Vlada Kosova pozvala Beograd da otvori vojne arhive kako bi se pronašli nestali Albanci


Pročitajte još: Drecun: Arhivom do komandne odgovornosti OVK


Komisija za nestala lica kosovske vlade "pozvala je danas Beograd da otvori vojne i policijske arhive kako bi pomogao da se pronađu lokacije ratnih masovnih grobnica," navodi BIRN-ov portal Balkan Transitional Justice. Poziv je uputio predsednik ove komisije, Prenk Đetaj, na današnjoj konferenciji za medije, a nakon sastanka Komisije za nestala lica. Đetaj, takođe smatra, da je Priština trebalo da uslovi nastavak pregovora sa Beogradom pokretanjem pitanja nestalih, te da postoje lokacije na Severu Kosova za koje se sumnja da su masovne grobnice, a na kojima se još uvek nisu izvršila iskopavanja. Jedna od lokacija, kako veruje ova Komisija – je mesto Suvi Do koji se nalazi na teritoriji Severne Mitrovice i oko kojeg se već mesecima vodi rasprava upravo po pitanju teritorijalnog razgraničenja severne i južne Mitrovice . 

"Otvaranje arhiva srpske vojske i policije može da nas dovede do masovnih grobnica," rekao je Đetaj, dodavši da Komisija za nestala lica namerava i da "traži pomoć od međunarodne zajednice kako bi došla do vojnih, satelitskih fotografija koje mogu da pomognu u identifikovanju lokacija masovnih grobnica," navodi Balkan Transitional Justice.

Kako navodi Balkan Transitional Justice, Komisija takođe sumnja da postoji "masovna grobnica" u mestu Križevac, gde su iskopavanja već počela, a zatim prekinuta zbog loših vremenskih prilika, te da postoji potreba za "memorijalnim centrom" gde će biti prikazana i čuvana odeća, kao i predmeti koje su posedovala nestala lica koja su identifikovana.

On je naveo i da će komisija, čiji je on predsednik, raditi sa forenzičkim timom EULEX-a, kako bi sastavili listu lokacija potencijalnih masovnih grobnica.

A kako navodi portal Koha, Đetaj je istakao i da je pitanje nestalih lica trebalo da bude uslov za nastavak dijaloga Beograda i Prištine.

Đetaj: Srbija nije čovečna, izvršite pritisak na nju, Suvi do sumnjiva lokacija

"Prema informacijama koje mi imamo, Evropska unija nije zatražila da se pokrene pitanje (nestalih) na nivou na kojem se vode razgovori političkog nivoa, jer je to pitanje humanosti. Naša vlada je trebalo da uslovi Srbiju za nastavak pregovora u Briselu, jer Srbija nije čovečna," rekao je Đetaj, navodi EkonomiaOnline, a prenosi Koha.

Koha, takođe, navodi da je Đetaj "pozvao međunarodnu zajednicu da izvrši pritisak na Srbiju kako bi se pronašle lokacije na kojima su sahranjeni Albanci", dodajući da se još uvek veliki broj lica vodi kao nestala, te da se "može zaključiti da još uvek postoje masovne grobnice."

"Đetaj je dodao da na severnoj strani ima sumnjivih lokacija na kojima se još uvek nisu vršila iskopavanja, kao što je Suvi Do," dodaje Koha.

Moguće je da su pogrešna tela predata porodicama

Đetaj je 2014. u emisiji Slobodno srpski, objasnio i da postoji mogućnost da su mnogi posmrtni ostaci pronađenih ubijenih lica sa Kosova i Metohije pogrešno dati porodicama, te da su Srbi možda sahranjivali ostatke Albanaca, a Albanci ostatke Srba. Posle rata je oko 2000 posmrtnih ostataka sahranjeno bez analize DNK, na osnovu takozvanog klasičnog metoda identifikacije, tako da postoji velika mogućnost da je došlo do greške. Prve provere koje je Komisija za nestala lica na Kosovu izvršila u regionu Mitrovice govore da je procenat pogrešno predatih ostataka 18 odsto, a to znači da je na uzorku od hiljadu lica, 180 pogrešno predato.

Tokom 2014. EULEX je u mestu Čabrat kod Đakovice vršio ekshumaciju 14 grobova na ovom groblju, a kako bi se ispravili pogrešno identifikovani i povezani ostaci tela nestalih Albanaca. 

Beograd i Priština su, kako bi se rešilo pitanje nestalih i ubijenih, formirale radnu grupu za nestala lica, koja radi na osnovu sporazuma koji je potpisan 2006. godine između UNMIK-a na Kosovu i tadašnje vlade SR Jugoslavije, a tokom 2015. i 2014. tela Albanaca pronađena u masovnim grobnicama u centralnoj Srbiji su više puta predata njihovim porodicama na KiM-u. 

Najskorija iskopavanja su ona od 2014. godine u Rudnici kod Raške, gde je i pronađeno više desetina tela Albanaca, koja su predata njihovim porodicama tokom 2015. 

Delovi kamenoloma Rudnica prvi put su ispitivani 2007. godine, a nakon toga 2010, 2011. i 2013. godine. Slučaj "Rudnica" pokrenuo je zaštićeni svedok koji je EULEX-u u Prištini rekao da su 1999. u stari kamenolom dovežena tela pobijenih Albanaca i da je kasnije teren posut zemljom i delimično asfaltiran.

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je u maju 2010. godine, otkrilo "potencijalnu masovnu grobnicu" na lokaciji "Rudnica" kod Raške, u kojoj se, prema izjavama svedoka, nalazi 250 tela kosovskih Albanaca, ubijenih između 1998. do 1999. godine.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.