levi treba da razgovaraju. A ne da kada neko dođe na vlast kaže, e sada ko je god protiv mene, on je protiv države. Ne, nego ja moram da razgovaram da vidim sta ti misliš“.

Sve u protestima spaja da žele da brane državu

U vezi sa trenutnim protestima, vladika Grigorije naglašava da je njegov utisak da umesto razjedinjenosti vidi ono što zapravo ujedinjuje sve i to sa obe strane kordona.

„Ponovo su na protestima, kada se izuzmu ubačeni elementi kojih uvek ima, i koji su aparat državni, tu ponovo i levi i desni, oni koji govore ‘Kosovo je srce Srbije’ i oni koji govore da je najvažnije ići u EU. Dakle, imamo i leve i desne koje nesto ujedinjuje. Da vidimo šta je to?!“

Treba da se pođe od toga ne šta te ljude razjedinjuje u protestima, nego ono što ih ujedinjuje. Početna tačka je da su svi ljudi, i da u maloj zemlji, kakava je Srbija, najmanje što mogu biti jeste to da su susedi, naglasio je vladika.

U protestima ih povezuje još nešto, a to je da svi brane zapravo državu:

„Ovi ljudi i jedni i drugi brane ustavni poredak države. Ako desni kažu ‘Kosovo je deo Srbije, to piše u ustavu Srbije. Levi ako kažu, ‘hoćemo slobodu medija, kretanja, hoćemo u Evropu, i to je nesto što garantuje ustav. Policajci i oni brane ustav države, ustavni poredak.

Dodaje da su i policajci tu da brane državu, te da sve njih ujedinjuje Ustav države u kojoj žive.

Spasonosno rešenje za prevazilaženje podela i nasilja je to da se jaz između dva kordona prevaziđe.

„Oni moraju da se zagrle“.

Treba da znamo i jedni i drugi da nasilje mora da se isključi a to nije lako, dodao je. Kazao je da je narod ogorčen i treba tražiti uzrok, a takođe, vladika naglašava, sa druge strane, i policajci reaguju ljudski.

Kaže da narod u ovim trenucima zato treba da pokaže mir i strpljenje, da ne naseda ni na kakve provokacije, te da nipošto ne gleda na policajce kao na neprijatelje.

Upozorio je na to do sa jedne strane postoje provokatori koji će baciti kamen, ali i na to da da se razumeju policajci, među kojima ima i onih ogorčenih koje boli i povreda i to da se biju protiv svog naroda, te da oni nisu vojnici kojima je lakše jer brane spoljni udar na zemlju.

A sa druge strane kordona, vladika Grigorije uputio je takođe poruku:

„Policajce molim kao otac, kao brat, kao borac, kao Srbin, da pre nego potegnu onaj pendrek razmisle dobro da možda tuče svog suseda, druga svog sina ili profesora svoje ćerke“, dodao je.

Imao je poruku i za, kako je kazao, „momke koji imaju velike mišiće“ i koji „troše ogromnu energiju da budu jaki“:

„U ratu veliki mišići ništa ne pomažu, jer i malo zrno pogađa i slepoočnicu i srce i oko i razbija arteriju. I ne mogu trojica da tuku jednog“.

Konačno, najveća odgovornost je na vlasti, te da je možda odgovornost „nas koji smo vladike, predsednici.. uzrok svemu“.

„Nasilje mora da prestane sa obe strane. To je sada glavni zadatak i imamo taj gandijevski pristup kada ljudi sede i trpe nasilje i drugi princip poznat preko Martina Lutera Kinga koji ide, demonstrira, govori i koji biva ubijen, ali njegova smrt u krajnjoj instanci donosi slobodu. Ako neko hoće da bude taj borac za slobodu, on mora, ne da bude onaj ko će nekog da pobedi, nego mora da bude spremna na žrtvu. To je na kraju Hristov primer. Hristos nije napravio vojnu organizaciju, već je otišao i stradao on“.

Nasilje rađa nasilje, tvrdi vladika i nema prve druge ili treće Srbije za vlast.

„Revolucija nijedna nije dobra zato što ona uvek ubije više dobrih nego sto dovede na vlast dobrih. Revolucija je dobra samo ukoliko se kao što je Hristos uradio, žrtvuje jedan da bi svima bilo dobro. Nema prve, druge, treće Srbije. Za crkvu i crkvenog coveka, za nas je svaki čovek čovek, čak i onaj koji nas ne voli. To je prvi korak, da idemo dalje“, kazao je vladika Grigorije.

I crkva i narod i država i profesori i inženjeri i radnici i seljaci – svi smo u istom vinogradu, poručio je na kraju, spomenuvši u šali prozivke na svoj račun o tome da se bavio vinogradarstvom. Dovoljno je da se jedna loza razboli, razboleće se sve, poručio je na kraju razgovora za N1.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.