Vl. Teodosije: Najlakše je braniti kućni prag. Ko ima veru, stamen i istrajan, neće da se uplaši

Izvor
KoSSev
-

„Ko istrpi do kraja, taj će se spasiti. Ako neko trči maraton ili trku pa na kraju odustane, ništa mu se ne računa, ono što je radio, ono što je trpeo. Sa verom u Boga treba da svoj podvig do kraja i završimo“, poručio je vladika Teodosije. Posle zatvaranja srpskih privremenih organa u Metohiji, zaplene dinarskih penzija i socijalnih davanja, te privođenje dva radnika Pošte Srbije, vladika je obišao danas Osojane i Goraždevac.

Akcije Kosovske policije uporedio je sa zastrašivanjem, a seljanima poručio: „Najlakše je braniti svoj kućni prag. Jer je čovek onda unutra u svojoj savesti miran. Zna gde je ko je šta je i šta brani“.

Nakon jutrošnje liturgije u povratničkom selu Osojane, episkop Raško-prizrenski Teodosije posetio je danas u popodnevnim satima Goraždevac, gde je razgovarao sa okupljenim meštanima.

On je rekao da je osetio potrebu da kao njihov duhovnik i pastir bude sa njima, da ih sasluša i uputi reči saosećajna i podrške. Svi smo mi u istoj situaciji, kaže.

„Ono što radimo mnogo više govori od onoga što trenutno izgovaramo. I dan danas tu smo hvala Bogu svi zajedno. I ovo sve što prolazimo nekako zajedno prolazimo“, kazao je u obraćanju okupljenim Goraždevčanima.

“Ono što sam rekao u Osojanima rekao bih i ovde. Ceo svet se divi vašem podvigu, vašoj veri, vašoj odlučnosti i istrajnosti. Nije bilo lako bar od 1999. pa do sada, to je 25 godina opstanka. Ali kaže Gospod, ko istrpi do kraja, taj će se spasiti. Ako neko trči maraton ili trku pa na kraju odustane, ništa mu se ne računa, ono što je radio, ono što je trpeo. Sa verom u Boga treba da svoj podvig do kraja i završimo. Ko zida kuću, ako nije sagradio krov, sve ono je uzalud radio ranije. Tako i mi u crkvi, tako naš narod jednostavno vidimo i sebe i svoj položaj trenutnom situacijom i ono što je meni uvek bilo važno, kao sveštenik – celo Kosovo i Metohija mi je bitno, važno, pogotovo tu gde smo opstali i gde istrajavamo sve ove godine”, rekao je vadika.

U govoru je naglasak stavio na jedinstvo, izdržljivost, veru i neprotivljenje, odnosno – trpljenje.

„Borimo da sačuvamo ovde, što kažu, i svaki dom, i svaku kuću da ostanemo nekako kompaktni, u ljubavi Božijoj i u slozi jedni sa drugima. Kada imate jedan prutić, lako ga je slomiti, kad se on uveže onako kako znaju lepo da ga ispletu, onda jedan drži drugog. I svi zajedno ne može niko da ga polomi“, dodao je.

Imaćete nevolje u svetu ali je najlakše braniti svoj prag

Vladika kaže da Srbe vekovno postojanje na Kosovu uči upravo istrajnosti.

„Kaže Gospod u Jevanđelju imaćete nevolje u svetu. Ne obećava nam lak život. Obećava vam ne boj te se, ja sam sa vama, kaže Gospod. Verujte, u to sam se uverio mnogo puta i mi koji smo na Kosovu i Metohiji da je Gospod sa nama. Tamo gde je najteže i tamo gde je najpotrebnije da se pomogne, tu je Gospod. Mi u tom trenutku možda to lično ne doživljavamo, ali posle vidimo da u svemu što se dešava da je tu Gospod i pomoć Božija“.

Ni ovo vreme, kao ni prošlo vreme nije srpskom narodu na Kosovu naklonjeno, ukazuje, ali i na to ali da su oni Srbi koji su ostali – „svoj na svome“.

„Ovo vreme nam nažalost nije naklonjeno u mnogo čemu. Kad kažem nije naklonjeno, nije to ništa strašno – svoji smo na svome. Svako ima svoj dom, dvorište, svako ima svoju obitelj, vi ste svoji na svome. A teško je čoveka pomeriti sa svog praga ako on sam ne odluči da se okrene i ode”.

Zato je „najlakše braniti svoj kućni prag“.

„Jer je čovek onda unutra u svojoj savesti miran. Zna gde je ko je šta je i šta brani, tako da ovo što se dešava zadnijh dana i pre, meni liči na svojevrsno zastrašivanje“, kaže episkop Teodosije.

„Kad kažem zastrašivanje to je ono, ‘ajde da uhapsimo jednoga, pa će desetorica da odu sami. Ili da uradimo neku štetu pa će ovi drugi da se uplaše. Ili ‘ajde da dođemo u Goraždevac i Osojane pa će svi drugi da se uplaše. Ja mislim da onaj ko ima veru i ko je stamen i istrajan, on ne treba da se tek tako uplaši i ne treba to da pokaže da bi druge plašio. Ovo vam govorim iz sopstvenog iskustva. Mi ovde delimo sve zajedno. Znate da su crkve bile rušene i znate da smo bili napadani i sve smo delili zajedno. Sad smo u istoj situaciji. Oni su došli ovde da vas zastraše, sutra će možda i nas negde na nekom mestu, ali svako radi svoje. Kad znamo da smo istrajni i kad znamo da smo svoji na svome, ne treba da se ikoga plašimo. Ono čega treba da se plašimo to je sebe, svojih grešaka jer čovek može jednom u životu da pogreši i da se ceo život kaje ako ne donese dobru odluku u datom trenutku. Zato je potrebno uvek savetovatovati se i ne donositi ishitrene odluke“, poručio je vladika okupljenim Srbima iz Goraždevca.

Na vas u svetu gledaju kao na junake

Zbog mesta na kojem žive, na Srbe u Metohiji gledaju kao na junake, kaže vladika, koji se nedavno vratio iz Amerike.

„Mi smo to što jesmo, jer živimo ovde. Dok ste ovde, ceo svet gleda u vas kao u junake, prave Srbe, pravoslavce, jer ste na ovom mestu. Ne daj Bože kad neko ode, više niko ne pita za njega. Niko vas neće takvim očima gledati“, naglasio je.

Ukazao je na to da je u današnjem svetu razvijenih komunikacijskih sredstava poznato kroz šta prolaze Srbi na Kosovu, zato je i lakše u odnosu na naše pretke, kada njihova teška sudbina nije bila poznata široj javnosti.

Posebno ga raduje što, kako je rekao, ima ovoliko dece.

Bog da nas još više učvrsti, ako smo kako treba. Svako da radi svoj posao, ima onaj odozgo koji sve gleda

Ne ide se sa Kosova

„Mi samo ne treba da dozvolimo sebi da nas greh udaljuje od Boga i istine. Ono što vi imate ovde su Pećka Patrijaršija i Visoki Dečani“, kaže dalje.

Dodaje da Srbi opstaju zato što „Sveti kralj neće da ostavi svoje Dečane“ i zapitao „da li mogu monasi da ostave Svetog kralja?“

„Ne mogu, to je pitanje mnogo dublje od života i smrti“, odgovara.

„A onda verni narode, možete li vi ostaviti monaštvo, sveštenstvo i crkve i okrenuti im leđa? Može, ako je neko sebičan i ne misli na druge, on će tako uraditi. Koliko puta su meni rekli, koliko si dugo bio tu, toliko si uradio, ‘ajde sad ovamo, neka neko drugi tamo bude na Kosovu. Kuda da idem sa Kosova?! To se ne ide. Ne postoji to mesto, bez obzira na sve nedaće. Nemojte misliti da je meni lako, jer nosim mantiju. Kada sam se vraćao sa puta, pretresali su me na prelazu, pa detaljna kontrola, pa skener. Verujte da je njima bilo više neprijatno nego meni. Ako sam ja ispravan i ako imam mir Božiji u sebi, ja se neću uplašiti. To je moja poruka ne samo ovde, nego svuda! Da, da baš kada je teško – moramo da budemo jaki, složni i istrajni“.

Vladika je poručio Goraždevčanima da budu smireni, da „niko od nas Srba ne očekuje da dižemo revoluciju ili da prkosimo“.

Da se ne protivimo, da ne pravimo grešku. Ako napravimo grešku, biće im opravdanje. Da im ne dajemo povode

„Samim tim što opstajemo ovakvi kakvi smo sa imenom i prezimenom i time što imamo, mi najviše doprinosimo i crkvi i našoj državi i svim Srbima koji žive na svetu. To je ono što i vi vidite“, kaže.

Cilj Srba na Kosovu i u Metohiji je da ostanu, naglasio je.

„Ovde da živimo kako bi sačuvali svoje svetinje i svoju domovinu i sve ostalo. Ja sam uveren da oni koji su nas do sada pomagali, vodili računa i brinuli o nama, da će i dalje. I još više, sada smo još više u fokusu nego ranije. I patrijarh je bio. Svuda priča o Goraždevcu i Orahovcu i jedva čeka da dođe ponovo“, ovako je vladika besedio u nameri da ukrepi stanovnike najvećeg metohijskog sela.


Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.