„I onda je naglas uzviknuo, Gospode, ne učini im ovo grehom. U samrtnom času biva porugan, kamenovan, na smrt. On oprašta neprijateljima svojim. I to je braćo i sestre naše najveće oružje. Da imamo Hrista, da imamo ljubav Hristovu u sebi. Ljubav koja prašta i ne zlopamti“, poručio je u besedi vladika Teodosije u Banjskoj.
Manastir Banjska proslavio je danas svoju hramovnu slavu – prenos moštiju prvomučenika i arhiđakona Stefana. O arhiđakonu prvobitne Jerusalimske crkve i srodniku apostola Pavla, prvom hrišćaninu koji je postradao za Hrista, vladika je upravo govorio kao o nekom na kojeg vernici i uopšte srpski narod treba da se ugleda.
„Mislimo Hristom i podražavamo, ne samo njegove reči, nego i njegov život, a to rade i monasi, to rade i istinski hrišćani“, kazao je vladika.
Okupljenim Srbima preneo je poruku:
“Ne treba mi da se bojimo neprijatelja naših, treba da se bojimo sebe, da ne grešimo. Jer, ako smo slabi, onda svako nas može gaziti, i oterati, i satrti. A ako smo jaki, ako je Bog sa nama, kao što se pokazalo mnogo puta u istoriji, onda ćemo stajati uspravni, jer je Gospod ispred nas i on će da pobeđuje naše neprijatelje i da uklanja prepereke”.
Pored vladike, na slavi su bili monasi iz Visokih Dečana, kao i monahinje Končulja, Sokolice i iz Ulija.
U ime Kancelarije za KiM, slavi je prisustvovala i Milena Parlić, pomoćnica direktora, koja je takođe održala govor.
Manastir Banjska zadužbina je srpskog srednjovekovnog kralja Milutina.
Sagrađen je u 14. veku, a prema dostupnoj arhivi, u jednom trenutku ovaj manastir bio je i najznačajniji srpski manastir, pre svog prvog postradanja u 15. veku kada je oštećen u požaru. Potom je, veruje se, zapusteo, da bi u 19. veku, sve do I svetskog rata – bio pretvoren u džamiju.
Ktitor manastira, Sveti Kralj Milutin, osim što je bio jedan od najmoćnijih srpskih vladara u srednjem veku, bio je i ktitor i pomagač desetine manastira i crkava na Kosovu i Metohiji, u centralnoj Srbiji, Makedoniji, Grčkoj, Bugarskoj, na Sinajskoj gori, Svetoj gori i u Albaniji, ali i dobročinitelj. Za svaku godinu svoje vladavine, kralj Milutin podigao je po jedan hram i manastir, ukupno njih četrdeset.
Najnovija obnova manastira započela je 15. avgusta 2004, kada je, posle 520 godina, svetu arhijerejsku liturgiju sa arhijerejima služio patrijarh srpski Pavle. Radovi na konacima, koje finansira Kancelarija za Kosovo i Metohiju, počeli su u proleće 2015. godine.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
