.PNG)
Albanija i Kosovo podneće zahtev UNESCO-u za zaštitu narodnih epskih pesama koje se pevaju uz gusle kao albanske nematerijalne kulturne baštine. Udruženja guslara u Srbiji zbog toga su ih optužila “da nam otimaju gusle i narodnu epiku”. Oni su zahtevali da se hitno pokrene postupak za nominovanje srpskog epskog pevanja uz gusle za upis na listu nematerijalne kulturne baštine UNESCO.
"Ne mogu da traže Dečane, Gračanicu i Pećku patrijaršiju, a da ne traže gusle. To je neodvojivo," komentariše ovaj zahtev Albanaca Matija Bećković – poznati književnik i član SANU.
Savez guslara Srbije smatra da je guslarsko pevanje, uz slavu i kolo, jedan od najreprezentativnijih elemenata kulturnog nasleđa Srbije.
"U tom smislu nadali smo se da je ono naredni kandidat Srbije za taj status, ali smo nedavno bili duboko razočarani informacijom iz Centra za nematerijalno kulturno nasleđe da Nacionalni komitet ima u vidu neki drugi element," kaže Slobodan Drašković, predsednik Saveza guslara Srbije.
Narodna epika i gusle zajedničke su mnogim narodima Balkana, ali Drašković smatra da su prvo naše blago, pa da nakon što ih mi zaštitimo, to mogu da učine i drugi narodi.
"Mi ne osporavamo prava Albanaca, ali treba da budemo brži, da zaštitimo pevanje uz gusle i narodnu epiku, jer je to pre svega srpska kulturna baština. Bojim se da ćemo zbog uspavanosti nadležnih institucija izgubiti ono što je naše," kaže Drašković.
Boško, Suvajdžić, profesor narodne književnosti na Katedri za srpsku književnost beogradskog Filološkog fakulteta kaže da svaku usmenu i narodnu književnost treba posmatrati u širem kontekstu.
"Teško da se narodna epika može omeđiti tako da bude isključivo albanska. Kada govorimo o guslama, one su deo srpske i crnogorske tradicije," kaže Suvajdžić i dodaje da se usmena književnost različitog vremena i mesta nastanka, naslanja jedna na drugu.
Dr Danka Lajić Mihajlović, etnomuzikolog, viši naučni saradnik u Muzikološkom institutu SANU, kaže da je epsko pevanje uz gusle još 2011. u saradnji guslara, njihovih društava i organizacija i stručnjaka, predloženo za upis na nacionalnu listu nematerijalnog nasleđa, gde je i upisano 2012.
"Ono je tako već deo zvanično, institucionalno istaknutog kulturnog nasleđa Srbije. Da li će ono biti nominovano za registar UNESCO-a zavisi od Nacionalnog komiteta pri Ministarstvu kulture. Epsko pevanje je žanr koji postoji u mnogim tradicijama sveta i mnoge države su ga već upisale kao element svojih kultura na listu UNESCO-a. Pravo na nominaciju imaju sve zemlje-potpisnice Konvencije, pa i naši susedi na Balkanu – kaže dr Danka Lajić Mihajlović.
Iz Centra za nematerjalno kulturno nasleđe nisu želeli da komentarišu na ovu temu.
"Upisivanje na Liste nematerijalnog kulturnog nasleđa obavlja se po procedurama koje propisuje UNESCO i, prema nama dostupnim informacijama, ne postoji potvrda da je Albanija uputila predlog da se epsko pevanje uz gusle upiše na bilo koju UNESCO-vu listu – tvrde u Centru.
O guslama na sledećem sastanku
Od 2012. svaka država godišnje može da nominuje samo jedan predlog za listu UNESCO, a Srbija je do sada na nju uvrstila porodičnu slavu, dok je kolo kao tradicionalna igra na razmatranju. "Nacionalni komitet za nematerijalno kulturno nasleđe predlaže šta će Srbija nominovati za UNESCO-ve liste i to od elemenata koji su već upisani u Nacionalni registar. Na narednom sastanku Nacionalnog komiteta će, između ostalog, biti reči i o predlogu i inicijativi Saveza guslara Srbije, tvrde iz Ministarstva kulture.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
.PNG&description=BORBA+ZA+GUSLE%3A+Sporan+zajedni%C4%8Dki+predlog+Albanije+i+Kosova+UNESCO-u){kind=link}