Blagodat Visokih Dečana se ne oseća samo na službama i liturgijama, tokom praznika i slava. Najmnogobrojnije monaško bratstvo u Srbiji poznato je i po svom rukodelanju u svakodnevnim poslovima na gazdinstvu jednog od najlepših srpskih manastira. Ovih dana se beru crveni i zlatno-zeleni plodovi rane jeseni. Na plantaži jabuka, površine od oko pola hektara, sa istočne strane manastira, iza samog unutrašnjeg manastirskog zida, desetine mladića, uz monahe i monahinje, raspoloženo i strpljivo beru ove sočne plodove od kojih se pravi čuveni dečanski sok od jabuka. U delu manastirske ekonomije parkirana je i prikolica puna jabuka. Pored nje mašina za ceđenje soka, a oko nje muškarci u dve grupice. Jedni ubacuju jabuke, drugi cede sok. To su Goraždevčani koji sa monasima svake godine prave ovaj zdrav vitaminski sok. 
U berbi jabuka pomažu uglavnom gosti koji se u ove dane rane jeseni zateknu u manastiru. Ipak, u održavanju velike i zahtevne plantaže Dečancima pomažu dugogodišnji prijatelji – agronomi, koji sa Pećancem, Draganom Božovićem, svake godine dolaze u rezidbu voća.
U ovogodišnjoj berbi u pomoć je priteklo 15-ak momaka iz Prilužja. Došao je i otac Andrej – prorektor Prizrenske bogoslovije sa desetak svojih đaka – po dva iz svakog razreda, kao i nekoliko sestara iz Pećke Patrijaršije. Najmlađi berači bili su petnaestogodišnji prvaci Bogoslovije.
Od većeg dela berbe, Dečanci prave čuveni sok od jabuka koji je potpuno prirodan, bez dodatih šećera, vode, bilo kakvih aditiva, dok se manji deo čuva za jelo u velikom frižideru – kuhinjskoj komori, na šest stepeni.
Dečanci imaju i svoju mašinu za ceđenje soka koju je na dar manastiru napravio Užičanin. Jabuke se ubacuju u doboš sa propelerom, rendaju se, dok drugi deo mašine čini presa koja pritiska džak sa izrendanim jabukama. Sok koji izlazi iz džaka prolazi kroz još jedan filter i onda se puni u staklene flaše i zatvara metalnim čepom. Flaše se potom stavljaju u pasterizator – metalni kazan sa termostatom, u kojem se voda zagreva do 80 stepeni. Dvadeset minuta kasnije flaše se vade u gajbe i tako stoje preko cele godine, bez konzervansa.
Svake godine se napravi i do 2.000 litara soka koji se koristi isključivo za posluživanje mnogobrojnih gostiju koji svakodnevno posećuju manastir.
U jesen se na manastirskim gazdinstvima beru i drugi plodovi, pre svega grožđe od kojeg se pravi čuveno Dečansko vino – vranac, merlot i game – koje odlikuje zagasita boja rubina sa ljubičastim nijansama, miomirisni sklad od finih tonova šumskog voća, prepečenih lešnika, blage nijanse cimeta i šafrana sa punim ukusom i glatkom teksturom poput svile. Pravi se i lozova rakija plemenite boje i jedinstvenog ukusa, a od prošle godine i šljivovica.
Dečanci prozvode i svoj kozji, kravlji i ovčiji sir.
Mnoge druge prirodne proizvode, predmete od domaće radinosti, uz nadaleko čuvena umetnička dela, pre svega ikone i duborez, osim za samu bratiju i često darivanje važnih gostiju, monasi prodaju i tako obezbeđuju ekonomsku održivost samog manastira.
Fotografije sa ovogodišnje berbe jabuka na manastirskoj plantaži preuzete sa Fejsbuk stranice Visokih Dečana.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
